Беседећи верном народу 43. зачало Јеванђеља од Матеја, Владика Јован је рекао да:

„Данас прослављамо великог угодника божијег, великог молитвеника и човека који је био испуњен Духом Светим који га је водио и руководио, човека који оличење смирења. То је Свети Макарије Велики или Египатски како га Црква још назива. Ако смо пажљиво саслушали одељак из данашњег Апостола и Јеванђеља, видећемо да се оба одељка у потпуности односе на живот Светог Макарија Великог. То можемо схватити под условом да познајемо његово житије.

Као врло млад је показао да поседује Духа Светога у себи и добио благослов од свог учитеља Св. Антонија Великог да оде у пустињу и у тој пустињи проведе 60 година. 60 година у труду и борби. У борби унутрашњој и спољној а све ради задобијања Царства Небескога. Сва искушења која су наилазила на њега могао је победити вером, Богом и Духом Светим. Он је задобио плодове Духа Светога. Имао је љубав према Богу и према човеку. Што је имао радост и мир Божији у себи са собом и са другима. Човек може да помисли да има мир у себи али се он не шири на друге. Он је мир прилагодио самом себи. Себе је уљушкао у његов мир тиме што је мир Божији био далеко од њега. Макарије Велики је у себи имао дуготрпљење, благост и доброту, велику веру баш онако како нам данас рече данашњи Апостол. Када су једном питали Светог Макарија зашто је толико сув, ми би смо рекли мршав и кад једе и кад не једе, он је одговорио зато што има страха божијег у себи. Видите како страх божији чува човека од своје гордости, надмености, сујете и чува га да задржи Бога у себи, чува га од свакога греха а човек се чува од греха уздржавањем. Овај се свети Отац заиста уздржавао да не учини било какав грех или зло. Уздржавати се од греха је велика мудрост. То је мудрост а не она наша светска мудрост или књижна мудрост. Зато је у Светом Писму речено да је почетак мудрости страх божији. Онај ко има страха божијег у себи, заборави себе и како да прикаже себе, већ мисли како да угоди Богу и да угоди другоме. Страх божји га ограничава да не скрене са правог пута и доноси му радост да се не огреши о Бога и о другога.

Зато понављам речи премудрог Соломона да је почетак мудрости страх Божији. Хоћеш ли да будеш мудар али по Богу а не по себи, онда имај страха божијега, да не учиниш какво зло. Човек који има страха божијег у себи има и смирења. Св. Макарије каже да је толико успео да очисти свој ума, да му ум не залута тамо негде, а ум наш ум блуди. Највише блуди кроз гордост, егоизам, нарцисоидност. Овај Отац је успео да очисти ум свој од злих помисли и срце своје од злих жеља. Страх божији чува наше срце и наше жеље, односно страх божији говори нам да је Бог човека обдарио благодаћу својом онако како је обдарио Св. Макарија Великог. Толико га обдарио благодаћу својом да је овај чуда чинио, све управо као дар за примљену благодат божију. Његова главна особина била је смирење које је задивило људе, анђеле и демоне. Једном је приликом демон рекао Макарију да постоји само једно у чему га он не може победити и надвладати. Макарије је питао да ли је то у посту али ђаво му одговори да не једе ништа. Макарије пита да није у бдењу, а ђаво му одговори да он никада не спава. Макарије онда запита шта је то онда и ђаво му рече да је то његово смирење и одступи од њега.

Такође у његовом житију се наводи да док су монаси служили бденије у манастиру да се он моли да случајно демонска сила не уђе у мисли монаха, па је ишао по пустињи како је носио старачки штап који му се закачи и Макарије види људску лобању. Та лобања му рече и пита зашто је Макарије туче. Збуњени Макарије се запита откуд лобања зна његово име. Лобања рече: „Е Макарије, ја сам лобања жреца, безбожника, али док се ти молиш за нас ми у паклу не видимо лица других, већ само силуете што је натеже у паклу где не видимо лице једни других.“ Човек који нема смирења не може да види лице другога осим онога који је сличан њему.

Да се замолимо Богу и Светом Макарију Великом да се усели у нас страх божији да се не огрешимо о Бога, да замолимо Светог Макарија да и ми макар започнемо да остварујемо највећу врлину хришћанску а то је смирење. Макарије је био велики монах и говорио је да још није почео да буде монах. Други човек би се само хвалио и не би видео ништа испред себе. Макарије је говорио да још није почео да буде монах али је имао благослов божији да види монахе и да се од њих учи као што се учио од Антонија Великога.

Бог нам је дао себе, Цркву, светитеље, зато будимо у Цркви душо, тело, умом, срцем а не само физички. Будимо у Цркви и са Црквом да би смо тако били са Богом и са светим божијим!

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верног народа, Владика Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.

протођакон Мирослав Василијевић