За певницом је био јереј Иван Антонијевић са верним народом и богословима светога богословског училишта Јована Златоустог.

По прочитаном Јеванђељу по Марку Преосвећени је произнео беседу, у којој је између осталог рекао: „Господ наш Христос је најчешће говорио у причама народу, из разлога да би народ лакше могао да схвати Његову поуку, науку, па ево и данас ово Јеванђеље које смо чули…“Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу да очима гледају а не виде, а ушима да слушају а да не чују“. Када су год запитали Христа где је Царство Божије, Христос је увек одговарао и говорио да је Царство Небеско унутра у вама. Дакле, унутра у вама браћо и сестре. Не у стварима, није око вас, није оно Царство Небеско ни у култури, ни у цивилизацији, градовима, солитерима, мостовима, него у вама тј. у душама вашим. И то је оно браћо и сестре, зрно горушичино, које се спомиње у Јеванђељу, и то семе и то зрно када се посеје у њиву они нарастају. Како? Молитвом, постом, вршењем светих Јеванђелских врлина, светим тајнама. У свему томе нараста Царство Божије у нама. Царство Небеско је сам Господ Исус Христос. Ако имамо Христа у себи, живимо Христом, учимо се Христом, а не мудрујемо, онда имамо Бога у себи, онда имамо Царство Небеско. Понављам, Царство Небеско је Исус Христос, и оно је сането са неба на земљу када је Христос дошао у овај свет и родио се. Дакле, браћо и сестре, ко има Христа у себи, он има то Царство Небеско. Онај који има Христа у себи, он се учи свим врлинама, да живи у свим хришћанским врлинама, он се учи на првом месту смирењу. Смирење је основна врлина за све остале хришћанске врлине. Онда је ту вера, која управо је као зрно горушичино, мало, ситно… Сејач je Христос, а семе је Реч Божија. А реч Божија је светиња, она је толико силна и моћна да све бива и бивало је на Реч Божију. Ако узмемо прве странице Библије видећемо: Рече Бог да буде светлост и би светлост… Све бива на Реч Божију. То нам је најбољи пример ако ту Реч Божију у себе прихватамо, та Реч нас оживотворава. Она нас подиже, уздиже, каже нам: „Веруј у Христа, веруј у Речи Христове и биће ти све боље“. То је Реч Божија коју Христос сеје. По чему сеје Христос своју реч? По нашим душама. Ово семе које ми сејемо, пшеницу, кукуруз, шта прво мора да урадимо? Прво морамо да обрадимо њиву где ћемо да сејемо то семе. Ако семе бацимо на голу траву, или ледину, неће да никне. Не само што неће да никне и остаће на земљи, доћи ће птице, узеће то семе, док је њива наша душа. Њу треба да изоремо, њу треба да подрљамо да је припремимо да се семе Божије зачне у душама нашим. Драга браћо и сестре семе је реч која пропада када падне међу оне који не слушају реч Божију. Није довољно слушати реч Божију него треба испуњавати реч Божију. Није довољно слушати и читати Свето Писмо, него треба испуњавати Свето Писмо. Дакле, браћо и сестре они који не слушају пажљиво Реч Божију они треба да нас и опомену да то није само слушати а да се ни мало не дотакне мога срца, ума, разума… То нам неће ништа помоћи ако не живимо Јеванђелски. Таква врста науке да изучимо напамет Јеванђеље, она ће нам послужити за гордост, па ћемо се онда служити Јеванђељем, да би били мудрији од неких…

Зато ми треба да сазревамо као што жито сазрева, па се онда меље и прави се хлеб и човек је уствари тај хлеб. Он је та просфора коју ми спремамо за литургију и на коју Дух Свети силази и освећује. Браћо и сестре, та њива то је браћо и сестре наша боголика душа коју треба да обрађујемо стално и да чувамо. Ко је са села, он зна када се посеје семе, појави се мала клица. „Ако семе не умре онда неће да донесе род, а ако умре онда ће донети стоструко рода. Из онога семена које трули из њега излази клица живота. Клица је нежна, и њу може мраз, и врућина, да уништи. Зато се чува та клица. Ту клицу вере коју смо задобили треба да чувамо, али да чувамо онако како нас учи Црква, Јеванђеље, оци, а не на свој начин. Дакле, браћо и сестре њива јесте та боголика душа да је плевимо од греха, од порока, од зла. Да не дозволимо да зло уђе у нас, а и ако уђе да га одмах избацујемо.

Зло се много брже шири него добро. Трње много брже расте од семена. Тако и зло када уђе у човека, оно га растура, разједињује га, а ако је разједињено и растурено оно се суши и умире. И наша душа умире у нама, ако је не плевимо, ако у душу нашу не сместимо Бога, ако душу своју одвојимо од Бога. Дакле, браћо и сестре из данашњег Јеванђеља видимо како је ретко припремљена добра земља по којој се сеје семе Божије. Зато се каже у Јеванђељу да једна четвртина семена успева. Хришћанство је увек било у мањини, али ту је сила и моћ Божија. Погледајте историју хришћанства? Колико је њих устајало да уништи хришћанство? Јесу ли победили Цркву? Нису, него су се о Цркву спотакли. Зато треба да служимо Цркви а не да се служимо Црквом. Дакле, треба да чувамо душу своју и срце своје од зла и нека нам и душе и срца наша буду припремљени за то семе Божије и Реч Божију. Ми смо данас на светој литургији, и ми ту чујемо Реч Божију. И по нашим душама се сеје Реч Божија. Нека нам и душа и срца наша буду припремљени за то семе Божије и Реч Божију. Ми на литургији чујемо реч Божију. И данас се сеје по нашим душама Реч Божија. Само је питање наше вере како ми примамо Реч Божију. Да ли ми живимо по речи Божијој или по речи својој? Онај који има гордости у себи он неће да слуша никога. Можеш да му причаш шта год хоћеш, он може да прича да поучи друге, али да се поучи сам… Човече провери себе, јел ти вера на правом месту, јел верујеш? Имаш ли ту чврсту јеванђелску веру, или имаш лабаву веру или полу веру? Од нас се тражи јака јеванђелска вера да и горе премешта. Толику моћ има вера. Свети Апостол Павле каже: „Вером ходимо а не знањем“. Онај који има праву веру он ће имати и право знање. Онај који нема праву веру он ће да стекне полуверу и полузнање. А наш народ је увек говорио да је полуистина гора од лажи. Полузнање је горе од незнања, јер онај ко има полузнање и када мисли да има знање он мисли да не треба да учи. А ми смо ученици Христови целога века, хришћанин је вечити ученик Христов. Једног дана ћемо полагати испит. Ту нам неће помоћи наше мудровање него ће нам помоћи прави хришћански живот.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Преосвећени је на крају литургије причестио верни народ пречистим Тајнама Христовим и благословивши их отпустио у миру.

ђакон Александар Ђорђевић