У олтару помогали су чтечеви: вероучитељи Бојан Тодоровић, Стефан Васиљевић, Никола Ралевић и студент богословског факултета Јован Ивановић.

Божанствену Литургију улепшао је свештенички хор беличког намесништва.

Након прочитаног јеванђелског одељка, Епископ Јован се обратио верном народу рекавши:

"У име Оца и Сина и Светога Духа! Помаже вам Бог браћо и сестре!

Нека је благословено ово наше данашње сабрање у овој нашој древној великој светињи, у манастиру где су се преци ваши вековима окупљали, сабирали и Богу се молили и гледали лице један другоме, чували се у свом имену хришћанском, који су тражили помоћ Божију. А онај који тражи помоћ Божију, ако је тражи молитвено, смирено, кроз љував, веру, наду заиста и добија. Ми често знамо да реагујемо на Бога па да кажемо, па молио сам се за ово, за оно, па ми је Бог није услишио молитву. Свети Јован Златоусти на то одговара: "Да, ти си се само у том тренутку сетио Бога и тражио од Бога и тражиш да те Бог послуша. А да ли ти Бога слушаш у твом животу?“ Како слушамо, тако чујемо. Шта слушамо, тако и чујемо. Шта видимо, то и видимо. Човек чује оно што жели да чује, а што не жели он неће да чује. Човек види оно што хоће да види, а неће да види оно што не треба да види. Све у нама и од нас зависи. Зависи на шта усмеравамо свој ум, разум, на шта је усмерено наше срце зависи од тога каква нам је вера и колика је наша вера, и да ли је то уствари наша права вера. Све то треба да имамо на уму и да једноставно разговарамо са собом, у смислу, да видим где сам, шта сам, ко сам, јесам ли на правом месту. Јесам ли ја то свештеник на правом месту? Јесу ли и отац и мајка на правом месту, јесу ли деца на правом месту? Јеси ли ти човече хришћанину на правом месту као хришћанин? Били смо све само по имену. То је оно што треба стално да нас заoкупира, јер ако се тако будемо заокупирали собом онда можемо и да исправљамо себе. Мада, човек и те како зна да буде заокупиран собом, али да контролише да ли је то исправно. Ако смо заокупирани на такав начин собом, онда ћемо заиста проверавати себе, онда ћемо бити искрени, поштени, нећемо бити онда лукави. Онако како што нам и данашње Јеванђеље говори како су фарисеји и иродовци лукаво прилазили Христу да га кушају. Пазите, колико човек може да оде, да куша Бога, који све зна, све види. Он, дрзнуо се, лукавство је опасна особина, она не преза ни од чега. Лукав човек не само што ће да гази законе, и ове државне и црквене, него и гази закон Божији. Лукавство му не да да сагне главу и да се покорава. И ето, као што рекох, ови су фарисеји и садукеји пришли Христу да га кушају, и то чиме да га кушају. Политичким питањима. Као да је Бог дошао у овај свет да решава наша политичка питања. Али они га кушају политичким питањима, па каже: "Кажи нам шта мислиш, да ли треба да дамо порез ћесару или не“? Чисто политичко питање, зар не? Да ли треба да дамо порез ћесару или не. Христос не узлази у расправу, како ми то знамо да будемо жестоки, да би се надмудрили, надјачали, надпричали другога. Него Христос каже, добро, питали сте ме, покажите ми новац ћесарев. Они и јесу показали, нису имали куд. Е сад, чији је лик на овоме новцу? Кажу, ћесарев. И шта Господ каже? "Подајте ћесару ћесарево а Божије Богу“. Е ту ни њихово лукавство није могло више имати снаге, као што свако лукавство је краткога даха. Лукавство се, и те како лако може да се прозре и да се погледа. Без обзира колико то човек своје лукавство знао да обавија, да завија, да уврће, али се то једног дана покаже. Такав се човек кад виде да су га сви презрели, он се тада ако му је савест чиста, он се осети као да је наг. Јер све оно чиме се он облачио, чиме се он представљао другачијим него што јесте, то је све са њега спало. И онда, ако му је савест мирна он почне да се стиди, али ако није, он се и даље не стиди. Он и даље тера да истера своју правду. Наше није да истерујемо правду. Ми то треба да препустимо Богу. Једино је Божија правда, права правда, једино је она која право суди. А човек, никад не може право у потпуности да просуди. Поготово човек који не зна за закон Божији, који не живи по истом закону, а он нам говори да свакога схватамо, прихватамо као себе самога. Закон нам каже да љубимо Бога свим срцем својим и душом својом и снагом својом и другога као себе самога. Е тог другога не могу да волим, тај ми други смета, тај ми је други рекао ово, тај други ми је померио међу, ставио препреку неку и њега не могу да волим. И јесте, то људи знају да раде. Али зашто ми прво не схватимо да треба да преиспитамо себе, да ли сам ја дао повода да ми ти људи тако чине. Е онда, кад то ставим и размислим о томе, е онда ћу другачије да поступам, другачије ћу да чиним шта треба да чиним. И заита, ово кратко Јеванђеље али веома поучно, нам помаже и учи нас како да се поставимо у појединим приликама или ако хоћете неприликама, јер свега тога у животу имамо, какав став да заузмемо у неким ситуацијама, како да препознамо шта је шта и како да препознамо коме шта припада. Врло је важно да имамо разума, да разумемо коме шта припада, да томе и дамо и да размислимо коме и ми припадамо. Припадамо Богу и једни другима. И на крају, чије је шта и коме треба шта да дамо. Све нам ово говори данашње Јеванђеље, и поставља се питање кад је Господ упутио питање овим кушачима, треба ли дати ћесару ћесарево? Ми сви дугујемо једни другима. Немој да се заваравамо. Ми сви мислимо да мени неко дугује, а ја никоме ништа не дугујем. Ако тако схваташ, далеко си од хришћанства, далеко си од цркве, од заједнице Божије. Питање дакле, шта давати ћесару? Треба му дати оно што он има на себи, а то је његов лик. Треба му и давати шта је лик и натписа ћесару. Дакле, давати му новац. Ћесар тражи свој новац. Дај му, немаш право да држиш ништа туђе код себе. Поставља се сада питање, има ли наша душа свој лик? Има, несумњиво да има. Она има, и то кој лик. Не онај који је на новцу, него онај лик Божији који је у нама. И зато значи несумњиво да је душа Божија. И зато је душа боголика, богочежњива, али је проблем ако смо зазидали нашу душу у своје зидове, у свој его и гордост. Она јадна чами, вапије, виче, тражи. Али не, ја сам њу зазидао, ја њу не чујем. Онда неће ни Бог нас чути. Тај лик Божији који поседује наша душа и зато она чезне са Богом. Само треба да ослушнемо своју душу, своју савест уколико нам она није успавана. Ако то будемо ослушнули, ми ћемо се онда уклањати да не чинимо оно што не треба да чинимо. И не само оно што не треба да чинимо, него да не говоримо оно што не треба да говоримо. Душа је та богочежњива, и човек не може давати никакав порез за душу своју. Она се не може отплатити никаквим новцем. Она се отплаћује хришћанским животом, јеванђелским животом. Нема право ни ћесар да тражи нашу душу, јер она није његова, него Божија. Зато Свети Јустин Ћелијски каже: "Када је Бог створио човека, Он је у њега спустио оно што је божанско“. А то је управо душа. А оно што је Бог нама дао, од нас и тражи. Не тражи он ништа више, ништа, ништа Бог не тражи више него што нам је дао. А Бог нам је све дао. Само да ли човек све то види? Човек тад помисли, па није ми то Бог дао, ја сам ово себи дао, ја сам створио. Јесте, има ту човекове улоге, његовог труда. Али, труд човек често зна да изостане. На пример, имали смо недавно таквих прилика. Човек сеје њиву, сади винограде, воћњаке, мучи се, ради, и наједанпут, од тога нема ништа. Удари невоља, ударе поплаве и нема ништа. Џаба ти је труд, ако труд ниси улажио из молитву Богу, да тај труд Бог награди. У мом селу има једна изрека: "И ја могу, и коњ може али ако Бог не да, све је забадава. Човек зна тако да се успротиви, да тако показује неку своју снагу. Која је твоја и моја снага? Опет ћу се позвати на речи Светог Јустина Ћелијског: "Шта се уздаш човече у своју снагу, кад је и комарац јачи од тебе“. Заиста, онај мали комарац, кад те уједе, тргнеш се. Ми Богу дугујемо душу, али му не дугујемо само то него и тело. Тако каже апостол Павле. Тело је у ствари рам душе. Ако је човек само обзидао своју душу искључиво у своје тело, та душа чезне, та душа вене. А она чим вене она и пропада. А све вене, и човек вене и пропада ако се одвоји од Бога. У свету све има своје назначење. Тако имају назначење и тело и трбух. Односно, има назначење и тело и трбух. Све има своје назначење, али када се то божанско назначење одбаци, онда човек и јелом и трбухом убија себе, јер је сконцентрисао себе на оно шта ће да обуче и шта ће да једе. А Господ каже: "Имате ви о чему више да се бринете, не само о јелу и оделу. Погледајте кринове у пољима. Нити раде али давају од себе најлепше цветове“. Значи од Бога браћо и сестре. Ми када одбацујемо оно своје назначење за живот вечни, ми тако одбацујемо рај. И онда на месту раја у нама настаје пакао. Настаје побуна. Пакао није симбол љубави, него мржње. Онда човек у таквом стању све даје од себе само да би доказао да је он исправан, а да други нису. То не смемо тако. На пример, плод на дрвету познања добра и зла имало је своје назначење, а то је да се кроз њега човек у рају проверава да ли да узме оно што му није дозвољено, а по наговору ђавола, он је узео оно што му није било дозвољено. А ђаво му је рекао, немој да слушаш оно што ти Бог каже. Бог је себичан. Он ти је то забранио да не узмеш, зато што Бог зна да ћеш ти кад будеш узео тај плод, да ћеш ти постати као Бог или још већи од Бога. Тако кад нам неко каже, гурај ти себе, ти ћеш због тога добити то и то. Шта ћеш добити? Ништа нећеш добити, него ћеш изгубити и то што си имао, а прво ћеш изгубити себе. Ђаво је преписао другачије назначење и значај оног дрвета познања добра и зла. И то је у ствари овладало човеком. Узео је оно што није његово. Тиме је и духовно погинуо човек. Он је тиме себе упропастио, бар за живот вечни а и за овај живот. Јер чим, ма шта друго осим воље Божије овлада човеком, неминовно води човека у штету. Води га, како каже Свето Писмо, у њиву глади. На њиви глади човек не може да се нахрани. Нема од чега. Нама је Бог дао њиву овога света, дао нам је све, дао нам је Себе, Цркву, Тело Своје, дао нам је чиме шта треба да хранимо. И душу и тело. Али зато Господ каже: "Шта вреди човеку да цео свет задобије а да душу своју изгуби.“ Шта добија? Ништа. А човек некако само граби, граби. Само граби ка себи. Никад нећу заборавити једног мудрог сељака у мојој Студеници. Није имао два разреда основне школе, али је много књига прочитао. Имао је животну мудрост. Једног дана га питам, не знам како да поставим себе. Каже, зашто Јоване? Па ево, муче, затварају, прогањају ме због Студенице, због овога, онога. А каже он, а шта би ти хтео игумане? Не могу више тај терет да поднесем. Каже он, па ми смо православни, ми морамо да трпимо све шта нас сналази и да то све са достојанством носимо. Добро Доко, како да се поставим у животу? Где ћу ја давати савете игуману студеничком. Остави се сад тога, ја те сад питам као свог деду. И кад није могао да ме одбије, он каже, знаш шта игумане, гледај да будеш што више као вила а не као грабуља. Ја га нисам разумео. Кажем ја, ја те Доко не разумем. А ми управо пластимо. Пита мене, шта је то што држиш у рукама. Ја кажем вила. А шта је ово што ја држим у рукама? Кажем, грабуља. Е шта ти радиш са вилама? И ја тек мени, што кажу, дође у главу. Кажем узимам и стављам на друго место, на другу гомилу. Значи од себе дајеш другоме. Ја са грабуљом само грабим себи. Ко је год грабио себи, никад није имао благослова. Све што је грабио на нечастан начин, непоштен начин, као што каже наш народ, ђаво однео. Телу треба дати оно што му треба. И то Бог не брани. Али треба да дамо онда и души. Телу треба да дамо храну, одећу али треба да дамо нешто од чега живи и душа. Она не живи од овога хлеба, него живи од божанске хране. Она живи од речи Божије. Душа живи и храни се Христом, науком Христовом. Душа се храни Причешћем, добрим делима, поштеним животом. То је храна наше душе, јер нећемо да нам душа умре пре него што ми умремо телом. Треба да је хранимо истином Божијом, а не лажима. Да је хранимо оним вредностима за које ћемо добити уздарје. А све што човек чини само искључиво за себе, то значи да он не види другога. Ја треба да живим, моја породица једино може живи, а друге нека умиру. Е то није хришћански. Ми хоћемо сви да будемо срећни, али морамо једно знати. Не можемо бити срећни док прво другоме не помогнемо, да тај други буде срећан. Јер оно што сејемо, кад тад ћемо пожњети. Нека би дао Бог и ово наше данашње сабрање у овој древној светињи где смо се окупили и сабрали, да Бог помогне да понесемо дух и дах ове светиње која вековима давала подстрека и снаге српском народу да не поклекне под било каквим невољама. А нећемо поклекнути ако имамо веру у Бога и ако имамо поверење у другога. Поверење у Бога је поверење у другога. Али опет нама то људски его не дозвољава. Ја верујем у Бога али нећу да верујем у другог човека. Тај други ми чини зло. Можда нам други и чине зло, али прво проверимо да ли он не враћа зло злим. Можда сам ја њему учинио зло. Можда се ја нисам поставио како треба. Можда нисам учинио како треба. Можда нисам рекао како треба. А ако то нисам, онда ми се то враћа као бумеранг. Зато да понесемо тај дах и дух ове светиње који је носио наш народ у историјским невољама, у неваљама када заиста без вере пао би човек у очајање. Много нас је кроз историју шта сналазило. Сналазиће нас и даље. Зато не губимо веру, наду, Бог је милостив. Зато ми треба да будемо милостиви али треба да мало покренемо себе, да се тргнемо, да се не успавамо. Па мислимо, могу овако, могу онако. Можеш како хоћеш али не можеш докле хоћеш. Бог је милостив и нека нам ова данашња Литургија коју данас овде служимо и Причешће којим ћемо се причестити да снаге и воље и те енергије духовне да радимо на добро, да изграђујемо себе, а кад изграђујемо себе у добру онда ћемо помоћи и другоме да се изграђује. А ако сам лењ, онда дајем пример лењости, па ћу лењост прогласити за храброст, или, своју глупост прогласити за храброст. Богу треба да се молимо да нам дометне вере, да се у нама умножи вера, љубав и добра дела.

Бог вас благословио!"

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије Епископ је погледао како напредују манастирски радови, пошто је манастир у обнови. Након тога је остао на трпези љубави и време провео са свештенством и верним народом. Свештеник Милош се захвалио епископу на посети, на заједничкој молитви и духовној бризи и тиме Епископу Јовану поклонио икону ручне израде Свете Анастасије, мајке Светога Саве.

вероучитељ Никола Ралевић