Молитвено сабрање је својим појањем улепшао појачки састав “Србски православни појци”.

У својој проповеди, Епископ је рекао: „Браћо и сестре овим вечерашњим богослужењем започели смо свечано прослављање празника чудотворне иконе Тројеручице, Мајке Богородице коме је посвећен овај храм. Кад славимо Богородицу ми славимо спасење рода људскога јер је Она родила Спаситељ и постала мост преко кога је Господ сишао у род људски и Она је остала мост за све нас који желимо спасење и Царство и да се управо преко тог моста дође до Царства. Ако хоћемо било коју врлину да испунимо треба да се угледамо на Пресвету Богородицу јер је она заиста савршенство врлина. Она је све то јер је чистија од херувима и срафима. Ако хоћемо да се угледамо на веру и да знамо шта је вера, опет треба да се угледамо на Богородицу. Она је све вером примала и из смирења је примила и вест архангела Гаврила који је дошао да јој каже да ће она родити спаситеља и зато пита архангела како је то могуће да се од ње роди јер је она девојка, а он јој каже, „сила Духа Светога ће те осенити“ и то што ће родити биће најсветије. Она је тада могла да се погороди као што бисмо ми данас, али је рекла, „Нека ми буде по речи твојој“. Она је заиста слушала реч Боју и њоме живела и учила је род људски да се и он учи том речи. Ако се сећате оног детаља из Свадбе у Кани галилејског када су домаћини казали да немају вина. Богородица каже слугама да све што им Господ каже учине. Он каже да напуне судове водом и донесу, када су донели вода поста вино. Дакле, видимо да није престало весеље. Ово је и нама порука да слушамо реч Божју јер у речи Божјој је истина, љубав, правда, свемоћ. Зато се и каже на почетку Светог Писма „и рече Бог...“ Ми када прослављамо Богородицу, сећамо се те велике благодати коју је Њој Бог дао да она чудотвори благодаћу. Зато је она наша засупница, молитвеница. Пуна је љубави и ако хоћемо да схватимо шта је права љубав треба на Њу да се угледамо. Као што чусмо у вечерашњем тропару где се каже, како је она одсечену руку Јована Дамаскина исцелила тако се и ми молимо да исцели и наше немоћи душевне и телесне. Свети Јован Дамаскин, велики писац цркве Божје, много је писао у част Богородице али су му они који су против Бога и Богородице, одсекли руку. Он није пао у очај него је припао икони Богородице и рекао да не може писати више у Њено име. Одједном му се рука зацелила. Видимо да је све могуће ономе који има вере и зато је потребно да вером живимо јер је она нама усађена као клица. Ми треба да од вере осетимо плодове. Како је и рекао Господ, „све је могуће ономе који верује“.

Да се помолимо Богу и Мајци Божјој која је пуна љубави према људима. Она, мајка свих нас, ће разумети и наше невоље, туге, разумеће и нашу радост као што свака права мајка разуме покрет детета али треба да се молимо. За то нам не треба нека велика школа да се научимо како да се молимо Богородици. Свако од нас може да запамти речи „Пресвета Богородице спаси нас“. Зато што чешће да изговарамо у току дана ову молитву и то са вером. Она ће умолити Сина да нас спасе од невоља и да нас уведе у Царство Божје. Срећно навечерје и нека је срећна слава коју ће сутра овај храм прославити. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

чтец Владимир Марјановић