Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: игуман манастира Денковца Високопреподобни архимандрит Онуфрије, старешина овог свештеног храма протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор Рајко Стефановић, старешина храма Свете Петке у Виноградима протојереј-ставрофор Драган Брашанац, архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, старешина Саборног храма у Крагујевцу протојереј Дејан Марковић, сабрат Старе цркве у Крагујевцу протојереј Александар Борота, старешина храма у Светог Јоаникија Девичког Бресници протојереј Саша Антонијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Немања Стојковић.

Свог молитвеног учешћа, у литургијском сабрању, узеле су Високопреподобна игуманија манастира Каленића мати Нектарија, игуманија манастира Дивостина мати Анастасија и сестре манастира Липара.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, са благословом Његовог Високопреосвештенства, верном народу се, тумачећи прочитане речи Светог Писма, али и говорећи о „Косовском завету“, обратио Високопречасни протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачки, апострофирајући притом:

„Господ поручује Својим апостолима, а преко њих свима нама, да је љубав основно начело нашега живота. Љубав према Богу, љубав према другоме човеку јесте оно на чему треба да заснујемо свој живот, јесте оно по чему ће нас Господ познати као своје. У исто време нас Христос поучава, да ће та љубав, уколико је будемо имали између себе, на један парадоксалан начин водити кроз свет, али не на начин да ће нас свет волети, већ да ће нас свет мрзети.

Косовски завет, браћо и сестре, није ништа друго, него испуњење и Старог и Новог Завета. Косовски завет је уствари дубоко утемељен у Светом Писму. Зато је и владика Атанасије говорио да је у беседи у Жичи, изговореној 1221. године на сабору у Жичи, у Беседи о правој вери, зачет „Косовски завет“. Ако бисмо погледали и овлаш прочитали беседу Светог Саве, видели би да нас Свети Сава позива на неколико ствари. На првом месту то је вера, на другом месту, то није било каква вера, него то је права вера, вера у Бога који је Света Тројица. У Бога Оца и Сина и Духа Светога, то је вера у Сина Божијег, у Бога који је постао човек, који је дошао у овај свет ради нас и ради нашега спасења. То је вера која обухвата целокупно саборно предање читаве Васељенске Цркве. Отуда је светосавље интегрално Васељенско православље, то је вера која одбацује сваку јерес и сваки раскол. На том темељу Свети кнез Лазар је и могао да изговори и да да ону чувену реченицу: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека.“

Беседа протојереја-ставрофора мр Рајко Стефановић, архијерејског намесника крагујевачког и старешине храма Светог Саве у Крагујевцу

После причешћа верног народа, заамовне молитве и литијског опхода око храма, Његово Високопреосвештенство је благоизволео пререзати славски колач који су у славу и част Светог великомученика Лазара Косовског је принео Иван Живковић са својом породицом.

По резању славског колача Високопреосвећени митрополит је поделио своје архијерејске грамате захвалности и признања заслужним парохијанима овог Светог храма: Дени Радуловић, Ивици Мошићу, Саши Стојадинову и Игору Шарцу.

Након торжественог литургијског славља, празновање храмовне славе је настављено у сали парохијског дома уз трпезу љубави.

теолог Илија Арсенијевић