У својој архипастирској беседи, обраћајући се сабраном народу, Преосвећени Владика рекао је:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, ми смо се данас сабрали овде око овога светога храма, који је посвећен светом деспоту српском Стефану, једном од најумнијих људи тога времена, човеку који је био сав сажет од вере у Бога и љубави према Богу и према човеку. Кад год дођем на Космај размишљам одкуд је толико храмова свети Деспот Стефан саградио и онда сам упоредио да је свети Стефан узео космајску гору као што је била она Синајска гора, Таворска гора које су начичкане биле храмовима светим. и заиста, он је овде, на овом Космају изразио највећу љубав према Богу и према своме роду градећи толико цркава и манастира у овом поднебљу. Гледао је да живи што савршеније у човекољубљу, односно да воли и Бога и човека подједнако. Научио се од Христа да љубав подједнако воли свакога човека без обзира ко је и какав је тај човек. Јер, када се човечанска љубав утка у Божанску љубав, онда љубав човека личи на љубав Божију. Свети деспот Стефан је љубио и пријатеље и непријатеље подједнако, јер је он знао оне дивне речи из светог јеванђеља које кажу “љубите непријатеље своје и чините добро и дајте у зајам не надајући се ничему. Плата ће вам бити велика и бићете синови Свевишњега, јер је Он благ и према незахвалнима и злима . будите милостиви као што је Отац ваш милостив“. Када би смо се потрудили да бар делом испунимо ову дивну поуку све би нам у животу било другачије, боље, узвишеније, лепше и што је најважније, било би нам све благословеније. Јер савршена љубав Божија не гледа ко је ко, већ гледа човека као боголико биће. Зато Господ и каже “љубите и непријатеље своје“. Није лако волети непријатеља, али у томе је величина и у томе се човек смирава и ослобађа себе, своје гордости, своје сујете и прихвата љубав Божију као свезу савршенства. То је Христова љубав коју је Он показивао према свима људима без изузетка и за коју оспособљава све своје праве следбенике дајући им потпуну слободу да се човек определо хоће ли да живи у љубави са Богом и са човеком или ће да живи у мржњи и према Богу и према човеку. Све је то у нашој слободи коју нам је Бог дао, али ми не смемо да је злоупотребимо. Преко љубави праве Божије постајемо сродници и сарадници и са Богом и са човеком. Љубав је реч која се данас олако изговара. Љубав не зна за границе, она се жртвује. Љубав треба давати да би љубав добили. Оно што зарадимо то и добијамо.

Савршена љубав јесте плод Духа Светога. Јер када живимо Духом Светим онда се нећемо ни грешити, нећемо другоме зло чинити, онда нас Дух Свети води и руководи на узвишеније ступњеве, јер Он очишћава, Он испуњава, Он човека води ка спасењу. Прави хришћанин никада не очекује да човек покаше најпре љубав према њему, па да тек онда он покаже љубав према другоме. Прави хришћанин управо према другоме показује љубав, јер немој да се надамо ни срећи својој личној, ако нисмо прво другога усрећили. Немој да сенадамо, браћо и сестре, да ће нама бити добро, а да ми другима не чинимо добро. Љубав се од љубави рађа. Помолимо се светом Деспоту да се он моли за нас, да сачувамо земљу своју, да сачувамо народ свој, да сачувамо светиње своје и овде и на Косову и свуда, али да сачувамо на првом месту душу своју. Деспот Стефан је заиста знао оне Христове речи “шта човеку вреди да цео свет задобије, а душу своју изгуби“, закључчио је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве Преосвећени Епископ Јован благословио је славске дарове и пресекао славски колач, а овогодишњи домаћин је Г. Радослав Смиљковић са својом породицом. Радост литургисјког сабрања настављена је на трпези љубави коју је за све присутне припремио прота Љубиша са својом породицом.

ђакон Бојан Миленовић