Надахнутом беседом Владика Јован се обратио окупљенима:

„У име Оца и Сина и Светога Духа! Помаже вам Бог браћо и сестре!

Одеьак из данашѡег Јеванђеља који смо сада овде чули врло је потресан врло је рекао бих узбудљив врло је поучан, јер чули смо како је Господ прилазио граду Јерихону, једног од најстаријих градова у Палестини и ту је на путу седео каже један слеп човек који је просио и ту је на путу седео каже један слеп човек који је просио и када је чуо да се народ узбуркао, а хвала Богу Христа је увек пратило мноштво народа он их је запитао шта је то шта се то догађа и они су му одговорили да Исус Назарећанин ту пролази. Када је чуо овај слепи човек он је у њему препознао Месију, Спаситеља и зато се обратио Господу Христу и казао: „Исусе Христе сине Давидов помилуј ме“. Даље видимо из данашњег Јеванђеља браћо и сестре како су многи бранили овом слепом човеку да приђе Христу, а он је још више и све више викао односно вапио и Господ га као што чусмо пита шта желиш да ти учим? А он каже Господе да прогледам. Пазите браћо и сестре Господе да да погледам, другим речима овај слепи човек је казао Господе помилуј ме, Господе исцели ме, Господе оздрави ме. И зато ово напомињем да браћо и сестре кад смо год у цркви и кад чујемо ове речи кад певамо да се сетимо да у те две речи све се састоји све се садржи и шта му је Господ рекао? Хоћу прогледај! Пазите овај је човек од рођења био слеп, али он се удостојио да када је први пут погледао на своје очи кога је он прво видео ? Па Христа видео је Спаситеља и сад можемо ли само да замислимо каква је радост обузела овог човека кад је он прво угледао лице Божије, а онда погледао и видео лица и других људи. Дакле браћо и сестре он је овај човек повикао, слепи човек повикао језиком: „Исусе сине Давидов помилуј ме и у ствари он је својим језиком исповедио Христа. Није он раније чуо Христа како је Христос говорио да ако верујете биће вам испуњено али је осетио да гласно и јасно језиком својим исповеди веру у Христа. Из данашњег Јеванђеља да треба браћо и сестре да исповедамо Бога онако како нас учи света црква.

Верујем у једнога Бога Оца Сведржитеља Творца неба и земље, а зашто сам рекао да овај слепи човек језиком својим тражи да га Христос помилује тј. да га Христос оздрави? Зато браћо и сестре да би се ми подсетили на свој језик да нам је језик да хвалимо Бога, да хвалимо и људе, дакле а и поред тога језик нам је дат да се учимо и да тешимо једни друге именом Божијим. Нажалост ми често злоупотребљавамо свој језик и уместо да хвалимо Бога, да исповедамо Бога, нажалост често језиком својим ружимо Бога браћо и сестре.

Уместо што својим језиком упућујемо хулу Богу и тако чим почнемо да хулимо на Бога онда нисмо далеко да почнемо да хулимо и другог човека.

Дакле браћо и сестре Бог нам је дао језик не да себе хвалимо него да хвалимо Бога. Да Бог нам је дао језик браћо и сестре да не трујемо душу своју ружним речима него да оплемењујемо душу своју молитвом Богу за себе једни за друге, дакле браћо и сестре зато треба да заиста обратимо пажњу на наш језик који нажалост често не контролишемо и онда и злоупотребљавамо тај дар божији који нам је Бог дао да се споразумевамо са Њим и једни са другима. Браћо и сестре како Свети апостол Павле каже ако ко каже од вас и мисли да је побожан, а не зауздава каже језика свога него вара срце своје језиком, његова побожност је каже лаж.

Па мало размислимо кад кажемо за себе ја сам побожан али да ли проверавамо да ли смо заиста побожни ако ружимо другог човека па мало размислимо кад кажемо за себе ја сам побожан али проверавамо да ли смо заиста Побожни али ако ружимо Бога и другог човека ако осуђујемо Бога и ако осуђујемо другога нема никакве побожности у нама, онда смо у тешкој заблуди браћо и сестре. Шта да кажемо на пример ово сам говорио за језик, а за срце човечије које је дато људима да буде орган љубави да ли смо очистили своје срце и сместили Бога у њега или смо сместили своју сујету, своју гордост, свој его или смо сместили уместо Бога онога другога који нам је испунио срце, а срце које није испуњено Богом такво је срце у рату и онда је човек сам са собом у рату, онда човек почиње да хвали себе, да слави себе да буде сигуран у себе, да он све сам може и да му други нико не треба нажалост кажем људи, браћо и сестре, често срце претварају како каже један Свети Отац у мешину, мешину сваке нечистоте, похотљивости, гордости и мржње, а сам Христос је рекао да из срца излази свако зло, односно у ком срцу нема Бога онда из таквог срца излази само зло, а у ком је срцу само Бог из тог срца само излазе добре мисли племените мисли, излазе људске речи у смислу топле речи.

Браћо и сестре и тако повезујући ово што рекох са овим данашњим Јеванђељем и видимо да овај слепи човек из данашњег Јеванђеља по мери вере његове Господ му је браћо и сестре дао вид и рекао: „Вера твоја спасла те је“. Браћо и сестре нама вера треба да не заваравамо себе па да мислимо довољна је вера коју ја имам. Никада вере није довољно браћо и сестре као што никада ни добра довољно није, јер како каже апостол Павле добро чините да вам се не досади дакле вере никад много!

Сами апостоли који су били стално поред Христа, гледали шта Христос ради, болесне исцељује, мртве васкрсава, слепима вид даје, иако су то све видели, али су се стално молили Господе дометни нам вере и верујте ми браћо и сестре све што нас у животу сналази било какве невоље, страдања, јер онај који има веру на њега и кад наиђу страдања он неће што би се рекло да поклекне

Неће да падне у очај јер му вера каже устани човече немаш потребу да очајаваш Бога има а где је Бог тамо нема очајања браћо и сестре, дакле вера нам је браћо и сестре потребна за оба света и за овај и за онај вечни непролазни свет као што нам је потребан телесни вид за овај свет да сагледамо творевину Божију и да се дивимо творевини Божијој.

Телесни вид нам служи да видимо лик један другоме да видимо лице један другога имате код светог Макарија Великог који је имао један разговор са ђаволом па му ђаво каже знаш Макарије и ми кад смо у паклу па када се ти помолиш за нас па кад још каже упалиш ону свећу ми каже видимо ликове других поред нас као силуете, јер не виде ништа, а Макарије га пита шта вам је најтеже у паклу? Најтеже је што не видимо лик један другога погледајте браћо и сестре ми данас често окрећемо главу један од другога нећу да му видим лице јер га не волим рекао ми је то и то учинио ми је то и то нећу да видим лик никога ни оца ни мајке ни брата ни сестре ни детета е то је помрачени вид браћо и сестре е то је духовно слепило џабе ти је што имаш овај телесни вид кад немаш тог духовног вида да сагледаш па и ако ти је други учинио зло да се молиш за њега и да ти сам учиниш нешто да се тај однос поправи. Дакле браћо и сестре потребан нам је вид у оба света као што нам је потребан тај вид телесни потребан нам је и духовни вид и овде и сада да бисмо кроз њега да одшкринемо врата онога Божанског света. Онога света који живи у миру слози који живи у љубави који живи у заједници и тако браћо и сестре из данашњег Јеванђеља видимо како Господ ниједног слепог човека није назвао слепцем иако није имао телесни вид, али видимо из јеванђеља како је господ слепцима назвао књижевнике , фарисеје, садукеје оне који су се претварали да су нешто побожни како су то радили браћо и сестре њих је Господ назвао слепцима. Зашто? Зато што су били под знацима навода духовне вође, а Христос даље на једном месту каже да слепац слепога води обојица ће пасти у јаму, јер не можеш да духовно водиш некога кад ти духовно ниси просвећен кад ти ниси Духом Светим просвећен и кад ниси Духом Светим освећен дакле браћо и сестре ови духовни слепци они браћо и сестре нису у ствари ништа добро видели ни у коме, јер су себе оградили гордошћу па мислили да су не знам ко. Дакле браћо и сестре ко је слеп телесним очима тај је слеп за време и то ово време овог земаљског живота. Ко је слеп духовно тај је слеп за оба света. Што је најгоре слеп је и за време и за вечност. Телесно слепило је само бледа слика оног духовног слепила које је много теже.

Знамо да нам је вид најпотребнији али то је само браћо и сестре једна како бих рекао слика и разлика између телесног и духовног вида браћо и сестре зато преко слепаца телесних Бог хоће да открије слепило духовно. Када прогледамо духовним очима видимо оно што не могу да виде телесне очи, телесне виде једну раздаљину а духовне очи преко 50 брда. Дакле браћо и сестре нама је потребно да се молимо Богу да духовно прогледамо неко ће казати што да се молим кад ја видим да ,а шта видиш и то је врло важно браћо и сестре шта ми видимо у своме животу, а свако од нас види оно што жели и свако од нас жели да чује оно што жели да чује ако човек жели браћо и сестре да види само добро увек ће му бити добро он ће у најгорем човеку да тако кажем опростите, неко наћи тамо неко семенку тога добра у сваком човеку, јер није у сваком човеку све само добро и није у човеку све само зло. Е сад зависно од моје те жеље, похотљивости ми гледамо оно што хоћемо.

Чули смо како је Христос пролазио кроз Јерихон како данашње Јванђеље каже и чуо и видео овог слепца човека ми на пример често усуђујем се рећи не примећујемо када Господ пролази поред нас. А зашто не примећујемо? Зато што смо пуни себе што смо себе испунили собом, а нисмо себе испунили Богом али и оног момента када то приметим о када се наш како би рекао духовни вид отвори постоје у ствари многе препреке које нас спречавају да приступимо Христу који стално иде око нас и тражи и куца на врата наших срца да их отворимо да се Господ усели у њих, а шта нас то спречава као што су слепог сиромаха из овог данашњег Јеванђеља спречавали многи људи они су му бранили човек тражи вид,а а људи му бране. Замислите која је то неосетљивост, која је то неблагодарност да ми који видимо који имамо ове телесне очи да будемо Богу благодарни што их имамо али човек некако више жели кад би сви други били слепци Боже опрости само да ја видим. Дакле браћо и сестре које су то препреке то су препреке браћо и сестре наше слабости, а сви их имамо. Наше страсти наши падови браћо и сестре који стално падамо и наши промашаји често промашимо свој живот често браћо и сестре не пазимо на свој живот него га како каже наш народ ћердамо да га проћердамо. Није нам живот дат да га преспавамо нама је дат као дар да будемо благодарни Богу и да можемо кроз ту благодарност да узвратимо Богу за његове дарове браћо и сестре дакле браћо и сестре духовна слепоћа бива зато што се наше духовне очи затварају на првом месту нашим егоизмом, нашим самољубљем, самоувереношћу да смо уверени у своју способност да можемо све да учинимо браћо и сестре ми без Бога можемо да чинимо многа зла дела али са Богом можемо чинити Једино добра дела. Дакле браћо и сестре да се помолимо богу да на том путу нашег живота а ми смо стално на путу од земље до неба од земље до раја од земље до Царства небескога и од земље до пакла и то сваки човек браћо и сестре треба да види зато потребне су те духовне очи да видите тај духовни пут и да тражи од Бога помоћ да се оспособи да само види добро и да само чује добро и да ради добро. Ослепљени смо браћо и сестре многим светлима овога живота или боље речено заслепљени смо њима ослепљени смо многим светлима који не дају истинску светлост и ослепљени смо спољашњом светлошћу и само на њу гледамо и хвала Богу што је можемо видети. Замислите човека који никада није видео Сунце Божије како сија није видео лице другога, замислите какво је то стање било у таквом човеку, али треба да се пробудимо треба браћо и сестре да погледамо на ту нашу духовну страну, а не само искључиво на овоземаљску треба нам и ово земаљско то увек говорим и увек понављам браћо и сестре и ми управо чиме ми гасимо ту светлост Божанску у нама коју смо задобили управо Светој тајни крштења па управо не хришћанским животом нејеванђелским животом не црквеним животом, а овамо се бусамо у прса те ја сам и црквен и побожан и све то добро је али провери и црквеност своју провери и веру своју па ћеш онда видети и колико си црквен. Како можемо браћо и сестре да превазиђемо све ове болне рекао бих реалности у нашем животу тако што вера и жудња за Христом и упорност у идењу за Христом браћо и сестре исцељује нашу духовну слепоћу зато треба да идемо за Христом да њега пратимо јер је он пастир наш који нас чува који нас воли и уколико имамо вере да ће се Господ окренути ка нама када га призовемо када завапимо као што и овај данашњи слепи човек за лавапио па казао „помилуј ме сине Давидов помилуј ме Христе“ окренуће се Господ али зато тај наш вапај окретај Христу треба да буде искрен треба да буде поштен треба да буде јеванђељски приступ, а Јеванђеље нам говори стално како да се приближимо Христу браћо и сестре треба нам молитва да се Христос окрене према нама и да се ми окренемо Христу као што је овај слепи човек молио Бога да му дарује вид о наше молитве неће се Бог оглушити наше молитве само ако су искрене ако су из смирења нашега а не из наше гордости и ако наше молитве не иду из тога што ми је неко рекао да треба да се молиш да треба да читаш то и то само радимо зато што нам је речено мада и то треба да урадимо хвала Богу, али ако немамо тај унутрашњи осећај радости што ћемо се молити онда нећемо осетити ту радост молитве, а Господ каже молите се непрестано. Нека нам Господ помогне нама и целом роду људском браћо и сестре да нам се отворе духовне очи да сагледамо истину у животу у коме живимо и да ли је то истина да сагледамо браћо и сестре да нам Бог отвори духовне очи да не чинимо зло другоме. Видите у целом роду људском се воде ратови устаје човек на човека устаје народ на народ убија човек човека убија народ народе. Па зар то није духовно слепило браћо и сестре која је то корист цео свет се труди да направи не знам каква оруђа и оружја што ће нам оружје и оруђе да убијемо човека је л' тако? Шта нам је са духовним оружјем и оруђем? Да ли стварамо та духовна оружја и оруђа у себи то јест молитва да се молимо за непријатеље наше тако каже Господ а ми ако нам неко нешто било шта каже нећемо да се молимо нећу да га видим је л' то Хришћанство? Није, немојмо да једва чекамо да нађемо нешто зло у другоме па да ширимо његово зло да расписујемо тамо овај рекао овако овај учинио ово човече немој исправљати друге док не покушаш прво себе да исправиш исправи себе рио наш савременик Свети Серафим Саровски исправи себе и спаси себе па ћеш исправити и све оне који су око тебе и спасићеш друге нека нам Господ помогне да нам ово јеванђелско штиво које смо данас чули буде стално пред очима и да стално пропитујемо себе има ли у нама поред овог телесног вида да ли у нама има духовног вида браћо и сестре? Јер се само духовним очима сагледава Бог. Нека нам Господ помогне да заиста и духовно прогледамо.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Литургијско славље настављено је Трпезом љубави, коју су за окупљене приредили свештеници храма Светог великомученика Димитрија из Лазаревца.