Беседећи на прочитано Јеванђеље од Матеја, Владика Јован је рекао:

„Христос се јави браћо и сестре! Још данас се у Цркви поздрављамо овим Богојављенским поздравом. Да би назначила крштења и Богојављења Христовог, Црква је ставила да оно има предпразништво и попразништво. То је установила за све велике празнике па и за овај празник. Кроз своја богослужења од Богојављења до данас кроз песме и химне говори и наговештава који је то значај Богојављења и Крштења Господа нашега Исуса Христа. Црква то чини да подсећа вернике на значај Христовог Богојављања и има молитвену и богослужбену припрему да се стално умом, душом и срцем враћамо на суштину тог празника, зашто се Господ јавио на реци Јордану и зашто се крстио. Велика је тајна рођења Христовог у свету. Не мању тајну представља и Христово крштење и Богојављење у реци Јордану. Ради чега се Господ смирава и ради чега Господ Бог облачи себе у слугу и прима Јованово крштење када му није било потребно ни једно ни друго. И заиста му није било потребно крштење, али је потребно нама, јер Господ све што је чинио, чинио је ради нас и ради нашега спасења. Христу није било потребно Јованово крштење, а Јован је крстио само за опроштај грехова. Једини који је безгрешан је Господ наш Исус Христос. Значи Њему није било потребно Јованово крштење јер је понављам, потребно нама да се ми сетимо Христових речи где каже: „Ја нисам дошао да укинем, него да испуним“. Нама ставља у дужност да испуњавамо оно што смо дужни чинити, а то је оно што нам Бог заповеда и Црква учи. То смо дужни да чинимо ако хоћемо да живимо у вечности. Црква на питање зашто се Христос крштава, одговара да се Он не крштава у Јордану ради своји грехова, него ради грехова наших. Он је наше грехе узео на себе и приковао их на Крст и чини све да би нас подстакао да треба да размишљамо о свом стању, поготово о духовном стању. Како живимо и како се припремамо за живот вечни. У крштењу Господ се поистоветио са свим људима, са свим грешницима без изузетка и са свима којима је потребан опроштај, спасење и препорођење. Господ се поистоветио са свима заједно и са сваким понаособ од свију нас. Пророк Исаија за Христа каже: „Не беше обличија на Њему због чега би смо га се пожелели.“Христос се није разликовао за људе телесних очију од других људи. Онај човек који има духовни вид и коме је отворен и просвећен он види Христа као Бога, као Спаситеља, као Створитеља. Коме су отворене очи он види и шта је у другоме човеку док остали виде само оно што је споља. Да би сагледали оно што је унутра а човек је оно што је унутра ако носи Бога у себи, ако носи Христа у себи. То је унутрашња старана која је много важније од спољашње. Ми најчешће судимо о човеку по спољашности, али ми не знамо шта је у човеку осим Духа Божијега како каже свето Јеванђеље. Том одлуком што се Христос поистоветио са нама сведочи да Христос није дошао да суди, да осуђује, да нам да законе и правила , јер Он је дошао да испуни, већ да се сједини са нама да постане један од нас да нас учини учесницима безгрешног живота. Христос је у наш живот ушао као дете. Својим рођењем усваја људску природу. Он не долази зарад праведника, већ ради грешника. Нисам дошао да зовем праведнике, већ грешнике. Праведницима не треба покајање. Господ је дошао ради грешника. Ко од нас није грешан? Значи дошао је ради нас. Бог једини није учинио грех, а човек не може да живи ни једног дана, а да не погреши. Све ово нам говори колика је љубав Божија према нама, колика је љубав Бога Оца да пошаље Сина свог Јединородног у свет да спасе свет. Да свет врати у кућу спасења. Он жели да нас спасе љубављу и једино љубављу и та љубав је свела Бога на Земљу. Бог тражи да на Његову божанску љубав одговоримо нашом човечанском љубављу. Бар да се сетимо кажемо: „Хвала Ти Боже за Твоју љубав, што сам освануо, што сам жив, што сими дао и овај телесни вид да видим лепоту творевине Твоје, да видим човека, да видим његов лик.“ Свети Оци кажу: „Видех лице брата, видех лице Бога.“ Питање је колико знамо да се захваљујемо Богу и колико знамо да благодаримо Богу за његову жртву коју је поднео због нас. Крштење Његово је била жртва. Бог се толико смирава те прилази слуги своме пророку Јовану и видећи Бога пред собом, Јован се брани и неће да крсти Христа говорећи: „Како ја да крстим Бога?“ Како слуга да положи руку на Владику? Христос каже: „Остави то. Сада нам треба испунити сваку правду“. И остави га Јован и крсти га и Дух Свети силази на Господа Исуса Христа. Јавља се Света Тројица по први пут на реци Јордану. Бог Отац се јавља речима: „Ово је Син мој љубљени, Њега слушајте.“ Христос је јавља у телу, Дух Свети у виду голуба. То јављање није било ради Њега, већ ради нас. Заиста за сваког крштеног човека и човека уопште је врло значајно да осети то јављање божије. А Бог се није јављао само на Јордану једном за свагда, али се Бог непрестано јавља. До нас стоји да ли осећамо то Божије јављање, а да ли осећамо то јављање треба да осетимо присуство Бога у себи и око себе. Бог се увек јавља само је питање да ли чујемо то Његово јављање или смо заглушили себе собом и не чујемо никога осми себе. Бог се јавља и када се искрено молимо и када човек има јаку веру. Бог се јавља на свакој Литургији, зато је свака Литургија Богојављење. Нека нам Господ помогне да се удостојимо да стално чујемо Његово јављање да стално осетимо Његово присуство а Бог је свуда присутан. Он је свезнајући, Он је свевидећи. Види Бог нашу тугу и нашу невољу и нашу радост, само је потребно да ми отворимо наше духовне очи и да на првом месту сагледамо себе. Када сагледамо себе у онаквом стању управо какви јесмо онда ћемо осетити још више да треба да будемо са Христом и Христос ће бити са нама. Христос се јави!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верног народа Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице присутнима.

протођакон Мирослав Василијевић