Верни народ Богом чуване парохије шумаричке сабрао се под сводовима свог храма, да радосно прослави свог молитвеног заштитника пред Васкрслим Господом. Звук звона означио је почетак богослужења, а предначинатељни псалам подсетио је на тајну стварања света и величину творевине која својим постојањем слави свога Творца. Како смо у недељама по Васкрсу, па до Свете Педесетнице се у богослужбеним текстовима јасно сећамо Славног Васкрсења Спаситеља нашег и Господа Исуса Христа, тако су нас речи вечерњих стихира подсетили на Славно Васкрсење и труд жена мироносица, које су прве дошле и следовале свом Спаситељу и сазнале за Васкрсење од анђела. Ми данас о Васкрсењу, делатно сазнајемо од славног Мученика Георгија, који је својим животом посведочио Христа, својом вером и страдањима сведочио је доследности ускога пута и истрајања на њему, а својом смрћу и целебним моштима да онај који телесно и умре од овоземаљског тела се растајући, у вечности стоји уз Самога Христа, а нама сија својом силом Божанског присаједињења, којој ниједна овоземаљска злоћа не може да науди, речима богонадахнуте беседе подсетио је прота Срђан.
У јутарњим часовима славље је настављено Литургијским богосложењем, којим је такође началствовао протојереј Срђан, а својим присуством, наше славско сабрање увеличале су и сестре монахиње из манастира Дивостин, високопреподобна игуманија мати Анастасија и сестра Јелисавета. На литургијске прозбе одговарали су чланови хора "Свети ђакон Авакум", предвођени протиницом Милицом Тешић, вођом овог хора.
Радује да је на крају Литургије, а на позив свештеника, Светој Чаши приступио велики број верника.
По заамвоној молитви уследио је трократни Крсни ход - Славска Литија око храма, са читањем Светог Јеванђеља. Литија је кренула из храма, на челу са иконом заштитника, Часним Крстом, барјацима, чтечевима и појцима, а затим и верним народом који је пратио Литију. Прва станка била је на источној страни крај Светог Олтара где је читано прво Јеванђелско зачало, које нас је својим речима подсетило на силу Господњу и то да је Њему, Сину Божијем - Богочовеку Христу, дата сва власт на Небу и на Земљи и да је Он са нама до свршетка века(Мт 28, 16-20). Потом су уследиле јектеније и кропљење Освећеном Водом. Литија је потом наставила до западних врата - улаз у Свети Храм, где нас је Јеванђелско зачало поучило да су објаву Васкрсења прво чуле жене Мироносице, које су остале верне Господу до Његове Крсне Смрти, које Га се једине нису одрекле, а потом и чињенице да ће знаци оних који су Његови бити ти да ће изгонити демоне и лечити болесне, говориће новим језицима и стајати на змије и на скорпије, а ако шта и поједу отровно неће им нашкодити (Мк 16, 9-20). Треће Јеванђелско зачало читано је на северној страни, а исто нас је поучило причи о исцељењу немоћнога у бањи Витезди, а још битније о лицемерју јеврејских главешина који су презрели људску немоћ и својим отврдлим срцима изгубили емпатију према брату, забрањујући да се лечи у суботу, исто забрањујући и Самом Богу (Јн 5, 1-16). Четврто Јеванђелско зачало читано је на јужној страни, а исто је посвећено упокојенима, подсећајући нас да онај који верује Речи Господњој живи вечно, да за њега нема суда нити смрти, јер је сав Божији. Тако ће Бог све нас у последњи час подићи Својом Речи да са њиме вечно живимо. (Јн 5, 24-30).
По завршеном Литијском входу, освећена су славска знамења и пререзан славски колач. Овогодишњи славари били су Немања Недовић и Гордана Сотировић, а за наредну годину колаче су преузели Радоња Радовић и Дејан Јевтовић.
У својој Богонадахнитој беседи прота Срђан је подсетио да иако данас славимо и радосних смо срдаца, ми никако не заборављамо нашу пострадалу браћу и сестре у Београду, дечицу која су невина пострадала без икаквог разлога полажући своје животе. Подсетио је да живимо у тешким временима, а да времена чине људи, да наши карактери и наш однос према околини и околностима чини време и амбијент у коме смо. Тако и ми као заједница, али и као појединци, полазећи од мисли светих отаца да онај који промени себе, мења цео свет, морамо мењати себе, усавршавати, али никако другачије но следовањем Христу и присаједињавањем Њему. А како се присајединити Васкрслом Господу до кроз Свету Тајну Причешћа. Ми можемо бити добри људи и на моралном нивоу освестити себе, али то је само припрема, предукус, јер нико од људи рођених није себе могао излечити од греха и од смрти, осим Оног Који је Својим страдањима и Васкрсењем грех и смрт занавек поразио. Тако и ми треба да тежимо лику Христа, наликовању Њему, али изнад свега обожењу кроз Причешће Телом и Крвљу Христовим.
По Литургијским отпусту, верни народ се у миру разишао, носећи благослов Васкрслог Господа својим домовима.
Страхиња Вуксановић, дипломирани правник
http://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8993-proslava-hramovne-slave-u-sumaricama#sigProId3155f91571