На радост свих присутних фискултурна сала је окропљена освећеном водом и помазана светим јелејем, као знак да ће бити коришћена на радост и корист читавој Цркви и нашем друштву. И као што је у прочитаном Јеванђељу Закхеј примио Господа јер се трудио да га угледа тако су у обраћањима по освећењу изражена нада да ће се овде развијати дух заједништва и љубави.

По завршетку освећења, присутнима најпре се обратио председник скупштине града, Г-дин Мирослав Петрашиновић који је истакао да је ово богоугодно дело, и да смо дошли да обележимо завршетак градње фискултурне сале, и као што то обично бива када градимо неко дело да има недостатака и мука, али када је вера јака, када се удружимо заједно онда успемо да постигнемо да једно овакво дело завршимо и да буде на корист свима вама и нама. Дошли смо да обележимо завршетак радова на овакво значајном инфраструктурном пројекту, који ће да помогне и нашим богословима који су се определили да се баве духовношћу, и да буде важан сегмент у образовању којег стичу од својих професора, да имају где да развијају физичко васпитање. Такође ће ова зграда бити дом и за наше рукометаше и коначно ће рукометни спорт добити праву дворану за своје активности... Ово је круна овог пројекта, и надам се да ће ово здање послужити нашим богословима а да ће и нашим спортистима рукометашима да стичу основне кораке и да ће у ову салу и овај град вратити са освојеним медаљама и пехарима.

Беседа Председника скупштине града господина Мирослава Петрашиновића

У наставку се обратио и ректор богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић, који је истакао да је човек велика тајна и да је једино тајна Бога већа од ње: “Кроз дугу историју рода људскога различити људи на различите начине означавали човека посматрајући га из неког специфичног угла, па тако у данашње време преовладава хомо економикус, затим у другим временима можемо говорити о човеку рада хомо фабер, затим хомо религиосус, па затим постоји још једно одређење човека врло важно, а то је хомо луденс, човек који се игра. И мислим да је то у складу са нашом вером. И не на једном месту у јеванђељу Господ нам каже ако се не повратите и не будете као деца нећете ући у Царство Божије. А посао дечији јесте да се играју. Дакле, игра и те како одређује човека и баш у игри ми доживљавамо радост живота, радост заједништва са другим људима и радост надметања и рекао бих да је то основна карактеристика наше вере. И зато можемо да се радујемо што је ово наше здање у које ће се играти наша деца, и младићи, налази овако близу наслоњено на саму цркву. И једно и друго здање ће исповедати радост живота. Прошло је седамнаест година и то није мали период за једно здање. Последњих неколико година имали смо значајну подршку владе републике Србије, али у своми овим годинама мислим да је то сувишно помињати подршку и благослов нашег Епископа. И трудом многих људи дошли смо од овог момента. Ја се надам и Богу се молим да ова сала и цео овај комплекс у потпуности испуни све оно што је очекивано током свих ових седамнаест година, а то је да ко год уђе у њу ко год буде играо фудбал, рукомет, да се радује. И да стварамо једно чврсто заједнштво међу људима и међу свима нама, то је основни циљ ове сале. Још једном свима се захваљујем, представницима града, и да на крају пожелим да ова сала у потпуности испуни своју сврху. Хвала вам!”

Беседа протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу и редовног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду

ђакон Александар Ђорђевић