Свету Литургију су својим појањем увеличали појци Богословије „Светог Јована Залтоустог“ из Крагујевца уз вођство јерођакона Василија (Старовлаха).

Епископ Јован је по читању светога Јеванђеља верницима произнео своју окрепљујућу беседу:

"У име Оца и Сина и Светога Духа!

Срећан данашњи дан Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, срећна слава свима вама који данас славите, нека је срећно и благословено наше сабрање овде у овоме храму у коме смо се сабрали, да се помолимо Богу, да замолимо Светог архангела Михаила и остале небеске силе да нас он штити својим крилима, како се то каже у црквеним песмама, да нас чува од свих невоља и да нам подари и здравље и свако друго добро од Бога. Да нам Свети архангел помогне, браћо и сестре, да све у животу добијамо као благу вест, као добру вест, јер анђели управо то и чине, слушајући Бога, слушајући реч Божију, они браћо и сестре благовесте оно што је најузвишеније, најбоље и најлепше. Анђели су све објавили, најрадоснију вест у роду људском, да ће се родити Спаситељ света када је архангел рекао Богородици: „Радуј се благодатна, Господ је са тобом“. Господ је са сваким оним човеком, оним бићем Божијим, који има Бога у себи, који живи Богом, који слуша Бога, браћо и сестре и велики је дар Божији, нама што нам је Бог дао да свако од нас, понаособ, има свога анђела чувара кога задобијамо на нашем крштењу. Ви сте видели на иконама, ево и овде видимо икону Светог архангела Михаила, како он држи мач у руци. Тај мач представља духовну снагу, духовну силу којом он помаже да победимо све нечестиве стреле које су често уперене на човека, као икону Божију. Уперене су на сваког противника онога који је против Бога, а онај који је против Бога он је и против човека, а и обрнуто, ко је против човека, он је у суштини и против Бога. Тај мач духовни представља да раздели, да подели, читате у Јеванђељу где Господ каже: „Ја нисам дошао да донесем мир, него мач“, шта то сад значи? Па додаје Христос: „Да раздели оца од деце, децу од оца“, оне који нису у Богу, да раздели оне који верују и оне који не верују. Зато нам Свети апостол Павле и саветује управо што смо ми изложени искушењима свакога дана, свакога тренутка и зато нам треба помоћ Божија, зато нам треба анђео чувар, да нас чува, да нас штити, а чуваће нас ако верујемо у Бога, ако верујемо у све оно што је Господ рекао у свом Јеванђељу, ако верујемо Цркви и ако живимо Црквом, браћо и сестре. Зато свети Антоније Велики, када је видео мрежу коју је распрострео ђаво по целом свету, она је уздахнуо и казао: „Ко се то може, спасити?“ Може сваки онај који верује, који поверује у Бога, може сваки онај који се нађе у мрежи Христовој, а не у мрежи онога другога и због свих тих опасности којима смо ми као људи изложени, поготову крштени људи, хришћани, нама Свети апостол Павле саветује и каже: „Кацигу спасења примите и мач спасења који је реч Божија“. Реч је Божија сила, снага, све бива на реч Божију и ако читамо Свето Писмо ми ћемо да видимо где тамо каже: „И рече Бог да буде светлост и би светлост и рече Бог да буде тама и би тама“, значи све бива на реч Божију и управо анђели слушају реч Божију и преносе људима вољу Божију, а воља Божија јесте да се свако од нас спасе. А ко слуша реч Божију, он слуша и Цркву, онај који слуша реч Божију, тај је спреман да послуша и реч свога оца, своје мајке, детета, комшије и сваког другог човека, али ко не слуша реч Божију, он занемарује и људску реч и управо зато, што не слушамо како треба због тога нас и сналазе невоље, због тога нас сналазе и муке и проблеми и све ове речи Светог апостола Павла нам говоре , како да се одржимо против свих безвројних лукавстава, ђавољих, а оружије Божије против ђавола је сам Бог. Зато је речено у Светом Писму: „Ко призове име Божије тај ће се спасити“. Ми се једином именом Божијим спасавамо, али се спасавамо и свему ономе што је Божанско, а шта је Божанско, све оно што нам је потребно за живот и у овоме и у ономе свету, све оно што нам је потребно за наше спасење, и зато када смо наоружани Богом и живимо Богом, онда нам Бог шаље свог анђела да нас чува, да нас штити, анђео нам је потребан, време у које живимо и време које је иза нас и које је испред нас, сво је у искушењима, зато нам Бог шаље анђела који нас закриљује својим крилима и духовним мачем одгони од нас сва лажна лукавства ђавоља.

Ђаво је лукав, он је лукав, он може да се претвори и у анђела, а када је ђаво лукав, онда и човек може да буде лукав, који уместо анђела слуша онога који је нечастив. А онај нечастиви неће ред, неће поредак јер ред и поредак одржава и државу и цркву и породицу, тамо где има реда ту има и поредка, браћо и сестре, где нема реда, нема ни поредка, тамо се онда не зна ни ко је ко у породици. Једна изрека у мом селу каже: „И говеда се по реду лижу“, то значи да свакоме треба дати место које му припада, а то место које му припада, тај мора да буде свестан тога места, узвишемог места, да светли са тога места, да буде пример, а не да кажем: „Ја сам се назвао оцем, па сада могу да будем какав хоћу“, напротив, када си добио тај благодатни дар , тај благослов, а имамо и духовно и телесно родитељство онда остани на нивоу, а да би остао на нивоу требаш да слушаш, треба да слушамо, да послушамо шта нас учи Црква, шта нас учи Јеванђеље. Када човек помоћу Божијом победи и грех, када победи ђавола, онда нам сам Господ Христос даје власт да стајемо на скорпију и на сву силу вражију, управо онако како каже данашње Јеванђеље и да нам ништа не може наудити. Да би све то победили, да би победили себе, треба да победимо управо гордост у себи, да победимо сујету, да не злоупотребљавамо ништа што нам је дар Божији, а све нам је дар Божији. Ко није имао примера у животу да види како неко има неки дар, овај или онај, па када га је злоупотребио, како је завршио, па таман тај дар незнам да је какав, ако нисам свестан да је то дар Божији, да то није моје, него да ми је тај дар дат да га умножаван, а не да се њиме поносим, да се гордим, да се показујем изнад других, нама је Бог дао све дарове. Зато ће апостол Павле казати: „Шта се жалиш да ниси примио, када си све примио“, све смо примили примивши Бога у себе, уселивши Бога у себе. Онај који није уселио Бога у себе, него уселио себе у себе, е томе не гине пропаст, томе не гине погибија, што би рекао наш народ. Данашње Јеванђеље нам још каже како је Христос када је слао апостоле да проповедају Јеванђеље, да су им се и ђаволи покоравали, они су мртве дизали, али не својом моћу, него моћу и силом Божијом и када су се вратили казали: „Господ и демони нам се покојавају у име Твоје“, а Господ им каже: „Немојте се томе радовати, што вам се и демони покоравају“ има нешто веће него да покоримо демона „него се радујте што су ваша имена написана у књизи живота“, е то је оно што је најважније у нашем животу, да нам име буде записано у Књигу Живота. У ту Књигу Живота управо анђели уписују наше име, као што анђели уписују свако наше добро дело, али онај други анђео, лукави анђео, он уписује нажалост, сва наша недела, на првом месту уписује нашу гордост и нашу сујету, дакле, да се потрудимо као људи, као хришћани, крштени људи, да нам име буде записамо, да га својим неделима и да нас својом гордошћу и сујетом не испишемо себе из Књиге Живота и када дође време да пођемо у сусрет са Господом, да не дај Боже да доживимо, оне речи Христове, да нам каже: „Не познајем вас“. То ће бити највећа осуда за човека, како да не познаје човека када је за свакога човека пролио крв, жртвовао себе ради нас и ради нашег спасења, како отац да не познаје своје дете, ако је то дете иоле свесно, а да отац каже: „Ја те не познајем“, треба ли већа казна за дете, али зато треба да живимо тако да нас и познаје Бог и да нас познају људи, али опет не по гордости него по љубави и по смирености.

Тако дан нам данашње Јеванђеље још каже: „Хвалим те Оче неба и земље што си ово сакрио од мудрих и открио безазленима“, тј. открио деци. Којих мудрих, оних који се праве да су мудри, а нису. А ко је мудар? Онај који живи у вери по Богу, тај је мудар. Онај који има врлине хришћанске, који има љубав, смирење, који живи у хришћанском врлинама, то је мудрост, а мудрост је да очувам своје достојанство као човек, јер сваки од нас поседује своје достојанство, јер смо ми слика и прилика Божија, тако нас је Бог створио, то је мудрост да се сачувамо од зла, од гордости, да се сачувамо од свега онога што прља мој Божански лик у мени и што ми прља мој људски лик, то је мудрост, а мудрости нема без страха Божијега, не да се ми плашимо Бога, него да осећам страх да се не огрешим од Бога јер је Бог љубав. Зато Он каже: „Хвалим те оче што си ово сакрио од мудрих и открио“ коме, деци, а дете има чисто срце, открио онима безазленима, онима који су невини, онима који су чистога и безазленог срца. Многе су тајне сакривене од људског ума, од људског разума, а једна од тих тајни која је сакривена од разумних људи је управо тајна те наше небеске браће, а то су анђели. Створи Бог духовни и видљиви свет, духовни су анђели и то је заиста та тајна велика све укупно, предање, Свето и живо предање сведочи да је наш живот сједињен са животом архангела Михаила која данас славимо, да небеске силе уграђују себе силом Божијом и Божијим благословом, уграђују себе у творевину Божију. Бог је човека задужио да спасава творевину, творевина се спасава преко човека, а шта ми чинимо са творевином Божијом, то ви боље знате него ја, и зато се каже у Светом Писму: „Творевина уздише што је човек окренуо леђа творевини“, зато се и каже да је Бог Цркву створио од анђела и од људи, зато је наш позив да се потрудимо да живимо анђелским животом, није то лако, ми смо у телу, ми смо слаби, ми падамо, клецамо, али и када падамо и клецамо да призовемо име Божије, да призовемо име Светог анђела, да нас подигне, да нас сачува да не потонемо. Зато се ми и молимо Богу, ако имате молитвенике у својим домовима, па читате молитве које тамо стоје, видећете колико је молитава написано и посвећемо Светим анђелима, јер су они наша браћа духовна, они су наши посредници, они су наши молитвенициц, зато кажем и понављам, наш живот овде на земљи треба да буде такав да изображавамо Свете анђеле, да изображавамо и херувиме и серафиме и ми ћемо управо сада на овој Божанственој Литургији коју данас овде служимо у славу Божију у част Светог архангела Михаила, у част ваше крсне славе, ми смо овде управо да се помолимо Богу и да чујемо оне речи које изговарамо ми свештеници у олтару, које гласе: „Ми које херувиме тајно изображавамо и животворну Тројицу прослављамо, сада одбацимо сваку земаљску бригу да би примили на архангелски и ангелски начин Господа Христа у себи“, а то вером Бога примамо у себи и вером Бога усељујемо у себе , али га примамо путем Светог Причешћа, да прославимо Господа да би на англески начин прославили на небу како прослављају анђели Бога, да и ми прославимо овде на земљи. Зато ћемо чути и данас на светој Литургији ону предивну песму: „Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуна је небо и замља славе Његове“. То певају Ангели ову песму на небу, зато певајмо и ми и говоримо себи да је Бог Свет и да нас Он освећује, Он нас освећује својом добротом, својом љубављу да би и ми овде на земљи који изображавамо небеске силе, тј. анђеле да и ми певамо ту песми и са нама када је ми певамо овде из чистога срца, ако смо одбацили све бар тренутно невоље наше свакодневне из чистога срца ако певамо „Свјат, свјат, свјат, Господ Саваот“, са нама певају анђели јер ми и служимо, свету Литургију у садејством светих анђела.

Нека би нам Господ молитвама Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, да нам подари ту силу анђелску да славимо и да слушамо Бога и да будемо весници добра, а не весници зла. Нека вам је срећна слава, нека вас анђео Божији чува, нека вас он штити, штитиће нас само ако се непрестано сећамо Бога и молимо се и тражимо помоћ Божију и тражимо заштиту светих анђела. Чувајмо свог анђела чувара да га обрадујемо и да се он обрадује нашим добрим делима, а не да га растужимо, а када растужимо, растужујемо анђела свога кога смо сви добили на крштењу, онда ми обрадујемо оног другог анђела, онда се он радује нашим злим делима, зато што немамо добра дела, а нама дела требају, јер се делима оправдавамо и делима ћемо се осудити.

Срећна слава и свако добро од Бога и светог анђела, Бог вас чувао. Амин!"

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије, Епископ Јован је био гост на крсној слави протојереја-ставрофора Миће Ћирковића и протинице Марице, где је пререзао славски колач и домаћинима честитао крсну славу и пожелео свако добро од Господа и сваку заштиту од анђела Божијих.

јереј Немања Искић