Беседећи верном народу, Митрополит Јован је рекао да:

“Пре неколико дана прославили смо празник Силаска Светога Духа на апостоле, празник Педесетнице или Свете Тројице. То је круна свих празника који постоје у Православној Цркви јер кроз празник Педесетнице испуњено је све онио што је Господ наш Исус Христос рекао да ће учинити. Зато Црква данас и ових дана богослужбено прославља овај велики празник јер у Цркви бива све од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Дух Свети је дар Божији који је сишао са Неба и све што је добро и благословено, сишло је с Неба а од земље иде нажалост оно друго. Тај дар Божији који нам Бог даје треба да чувамо као што чувамо дар особе коју волимо. Тај дар не бацамо већ га држимо тамо где би могао да нас подсећа на особу која нам га је даровала. Морамо чувати дарове Божије и не смемо их угасити у себи. На жалост они се лако гасе, нарочито када нам ослаби вера. Кад престанемо да живимо по Јеванђељу и Цркви, дарови нам се гасе. Нарочито када нас ухвати гордост. Тамо где је гордост нема дарова Божијих. Дарови од Бога нам нису дати да се њима гордимо, већ да се у љима смиравамо. У супротном не осећамо присуство Духа Светога у коме треба да се смиравамо. Апостол Павле у посланици Коринчанима каже: “Ревнујте за још веће дарове и показаћу вам узвишенији пут јер сваки добри дар одозго је силази од Тебе Оца светлости”.

Не смемо никада мислити да је дар нешто што је наше, он је дар просвећен Духом Светим. Зато нас апостол Павле учи шта су то дарови Божији и говори да је сваки добри дар поклон одозго. Христос, Црква, Свете тајне и врлине све је то дар и даје нам се да би смо се увек и непрестано сећали дародавца. Дародавац је Бог, Света Тројица, Дух Свети. Зато их Дух Свети раздељује по наособ како хоће. Ово је зато што имамо Духа Светога у себи или имамо другога. Ако имамо Духа Светога у себи, Дух Свети зна шта је чистота. Раздаје се према моћима и ревности свакога човека. Никоме се дарови Духа Светога не намећу као товар, већ према унузташњим стремљењима. Од узрастања духовног стања човека, дарови се умножавају и расту. Они тако расту, развијају се и усавршавају Дар вере, молитве, милосрђа, љубави се постиже трудом, ревношћу, постом, молитвом, вером. Човек зна да буде у обмани и помисли да има дар који га уздиже. Наш је грех али је љубав Божија ту и зато ћемо задобијати дарове. Апостол Павле каже да је је он постао Христов и занавек остао Његов благодаћу Божијом и даровима Духа Светога. Он још говори да Духа Божијега не гасимо у себи. Он се лако гаси, поготово онда када свој дух ставимо испред. Чим је човек саможив, себељубив и мисли да је дар његов, а није, већ је све Божије. Апостол Павле још каже да ће Утешитељ Дух Свети кога ће Отац послати у име Христово, научиће нас све: о Богу Оцу, Сину, Цркви, јер је Дух Свети води. Зато је Црква непогрешива. Ово значи да треба сваки дан да се молимо да нам се пошаље Дух Свети као и свакодневни хлеб. Наш српски народ није хтео да седне за трпезу док не заблагодари за храну. Јер узалудан је наш труд ако нам Бог не да како треба. Бог нам се даје, само треба да имамо Духа Светога у себи и да осетимо његово присуство.

Бог је вољан да нам сваки дан пошаље Духа Светога али тражи да се сваки дан молимо за то да нам пошаље Духа Светога. Једнога дана живимо у изобиљу, следећег у оскудици. У рату људи изгубе одједном све и остану вез ичега. Тада треба да прибегнемо Богу и појачамо веру јер ће нас привести и Богу и ближњима, привешће нас смирењу, а не у гордост. Све можемо изгубити али веру не смемо изгубити јер тада смо изгубили себе. Апостол Павле каже да вером усељавамо Бога у себе. Јеванђелском вером, Светих Отаца и Цркве. Том вером. Вера је као квасац ако има услове, ако има топлоте. Ако ми немамо тај квасац вере у себи, онда немамо ништа. Тако бива и у погледу Духа Светога. Он долази али и одлази од на у зависности од нашег духовног стања и у зависности од нашег расположења прилазимо ли Богу или одлазимо ли од њега. Сходно нашој ревности или лењости у молитви, сходно нашим добрим делима и трпљењем, послушности. Зато је Црква наша усвојила да свако јутарње богослужење почињемо молитвом Духу Светоме. Чули сте данас: “Царе Небески... дођи и усели се у нас и очисти нас”. Ко није прљав? Нема човека без греха. То је ништа у односу на силу Духа Светога која нас може очистити али ми треба да се припремимо да узмемо Духа Светога. Ми смо га добили на крштењу и ми га стално изнова задобијамо кроз сваку добру мисао и реч, добро дело, свете тајне, поготову кроз покајање и причешће. Зато апостол Павле каже када Дух Свети дође, научиће вас о свему и каже да сваки дан и сваку ноћ према приликама у којима се налазимо посетиће нас Дух Свети. Он ће нас научити, посаветовати и рећи шта треба да мислимо, говоримо и радимо. Зато треба да просимо Духа Светога. У јектенији чујемо да у Господа просимо, односно тражимо. Онај који проси не наступа са висине већ преклиње, смирава се, понижен је. Ако мислимо да смо заслужни да Дух Свети мора да дође, онда Он неће доћи. Тако ћемо угасити свој духовни живот и пре телесне смрти. Црква ових дана подсећа својим богослужењем о Богу Духу Светоме да се смиравамо и послушамо Духа Светога. Човек који има свог духа неће послушати и рећи ће да он зна шта је тачно. Докле год не избацимо свог духа из себе и не заменимо са Духом Светим нећемо имати заједницу са Светом Тројицом. Дух Свети нам је дат да се у њему спасавамо али без љубави и без Бога не можемо да се спасавамо.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског г. Јована

Након причешћа верног народа, Митрополит Јован је присутним аподелио свој Архијерејски благосов и иконице присутнима.

протођакон Мирослав Василијевић