ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У ЦРКВИ СВЕТЕ ПЕТКЕ У РОГОЈЕВЦУ

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У ЦРКВИ СВЕТЕ ПЕТКЕ У РОГОЈЕВЦУ

У суботу пете недеље Великога поста, када наша Света Црква слави Свете мученике Хризанта, Дарија и друге и Преподобног Симеона Дајбабског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у цркви Свете Петке у крагујевачком селу Рогојевац.

Преосвећном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј Срђан Тешић, протојереј Милан Петровић, јереј Ненад Милојевић и јерођакон Василије (Старовлах).

На Литургији су певали ученици из крагујевачке Богословије „Светог Јована Златоустa“.

Преосвећени Владика Јован је у надахнутој проповеди говорио о прочитаном зачалу из Јеванђеља:

„У име Оца и Сина и Светога Духа браћо и сестре!

Данас завршавамо пету недељу Васкршњег Поста. Пет недеља смо постили и пет недеља, би требало, да смо се и молили. И пет недеља, браћо и сестре, ако смо искрено постили, ако смо се искрено молили, ако смо постили онако како нас Господ учи кроз Јеванђеље, како нас учи Црква, Свети оци и ако смо се молили, такође, како нас учи Црква и сам Господ наш Исус Христос, требали би, ипак, да видимо за ових пет недеља, јесмо ли у чему напредовали бар у оном унутрашњем духовном животу. Зашто ово кажем? Зато, браћо и сестре, што нас пост интезивније опомиње да уђемо у себе. Јер није само пост не једење извесне врсте хране, што ви боље знате од мене; али и то је потребно, и то је Црква благословила, то је закон Цркве, да тако кажем, али је много важније наш унутрашњи пост; а, опет, са друге стране, да би унутрашњи пост имао врхунац и уздизање, опет му телесни пост помаже. Зашто? Зато што телесни пост, браћо и сестре, чисти наш разум, чисти наше мисли, па је тако човек и мислима и разумом, и срцем и душом, више сагледава оно што је духовно у односу на оно што је телесно, што је материјално. Истина, није лако постити. Истина, није лако се ни правилно молити; јер пост и молитва захтевају труд, пост и молитва захтевају жртву, а без жртве и труда може ли човек било шта да оствари у овом свом земаљском животу? Па, не може. Можеш ли без труда да окопаш њиву? Па, не можеш ако се не трудиш. Па тако исто, без жртве нема ни нашег преображаја, наше промене, наше измене. А, коме не треба преображај, коме не треба измена, коме не треба покајање, браћо и сестре? Свима нама треба кајање, покајање, јер сви смо грешни људи. Неко ће казати: ,, Па ја нисам убио“, како то често чујемо у народу. Е, браћо моја, колико имамо знаних, а много више незнаних грехова које ми учинимо. Али има она свевидећа рука и оно свевидеће око Божије, које све види и све записује шта ми у животу чинимо и шта у животу радимо. Реко бих, понављам, није лако постити, није лако се молити; јер кад год хоћемо да мало интезивније почнемо духовно да живимо, онда су ту и већа искушења, онда ђаво још више наваљује, па нас још више гура ,,Хеј човече ајде ти се горди, зато што постиш. Ти се горди зато што се молиш. Ти се горди, јер немој да дозволиш да други буде изнад тебе.“ Све је то ђавоље, браћо и сестре, и то ђаво тако добро зна да увије и да нам подмеће да се тако лако и понесемо и занесемо тиме што нас нечастива сила, просто, наводи да тако нешто чинимо. Али, ето, Црква бринући се о својим верницима, ову недељу нам је изнела два бденија. Имали смо у среду вече бденије када је читан канон Светога Андреја Критскога који се, ако смо били у цркви, чита у четири дела прве недеље Васкршњег Поста, а сада у среду читао се цео канон. Зашто је то црква баш тако уредила? Да нам кроз молитву и пост и све оно што нам износи Свети Андреј, да још лакше пребродимо ове две седмице које су испред нас, да би дошли и дочекали да се поклонимо најрадоснијем празнику Васкрсења Христовога. У овом канону Светог Андреја Критског, браћо и сестре, тако је то Свети Андреј спевао, да просто ако је човек удубљен у сваку ону реч, онда он заиста види себе изнутра. Тај канон, како рече један Свети отац, потпуно човека изврће, да човек изнутра сагледа себе. Тамо у том канону, су набројани греси људски, али је набројана и милост Божија, и љубав Божија и начин како можемо да се покајемо и да се спасемо. А ево синоћ смо имали друго бденије које је посвећено Пресветој Богородици, када смо читали акатист мајци Божијој. Нама треба молитве свих светих, нама треба молитве једних других браћо и сестре; али нама итекако су потребне молитве Пресвете Богородице. Она је наша заштитница, она је наша молитвеница и зато њој треба да се молимо и зато је Црква, као што рекох, установила да се у петак ове недеље чита та похвална песма њој акатист мајци Божијој. И заиста, ако смо се молили ових пет недеља, ако смо ова два бденија били сабрани у цркви, онда сигурно браћо и сестре да је нам се појачала вера, вера у Бога. Ако нам се појачала вера, онда смо ми вером уселили Бога у себи, јер се Бог вером усељава у нас. И онда ми заиста верујемо да је Спаситељ наш Спаситељ, да је Спаситељ наш помоћник, да нам треба Његова помоћ, да нам треба Његова сила. Јер наша моћ и наша сила...брзо ћемо да паднемо од наше моћи и силе, поготову кад ми истичемо оно своје его, оно своје ја, „ја, па ја“, ја могу све! Шта можеш? Са Богом можеш све и ти и ја брате и сестро али без Бога не можемо ништа добро да учинимо. Јер без Бога не можемо ништа да помислимо добро, а ако не помислимо добро, онда добро не можемо ни да урадимо. Зато нам треба вера која нас храбри, која нам даје снагу, која нам даје моћ, која нам говори и кад паднемо треба да устанемо. То значи да веру не смемо да изгубимо, али веру треба да познајемо браћо и сестре. Вера је велика наука. Није то довољно само рећи ја верујем. Вера је таква наука да је она, на крају крајева можемо рећи, изнад свих наука. Зашто? Па зато што вером спознајемо оно што не можемо докучити нашим разумом, нашим умом. И Господ увек, ако читамо Свето Писмо видимо кад је лечио, на пример, болеснике, најчешће питао тог болесника да ли верујеш да те Ја могу исцелити. Ако је одговорио да верује, Господ му је рекао: ,, По вери твојој нека ти буде“. И заиста браћо и сестре нама све бива по нашој вери. Каква нам је вера, такви смо и људи. Каква нам је вера, такви смо и хришћани браћо и сестре. Све кроз веру треба да проверавамо. И ево и данас смо чули ово данашње Јеванђеље које нам говори како је Господ Исус Христос био у селу Кесарији Филиповој и путем ишао па је хтео да пита ученике своје шта веле људи ко сам ја, тако пита Христос своје ученике, а ученици још увек не просвећени Духом Светим, јер Дух Свети још не беше сишао па они одговарају. Шта одговарају? Па кажу: „неки кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија или неки од пророка“. А Господ пита њих, а шта ви велите? Нека други шта говоре и са ким ме упоређују, шта ви као моји ученици као моји апостоли, а ми хришћани смо као ученици Христови, ми хришћани смо апостоли Христови, ако живимо Јеванђељем, а онда апостол Петар каже:,, ти си Син Бога Живога“. И заиста браћо и сестре и ми треба да се запитамо, заиста ко је Господ Христос? Ко је Господ Исус? Одговор је један једини а то је браћо и сестре, да је Господ наш Исус Христос најсложенија и најтајанственија личност у роду људскоме. Људи ако остану само при свом чистом људскоме схватању и познавању о Њему, о Христу, заиста такав човек ће видети у њему браћо и сестре пророка, мислиоца, мудраца, великана, и Он је за њих и тај претеча, и тај Илија, тај Јеремија пророк. Али браћо и сестре открити у Господу Христу да је Он Бог, открити у Њему Бога, окрити у Њему Богочовека, е то је дар Божији, који Бог дарује људском бићу. Ми не можемо тако лако спознати, али то је дар Божији, но није довољно како кажу Свети оци открити да у Њему има Бога у Исусу Христу, то није довољно, то је мало, то је кажу Свети оци чак и врло мало, али открити да је он наш Господ Исус Христос оваплоћени Бог браћо и сестре, да је он очовечени Бог, е то је потпуно познање Његове тајне. И онда ми спознајемо Тајну Христову браћо и сестре и као такву, и то је дар Божији и сва тајна Христова је то, да је Он Син Човечији, а у исто време да је и Син Божији. А то значи да је савршени Бог и савршени човек, то јесте управо као што рекох малопре Богочовек. Он је и Бог и човек јер је примио људску природу на себе и зато он најбоље познаје нас браћо и сестре. Зато Бог познаје и наше стање, здравље и духовно и телесно, зна и нашу моћ и нашу немоћ, само треба да му приђемо, да га замолимо, да му се молимо јер Он је Бог и Човек, и зато је Исусу једино име којим се ми спасавамо и нема другог имена којим се ми спасавамо до имена нашега Господа Исуса Христа. Зато је вера у Исуса Христа и познање као Бога јесте дар Светога Духа, зато се ми молимо Богу Духу Светоме да Он дође да се Он усели у нас, да нас просвети, да нас очисти, од чега, од греха, од нас самих, од наше унутрашње прљавштине, од наше гордости од наше сујете и да се Дух Свети усели у нас и да нас Дух Свети научи ко је Господ наш Исус Христос, јер једино Духом Светим човек може доћи до правог познања Бога. Без Духа Светога је не могуће спознати Христа као Бога, зато су ови познавали Њега као човека, нису Њега познавали као Бога, зато апостол Павле каже нико не може рећи Исус је Господ осим Духом Светим. Онај кога Дух Свети освти и просвети, он може да каже ко је Господ Исус Христос, зато нам треба да се уподобљавамо Духу Светоме, зато нам треба да стално имамо на уму оне речи апостола Павла браћо и сестре ,,Духа Божијега не гасите у вама“, јер све што је Божанско ми познајемо Богом браћо и сестре. Све оно чега се Господ дотакне и оне што Господа дотакне то ће бити спасено. Зато браћо и сестре да би ми познали Духа шта је Дух Свети, он прво треба такав човек да види да ли се Дух Свети коснуо мога и твога срца, а како ћемо ми спознати да ли је Дух Свети додирнуо наше срце. По нашем ставу како кажу Свети оци, то јест познајеш ли у Христу у Њему истинитога Бога и Господа, онда је Дух Свети обасјао и моје и твоје срце и излио благодат Духа Светога да разликујемо шта је добро, а шта није добро. И вером такође спознајемо шта је вера, а шта је невера, ако то не осећамо онда се Дух Свети није коснуо нашег срца. Онда у нама није Дух Божији него дух онога другога, зато браћо и сестре једино Дух Свети једино Он просветљује наш ум, али човек горди мисли да својим умом може и Бога да досегне до Бога, јер то није Дух Божији то је дух његов. Дух Свети даје силу духу нашему браћо и сестре да можемо разумети шта нам је даровано од Бога, а када нас Дух Свети научи шта нам је даровано од Бога ми ћемо видети да нам је све даровано од Бога, све, па и наш живот је дар Божији, и вера је дар Божији, и молитва је дар Божији, и пост је дар Божији. Све је то дар Божији браћо и сестре, све је то даровано од Бога, јер Божије се познаје оним што је Божије. Бог се познаје Богом. И заиста браћо и сестре у колико човек има више у себи Духа Божијег у толико више зна Бога и оно управо што је Божије. Ми нешто мало верујемо па мислимо да нам је то довољно, нешто мало знамо па мислимо да нам је то довољно, браћо и сестре, мало знање је незнање у ствари. Полуистуна је гора од лажи, али ми треба да спознамо истуну. Коју истину? Ону истину коју је Господ рекао, познајте истину и она ће вас ослободити. Не лаж, не претварање. Она истина за коју је Господ рекао да је ,,Он Пут, Истина и Живот“. Дакле браћо и сестре сад можемо поставити питање, шта то омета Духу Божијем да буде у нама? Дух овога времена омета. А шта је то дух овога времена? То је у ствари када ми схватамо све је настало и нестаје у овоме свету, и све нестаје и престаје са овим светом. Значи да дух овога времена неће Бога, а онда значи неће ни веру у Бога, него ја сам се родио у овоме свету, ја умирем и то је крај. Није крај, ми хришћани не смемо то никако да схватимо, него да наш живот настаје тек после овога живота, овога привременог живота па без обзира колико он трајао педест, сто, двеста година. Шта је то у односу на вечност, ништа, браћо и сестре, али нам је овај живот дарован да овде и сада започнемо да живимо вечним животом. То је оно што кажу Свети оци шта је оно што хришћанин треба највише да има у свом уму, веру у Бога и да хода земљом али да мисли на Бога, да мисли на оно што је горе. Дакле, да се ми молимо Богу Светој Тројици, Богу Духу Светоме, да нас он води и руководи и да не дозвољавамо нашем духу да нас он води браћо и сестре. Залутаћемо са нашим духом. Зато треба да дух наш оплеменимо Духом Светим и да се стално молимо, као што нема ниједног богослужења у нашој Православној Цркви где се на почетку не обраћамо управо Духу Светом. Као што рекох на почетку и чули смо и данас да Дух Свети дође да се усели у нас и да нас очисти од сваке нечистоте јер свака нечистота је прљавштина, духовна прљавштина, а човек у таквом стању прљавштине не може да осети Бога, не може да осети присуство Бога. Он не може ни да се искрено радује, радост је наша у Богу, зато апостол Павле каже радујте се у Господу и у свему се радујте. Нека нам Господ помогне, да нам да снаге и моћи да још интезивније ове две недеље проведемо у посту и молитви, да дочекамо васкрсење Христово, ако верујемо у васкрсење Христово ми веријемо и у наше сопствено васкрсење, а Вакрс је радост. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Сабрање је настављено у парохијском дому где су парохијани заједно са својим парохијским свештеником припремили трпезу љубави.

Стефан Васиљевић