Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник крушевачке епархије протојереј-ставрофор Драги Вешковац, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, декан ПБФ У Београду протојереј Зоран Ранковић, гост из епархије крушевачке јереј Мирољуб Симеуновић, гост из београдско карловачке митрополије јереј Глигорије Марковић, јереј Драгиша Богићевић, јеромонах Марко (Марковић) сабрат манастира Тресије, ђакон Стеван Илић и ђакон Бојан Миленовић.
По прочитаном јеванђелском зачалу, Епископ Јован обратио се сабраном верном народу:
„Нека је благословен данашњи дан и наше сабрање у овоме светоме храму где смо дошли да се Богу помолимо и где смо дошли да служимо Божанствену Литургију у овоме светоме дану, дану када се овде пред нама налази одежда нашег светог краља Милутина, кога данас наша Црква празнује. Радујем се што ћемо се данас поклонити одеждама његовим, које су биле на његовом светом телу, а ви знате и сећате се оне приче јеванђелске како Божанствена енергија дејствује и преко одеће, а то нам најбоље показује онај пример жене грешнице, жене крвоточиве која је казала “Само да се дотакнем ресе (краја) одежде Христове, ја ћу оздравити“. Па, нека Господ да да и ми оздрављамо, браћо и сестре, и духовно и телесно. Треба нам и једно и друго здравље. Јер чим оболимо духовно онда обољевамо и телесно, и обрнуто. Ја се данас радујем што сте ви овде дошли, радујем се што су дошли браћа свештеници из других епархија, али ја посебну радост данас имам да вам представим декана богословског факултета, дивног човека, научника, али човека који, смем да кажем, мада ће се он можда непријатно осећати, човека који има црквену свест. Он ће се данас обратити свима нама са својом беседом, па да га саслушамо, а вама драги оче декане још једном од срца хвала. Нека благослов Божији и благодат Духа Светога, који дејствује и преко ове одежде светога краља, буде са вама и са свима нама. “
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Благословом Епископа Јована, беседу је приознео декан богословског факултета протојереј Зоран Ранковић рекавши:
“У Име Оца и Сина и Светога Духа! Чули смо данас, драга браћо и сестре, јеванђеље од јеванђелисте Луке. То је прича како Господ исцељује гадаринског бесомучника. У овој причи видимо, брачо и сестре, сву ону злобу коју демон наноси људима. Са друге стране, браћо и сестре, видимо и сву силу коју Господ има, коју даје људима, а уверавамо се пред стојећи овде пред одеждом светога краља Милутина. Као што је Господ Исус Христос изгонио демоне, исцељивао болесне, тако исто и свети краљ Милутин исцељује све наше слабости и све наше болести. Али, у овој причи видимо да бесомучни прилази Господу и демони из њега одговарају “Зашто си дошао пре времена да нас мучиш“? Видимо да и демони препознају Господа Исуса Христа, препознају њега као Бога, али и ако осећају страх они и даље настављају да муче људе. Овде се демон плаши јер ће га Господ истерати из овога човека кога је он мучио. И за демона је највећи страх да буде изгнан из човека, из овога света и да не чини свој посао, а то је да нама наноси злобу. И у томе јесте страх овога демона. А Господ, желећи да покаже колика је мука и невоља била овога човека пита “Како ти је име“? А он одговара “Легион“ односно мноштво. Жели да покаже да је заиста овај човек трпео велике муке, велика страдања у овоме свету, као што и ми и свако од нас, браћо и сестре, који само за тренутак окрене леђа Господу, бива под влашћу оног малог црног непријатеља и људи и Бога. А када ми окрећемо леђа Богу? Онда када не испуњавамо оне две највеће заповести: „Љуби Бога свога“ и „Љуби ближњега свога као самога себе“. Кроз љубав према ближњем ми показујемо љубав према Богу. Гледајући блиђњега очима љубави коју Бог свакоме од нас дарује ми, у ствари, показујемо наш однос према Богу. Тај однос према Богу показали су и грађани овога града одакле је био и овај бесомучник. Господ истерује демоне и они улазе у свиње, а свиње се подавише у мору. Са једне стране, браћо и сестре, ово нам показује и потврђује ту злобу, да демони чак и на овај начин желе да науде људскоме роду. А са друге стране, показује нам се да, када Господ не би задржавао њих слично би било и са сваким од нас, односно, не знамо како би се наш живот завршио, и како би нас и чиме све демони мучили да није Господа и да им Он није “брана“ у мучењу нас. Али, ово јеванђеље се завршава сликом где овај исцељени бесомучник стоји код ногу Исусових и моли га да остане са њим, а Господ му каже “Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог“. Супротно пакостима које демони наносе човеку Бог, Благи и Добри, који је створио све добрим, само добро доноси човеку. Истина, ми добро не препознајемо увек. И кда се нађемо у невољма ми се питамо „А зашто нам се ово десило“? заборављамо, браћо и сетре, да у свему видимо “скривени благослов Божији“, како кажу свети Оци. У свакој невољи, у свакој недаћи, у свакој невољи, јесте, у ствари, скривени благослов Божији којим нас Он позива да поново погледамо себе, да погледамо усмерење нашега живота и да окренемо себе Богу. А шта је благодат окретања Богу? То је, да када осетимо присуство Божије, благослов Божији, благодат Божију, не желимо од Бога да се окренемо. На гори Тавору када су видели славу Божију, апостоли рекоше „Добро нам је овде бити“. Добро је бити у светлости Божијој и благодати Божијој. Е управо то нам показује ово јеванђеље. Док је био ван благослова и близине Божије овај бесомучник је био у мукама. Онога тренутка када је пришао Господ, извео га је из те муке и исцелио и он више није желео од Њега да се одвоји. То је браћо и сестре, што на једном месту Господ каже да када нађемо скупоцени бисер све продајемо да бисмо тај бисер купили. Све, браћо и сестре, у своме животу сматрамо као неважним и пролазним када се сусретнемо са вечним Богом. И зашто ми долазимо одве у храм? Управо зато да се сусретнемо са Богом, јер из тог сусрета са Њим усмерава се и наш живот. Ако истински заволимо Христа, ако Христос постане живот наш, како каже апостол Павле “Не живим ја него живи Христос у мени“ и наш живот ће бити живот по речима Божијим, живот по јеванђељу. Управо живот светога краља Милутина јесте сведочанство оваквог усмерења. Он је био краљ и имао је сво богатство овоземаљско које је могао да има као један краљ, али за њега је то било само нешто што ће послужити њему и роду српскоме за добробит, да свим оним овоземаљаским што је Бог дао да служи нама он задобије Царство небеско. Дакле, овоземаљска блига била су, како је Господ благословио, само да послуже човеку док је у овоме свету, а да њима задобије Царство Небеско. И зато је за нас данас радост што нас одежде са његових светих моштију подсећа и на ову јеванђелску причу да је “добро уз Господа Бити“, и он је то сведочанство. И нека молитве светога краља Милутина усугубе молитве нашег предстојатеља, Епископа нашега Јована, да се и ми удостојимо да се приближимо Богу, односно, да препознамо Бога који обитава у свакоме од нас, јер смо сви створени по слици и прилици Божијој и да ми испунимо на тај начин заповести и о љубави према Богу и о љубави према ближњима. Нека Господ помогне свима на путу ка Царству Небескоме коме нема краја, и прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, свагда, сада и и у векове векова. Амин. “
Беседа протојереја Зорана Ранковића, декана ПБФ-а У Београду
Након Свете Литургије, благосиљања дарова и резања славског колача у спомен и част светог краља Милутина, Преосвећени Владика Јован помолио се над одеждама са кивотом светога краља Милутина за сав присутни народ и за сваку душу хришћанску.
Заједничарење је настављено трпезом љубави коју је припремио парох неменикућски, протојереј Новак Илић са својом породицом.
ђакон Бојан Миленовић
http://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/9354-liturgijsko-sabranje-u-nemenikucu#sigProIdefb6b0418f