У испуњеној свечаној сали уводну реч имао је угледни историчар, мр Дејан Танић. Он је истакао колико су династичке поделе у Српском свету бесмислене и како треба нагласити да су обе наше династије аутохтоне, проистекле из народа.По томе је српска нација најбогатија европска нација, па и шире посматрано. Нарочито зато штоу Европи нико нема аутохтонународну династију. Годподин Танић је затим констатовао да је једино српска револуција променила цивилизацијски оквир, и у том смислу омогућила прелазак са орјенталног на европски. Ниједна друга европска револуција није то учинила, већ је долазило до смене у оквиру једне исте цивилизацијске матрице. Нарочито је за историјску науку чудесан Други српски устанак који постиже невероватне домете ни из чега јер је Србија била опустошена после Првог. Тако у Србији кнеза Милоша Великог економске слободе појединца достижу највиши ниво у Европи, и то као ретко где у Европи. Танић је још издвојио и кнеза Михаила као изузетног владара, који је дипломатски повезао све балканске народе. Он је био толико признат да су му нудили престо Црне Горе и вођство Бугарским устанком, а многи државни успеси Србије у будућности били су утемељени у доба његове владавине.

Аутор књиге „Родослов Обреновића“, Предраг Обреновић Јаковљевић, је оснивач и старешина Краљевске куће Обреновић и на челу је Фонда ове Краљевске куће. Он је говорио о томе како је све до 90-их година прошлог века вршена константна деконструкција свих успеха династије Обреновић, да се њима мимо тога ретко бавио у историографији и да тек последњих 10-ак година излазе значајна дела из ове области. Он је напомернуо са се у књизи нарочито наглашава обрада побочних линија родослова династије Обреновић, заједно са ванбрачним потомцима којима се историографија практично није ни бавила. У наставку је господин Предраг говорио о војводи Милану Обреновићу, учеснику Првог српског устанка и државном депутату у доба владавине вожда Карађорђа Петровића. Хтео је да покаже да су Обреновићи били итекако значајни и пре Другог српског устанка. Као и кнез Милош Велики на крају крајева. Дакле, осим значаја Обреновића за све војне успехе Србије у првој половини 19. века, аутор се још осврнуо на ванбрачну децу два владара - краља Милана и краља Александра Обреновића.

Уследила су затим питања присутних, потписивање књига и неформални разговор уз освежење за све.

Вероучитељ Угљеша Урошевић