Трпезар је у поподневним часовима осветио Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован уз молитвено присуство архијерејског намесника опленачког и в.д. рачанског протојереја- ставрофора Миладина Михаиловића, свештенства архијерејског намесништва рачанског те госта из браничевске епархије и подручних ђакона.

По освећењу Његово Преосвештенство епископ Јован је произнео своју архијерејску реч:

“Поштовани и драги председниче и брате Ненаде, часно свештенство, браћо и сестре: помаже вам Бог!

Ево данас имали смо неколико догађаја у нашој епархији: јутрос сам осветио нову цркву посвећену Светом свештеномученику Јоаникију митрополиту црногорско- приморском у кругу болнице у Аранђеловцу, осветио сам нову болницу у Аранђеловцу и ево сада постављамо овде повељу у темељ овог парохијског дома. Заиста је то велика радост што се окупљамо око Цркве и што цркве и грађевине се много граде у епархији шумадијској. Као што ви сви знате, овде се доста ради на територији Општине Рача захваљујући локалној управи на челу са председником нашим Ненадом. Вама, браћо и сестре који помажете то је добро и то је све благословено и то мене радује као епископа. Нама је поред ове изградње ових зидова, нама је врло важно да изграђујемо живу Цркву. Нама је потребно изграђивање те живе Цркве, јер шта ће нам и цркве као храмови, шта ће нам и парохијски домови, ако немамо народа у цркви, ако немамо деце, ако немамо подмлатка. Ви сте са овим трудим око изградње овог парохијског дома овде, уствари, показали своју веру. Верујете у Бога, имате веру да припадате Цркви. Молим се Богу и Мајци Божијој коме је посвећена ова црква да вас она штити, да вас она чува, да се борите браћо и сестре, да у животу чините што више добра. „Добро чините“, каже апостол Паве, „да вам се не досади!“ (Сол 3, 13) Добра никада много, али зато једна кап мржње, једна кап зла, гордости, сујете, е то није да је мало, него је то превише. Зато, радујем се, понављам, што ћете овде имати овако један велелепан дом. Молим се Богу да се овде чује плач дечији и песма нардона. Да се чује око цркве, јер наш народ је око цркве и певао и играо, нажалост у своје време је и кукао. Све се то дешавало око цркве, браћо и сестре. Дакле, са овом изградњом, као и са изградњом овога храма ви сте се уствари, уписали у добротворе, у ктиторе као што су наши свети преци били почевши од Светих Немањића, па до дана данашњега. Ово ће памтити ваши потомци, ваши унуци, праунуци, чукунунуци када буду долазили овде, па ће рећи: овде је мој тата, моја мама, мој деда, моја баба, мој брат, ујак, стриц они су дали једну циглу за ову цркву или дали један блок за овај парохијски дом. Тиме ћете остати у сећању својих потомака. Они ће се сећати и са радошћу долазити, јер ће тиме што сте ви уградили, тиме ће и ваши потомци имати једну радост што ће рећи: е овде у Ђурђеву је мој отац, деда, баба су уградили нешто и онда је то један ваш део. Ово је ваше, народа вашега. Сада уз пут похвалих вашег и нашег председника Нешу што заиста издваја локална управа за овај крај овде, а он мени каже: „Владико, то је све народно.“ Е, то је дивно, ово је ваше. Молим вас да чувате ово место, али молим и свештеника да он још више се укључује, још више да буде испред вас, да вас води и предводи, да вас учи, а на првом месту да се моли Богу за вас, а и ви да се молите за њега, као што сви треба да се молимо једни за друге.

Нека сте срећни и Богом благословени!”

После освећења уследила је вечера заједничарења у љубави који су припремили мештани села Ђурђева.

Марко Арсенић, ђакон