У после подневним часовима на опело проти Срби пристигло је и Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован са свештеницима Саборне цркве у Крагујевцу. Њега је сачекало мноштво народа који је дошао да се опрости од проте Србе као и велики број свештеника из разних крајева наше помесне цркве – епархија: крушевачке, браничевске (монаштво манастира Златенац), бачке. Из шумадијске епархије највише свештеника је пристигло из намесништава: рачанског, младеновачког, опленачког и крагујевачког.

После прочитаних пет Јеванђеља Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован се обратило свештенству, монаштву и верном народу следећим речима:

“Браћо и сестре сабрали смо се данас овде у овом храму око одра проте Србољуба да молитвено испратимо његову душу пред Господа и са молитвом да је Господ смести у наручје Авраама, Исаака и Јакова како то читамо на свим задушним молитвама. Данас нас је у ствари сабрао Србољуб прота и ово је његов сабор. Он је данас најречитији, много речитији него што је био у животу. Данас је он нем, али говори много. Он уствари данас, као што ћемо сви ми у своје време говорити не оним језиком и не оним речима каквим смо говорили једни са другима у овоме животу. Он данас говори једним другим језиком, језиком иако је нем, јер не говори, али тако чудесно, тако потресно. Сада када би проговорио нашим и његовим речима, шта би нам рекао? Рекао би нам: „Немојте узалуд да вам прође овај земаљски живот.“, рекао би нам, „Данас сам ја пошао овим путем, сутра ћете поћи ви.“ Зато он данас хоће да нам каже, браћо и сестре, да се сећамо Бога непрестано, јер то сећање Бога у овоме свету или боље речено од тога колко се ми сећамо Бога и колко се молимо Богу у овоме животу за живот вечни од тога ће нам зависити управо живот вечни. Свакако и праведник и грешник ће живети вечно само са огромном разликом. Праведник ће живети у присуству Бога у Царству Небеском у заједници са Богом у заједници са светима у заједници са својим милим и драгим. То ће бити једна нова радост за свакога који пође овим путем као што је пошао отац Србољуб. А и онај ће грешник и неверујући живети вечно, али нажалост у другом стању, тешком стању. Стању када ће га тек почети да мучи савест што је овај земаљски живот прођердао. Што се није забавио и што није размишљао да је нама свима Бог дао овај живот, браћо и сестре, да њиме заради Царство Небеско. Да зарадимо вечни живот, јер овим животом каквим живимо у овоме свету или задобијамо Рај или губимо Рај. Ту више тај човек, па ни наш прота Србољуб не може ништа да учини. Не може ништа да промени. Имао је времена и свако од нас има времена, свакоме од нас Бог даје и одређује време и Он једино зна када и како треба да призове к Себи, али и то не знамо и то је добро што не знамо. Зато нам је речено да стражимо, да очекујемо дан када ћемо поћи са овога света. Зато наш живот овде на земљи, браћо и сестре, треба да се састоји из оне молитве: „Дођи Господе!“ Господ долази. Ако Господ не дође онда нам је узалудан овај живот, да ли он био праведан или грешан, онда је узалудан. Није Господ дошао, није остварено оно што је речено да ће Господ доћи да суди живима и мртвима. Благо оном човеку, благо оном хришћанину, тим пре, благо оном свештенику који је живео таквим осећањем и таквом вером. Који је живео са страхом да оправда свој земаљски живот. Нама је живот дар Божији. Овде смо чули у првој молитви где се каже: Гсоподе дај му награду за оно око чега се трудио у овоме животу. Е, ту треба, браћо и сестре, сви ми, а посебно ми свештеници да размишљамо шта ће нам Господ дати? Коју ће нам награду дати или оћемо ли примити награду, ако не дај Боже се нисмо трудили да ту награду задобијемо, јер као што знамо, а чули смо у овој молитви код Господа нема пристрасности. Тамо нећемо моћи да се позивамо на неко своје умовње, неку своју памет, тамо не можемо да се осклонимо ни на своју речитост ни на неки дар беседништва. Тамо нема оправдања, него ће нам тамо, када нам душа изађе из тела, све бити јасно као у огледалу. Ту нема да кажемо: „Знаш Господе слаб сам, нисам то урадио, нисам се довољно молио, нисам био добар човек, нисам био добар свештеник.“ Нема ту шта да говоримо. Нећемо имати потребу, јер ћемо своја дела видети у трен ока, цео свој живот, да ли он био педесет- сто година, у трен ока ћемо да видимо свој живот и онда зависи да ли ћемо се постидети свога живота или ћемо се радовати. Наше је да се радујемо и у овом животу да се радујемо, без обзира шта нас у животу сналазило, јер апостол Павле каже: „Радујте се у Господу и опет вам кажем радујте се.“ (Фил 4,4) Дакле, ако човек живећи на овој земљи подноси све невоље које га сналазе у животу са вером и са осећањем да је то промисао Божији он ће добити награду и он се неће бунити, неће говорити: „Што ми Господе шаљеш ова искушења, ја то не могу да поднесем?!“ То не смемо да кажемо. Зашто? Зато што Бог боље познаје нас него што ми познајемо себе. Он зна, браћо и сестре, колико можемо искушења да поднесемо, али онај који ропће на оно што се догађа са њим, он не може ни да разуме, да нам и та искушења Бог шаље не због тога што нас Бог не воли, напротив, Бог нас воли, браћо и сестре. Бог нас воли, али треба ми да волимо Њега. Зато се и каже у Светом Писму да је Он пре заволео нас, него што смо ми заволели Њега. Дакле, шта ће се мерити тамо, на ономе свету, браћо и сестре? Мериће се вера, каква је била? Јели наша вера била само у овоземаљски живот или како каже апостол Павле: ми хришћани смо онда најнесрећнији људи, ако само верујемо у овом животу. Он је трачак, он прође. Наша је вера у бесмртност, наша је вера у вечности. То је оно што нас носи кроз овај живот у свим недаћама и невољама, па и у радостима, јер живот има и једно и друго. Та вера нас носи и она нас доводи до Христа. Ако смо заиста заслужили да видимо лице Божије онда вере више неће бити. Неста ће, неће је бити. Неће више бити ни наде и она ће нестати. Шта ћу више да верујем кад сам код Онога у ког сам веровао? У кога више да се надам, кад је нада ту? Како каже апостол Павле: вера ће нестати, нада ће престати, а љубав ће остати. (1Кор 13, 1-16) Е, по љубави ће нас Господ препознати и кроз смирење. Да ли смо заиста волели другога као себе самога? Или волео сам онога који мене воли, а ове друге не волим. Волим оног који ми повлађује, што каже наш народ, који ме тапка по раменима, па каже: „Јоване ти си добар човек.“ Уствари он ми није пријатељ, јер ме уверава у лаж. Пријатељ је онај који, браћо и сестре, свакоме од нас каже, али кроз смирење и веру: „Петре, Јанко, Јоване то ти не ваља!“ Ако си верујући човек ти ћеш онда да се потрудиш да се исправиш, али ако немаш љубави, а то ти неко други каже онда ћеш га још више мрзети. Значи Бог ће нас препознати по љубави, браћо и сестре. Зато наш живот на овоме свету треба да буде сав у Богу и са Богом. Да буде Бог у нама, да буде Бог са нама, да би ми били са Богом. Наш живот треба да се састоји, браћо и сестре, у оних неколико речи Христових које ће он изговорити свакоме од нас. Изговориће их и проти Србољубу: „Добри и верни слуго у маломе си ми био веран над многима ћу те поставити, уђи у радост Господара својега.“ (Мт 25, 21) Е, зато треба да живимо, за тај умилни глас, али то треба да зарадимо. Да не зарадимо онај други глас, да нам Господ каже: „Иди не познајем те!“ (Мт 25, 12) Како да Господ не познаје нас кад је за сваког од нас пролио крв, жртвовао Себе за нас? Како да родитељ не позна своје дете, па иако му је и добро и лоше? Родитељска љубав, она покрива и грехе тог детета које није добро. Зато је та божанска љубав која покрива, е зато треба и ми, браћо и сестре, да се сетимо у овоме животу онако како нас уче Свети оци: покри грех брата свога, па ће и тебе покрити Господ. Разоткривај грех другога и твоји ће бити разоткривени. Шта је проблем код нас, браћо и сестре, све нам се чини да други треба да се поправља, други треба да се исправља, па ћу тек она ја. Не можемо, морамо почети од себе. Ако ми почнемо да се исправљамо у животу онда ћемо помоћи да се исправљају они који су око нас и са нама. Често говорим: човек никада сам не порпада. Он са својом пропашћу вуче и оне који су око њега. Исто кад се човек поправља не поправља се сам, поправља и оне око себе. Они виде да се тај човек поправио. Е, то је оно, браћо и сестре, Христово што каже: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да људи виде ваша добра дела и прославе Оца нашега који је на Небесима.“ ( Мт 5, 16) Браћо и сестре, да прослављамо Бога, да славимо Бога, да служимо Богу. Да служимо другоме. Преко тога ће нас Господ познати. Господ, верујте ми, тако бар Свети оци кажу: не тражи Он ништа више да ми чинимо према Богу, него што треба да чинимо једни према другима. Е, сад, ставимо прст на чело, па мало размислимо, шта сам и како сам чинио према другоме? Како сам се постављао? Какав сам пример давао? Није Господ рекао да онај ко погреши да му се свеже камен и да се баци у море, него онај који саблазни. (Мк 9, 42) Шта то значи? Да ли је саблазан већа од греха? Јесте. Знате зашто? Зато што сам саблазнивши другога ја сам њега повукао да погреши. То значи да имам два терета на себи. Онај други кога сам ја саблазнио, хоће ли се покајати? Хоће ли се онај исправити који зна мој живот? Зато браћо и сестре треба да будемо јеванђелски људи. Треба да живимо искрено, треба да живимо поштено, треба да живимо скромно, а не фарисејски, да се претварамо. Кад пођемо овим путем којим је пошао наш прота Србољуб ту као што рекох, драги моји, тамо не можемо да се представљамо другачије него што јесмо. Зато ми данас овде сабрани у овоме светоме храму и око одра проте Србољуба да се помолимо Богу да му Бог буде милостив. Он јесте милостив и биће Бог према нама милостив колико смо ми били милостиви према другима у овоме животу. Да му Бог опрости грехе то је оно што је врло важно, јер нема човека без греха, једини је Бог без греха. Дао нам је Бог све: дао нам Цркву своју, дао нам заповести, дао нам врлине, дао нам свете тајне преко којих сви можемо да се усавршавамо како би дошли до Господа. Немојмо Бога да тражимо ни на Небу, немојмо Бога да тражимо ни негде под земљом, нити било где? Прво га потражимо у срцу своме. Ако је Бог у твом срцу ти нећеш никада чинити зло, зато што си сав окупан љубављу Божијом. Ако је онај нечастиви у срцу онда ти ништа нећеш ни волети, никога нећеш волети, јер онај нечастиви не воли. Љубав само воли, браћо и сестре. Да се помолимо Богу да му Бог опрости грехе, да га прими у Царство Небеско. Сваки човек има велики задатак у животу, браћо и сестре, сваки, поготову свештеник. Његов је задатак над задацима. Свештенику је Бог дао благодат да буде градитељ, а не рушитељ. Да изграђује душу своју, али и да изграђије душу свога народа за вечни живот. Колико год је узвишеност огромна коју је Бог дао човеку- свештенику што није ни анђелима дато, толико је још већа одговорност. Али, ми не смемо да поклекнемо. Оно што ми не можемо својим људским моћима и снагама ту је благодат Божија, под условом да је не изгубимо. Благодат се задобија, али благодат се и губи. Чим се изгуби благодат, њом се живи, њом се спасавамо, чим се изгуби онда се изгуби и страх. Кад се изгуби страх онда човек престане уопште да мисли за вечни живот, него мисли све је на овоме свету. Све на овом свету настаје, све на овоме свету престаје. Није тако, браћо и сестре, није тако. То је дух овога времена. На овом свету ми настајемо по вољи Божијој и са овога света, не одлазимо по својој вољи, него по вољи Божијој. Данас је Господ прозвао проту Србољуба и сад кад би нам могао да каже, сад би потпуно, без стида, открио себе и свој живот, јер га је видео, али шта би нам рекао: „Молите се!“, шта би нам још рекао, „Трудите се, немојте бити лењи за своје спасење!“ Човек кад се труди њему Бог помаже. Онако како каже наша народна изрека: „Прегаоцу и Бог помаже.“ Лењом неће да помогне. Зато ми данас сабрани овде, сваки од нас, узнесимо бар једно: Господе помилуј и Господе спаси проту Србољуба, па ће то бити добро за његову душу. Немојмо га се само данас сећати или још неколико дана после сахране. Наше је да се сећамо стално наших покојника, али кроз молитву, кроз добра дела. Он више дела не може да чини, али можемо ми добра дела да чинимо за његову душу која ће у дану свеопштег васкрсења та наша добра дела или наше молитве променити стање човеково. Зато и Литургију када служимо, драги моји, ми је не служимо само за нас живе, него потпуно једнако и за мртве; пред Богом нема мртвих. Литургија нам сведочи управо то да живот после овога живота тек настаје. Нека Господ прими његову душу. Нека његовој породици подари утеху, нека свима нама подари оно што треба? Шта нам треба? Оно што иштемо, а то је спасење. Да иштемо спасење и да се молимо једни за друге. Кад се молимо и за покојнике, ако нам је молитва из срца повезана са разумом онда ми уствари шта радимо? Разговарамо. Онда чувамо нашег покојника од заборава, јер то је чиними се једно страшно стање код народа, али нажалост код нас Срба да смо склони забораву. Најгоре што заборављамо кад нам неко учини добро, а то добор треба да памтимо. Зашто да памтимо? Да узвратимо, јер добро се добрим враћа. Нека Господ узврати њему по ономе колко је могао да се труди. Нека га Господ прими у Царство Небеско. Нека му каже: „Добри и верни слуго у маломе си ми био веран над многима ћу те поставити уђи у радост Господа свога”.

Нека му је вечни спомен међу нама и Бог да му душу прости!”

На крају опела свештеници су и крсном опходу понели ковчег проте Србе око цркве којој је верно служио 32 године. Потом је учињена литија до његово почивалишта предвођена Његовим Преосвештенством епископом шумадијским Господином Јованом.

У смирај дана учињена је трпеза љубави за покој његове душе и сали око чије изградње он се највише трудио заједно са народом Лапова.

Марко Арсенић, ђакон