СВЕТА ЕВХАРИСТИЈА У ЦРКВИ СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА ДЕВИЧКОГ У БРЕСНИЦИ

СВЕТА ЕВХАРИСТИЈА У ЦРКВИ СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА ДЕВИЧКОГ У БРЕСНИЦИ

Дана 31. јула 2024. године, на празник Светих мученика Емилијна и Јакинта, Високопреосвећени Митрополит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког.

Шумадијском Архијереју саслуживали су протојереј др Саша Антонијевић, јереј ср Мирослав Хуменски, свештеник Православне Цркве у чешким земљама и Словачкој и ђакон Стефан Јанковић.

Чтецирали су Владан Степовић и Александар Цалић.

Митрополит Јован се након прочитаног Јеванђеља по Матеју обратио сабраном народу:

“У име Оца, Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, у малопре прочитаном апостолу, Свети апостол Павле нам даје једну дивну поуку, а поука је да оне који воле Бога, оне који живи Богом, који чине добро, који имају љубави према Богу, човеку и ближњима, Бог посебно љуби. Апостол Павле је за те људе, који су хришћани по животу, а не по имену, који се труде да живе по јеванђељу рекао: “Што око не виде, што ухо не чу, што у срце човеково не дође, то обећа Господ онима који га љубе”. Видите шта нам каже Бог? До ког нивоа духовног може да дође човек који воли Бога и који љуби и воли ближње своје. Воли Бога онај који верује у Бога, који има смирења. Не воли Бога онај који има гордости и сујете у себи.

То нам је дувна утеха да ће нам Бог дати оно што очи наше телесне не могу да виде, што уши наше не могу да чују. А то што очи наше телесне не виде, виде у ствари духовне очи. Те духовне очи виде много даље, дубље, него што виде наше телесне очи. Кад ми отворимо уши своје да чујемо Бога, да чујемо јеванђеље, те духовне уши чују оно што уопште не могу да чују наше телесне уши. То, каже, уготова Бог онима који га љубе, а не онима који га мрзе или га се одричу, који не воле Бога и човека.

Бог нам неће открити те духовне очи и уши, ако хулимо на Бога, то је велики грех. Хулити на Бога значи одрицати се Бога, јер он, Господ наш, Исус Христос, не намеће себе, ни своје, онима који га не желе. Чим човек вером покаже своју љубав према Богу, Бог му открива шта је Бог створио, шта је свето, што је узвишено и најдрагоценије. Најдрагоценије, од најмањег до највећег, од најневидљивијег до највидљивијег, је Господ наш Исус Христос, где обитава сва пуноћа. У човеку, ако живи по Богу, живи сва пуноћа Божија. Без Бога, човек је празан, као љуштура. Он мисли да има све, а нема ништа јер не живи по Богу. Ако живиш по Богу, слушаш Бога, онда имаш све. Имаш небо и земљу и свет. Имаш овај и онај свет. Том пуноћом нам је Богочовек, Исус Христос и све што је човеку донео са собом, открио Бога у телу. Он нам се открио у телу. Ми, до доласка нашег Исуса Христа, нисмо могли видети Бога у телу. То је оно што око не види и ухо не чује. До тада око не виде, ни живот Божији у телу, ни дела Божија у телу, ни вечну божанску истину у телу, ни правду, ни вечну божанску љубав.

Док Бог није дошао на земљу, ми нисмо знали шта је била љубав, ни шта је вера. Све нам се ово открило доласком нашег Исуса Христа и све се је записано у Светом Јеванђељу и зато треба да буде наше огледало. Ту треба да се огледамо и да видимо све своје мане и недостатке, али и своје врлине, ако их имамо. Исто тако и наше огледало, које имамо у својим домовима, ако га не очистимо, прашина ће пасти на њега и у том огледалу нећемо видети своје лице. Исто тако и наше срце и душа, ако их не очистимо, прљају се, а Бог не пребива у прљавом, него у чистом суду. Због тога би наше срце требало да буде наш најчистији део тела. Бог пребива само у чистом срцу. У прљавом срцу пребива оно друго. Док Господ није дошао на овај свет, нисмо могли ни да видимо мудрост Божију и ту мудрост скривену у тајности. Оно што је најдрагоценије, ми то кријемо и чувамо. Шта је драгоценије од Бога? Ништа.

Ако чувамо Бога у себи, онда и он чува нас. Зато је божански Спаситељ рекао својим ученицима: „Благо очима које виде оно што ви видите“, јер су просветљени Духом Светим, јер су многи пророци и праведници желели да виде то што су они видели и чути оно што што су они чули. Нама је Бог открио Духом Светим све. Дух све испистује, дубине и висине. Он када се настани у човеку, он човекаводи. Ми смо задобили тог Дуга Светога на самој тајни крштења и обнављамо га када хришћански живимо, када сеисповедамо и причешћујемо, када живимо врлинским животом. Апостол Павле каже: “ Ми примисмо, не Духа овог света, већ Духа који је од Бога, да бисмо знали шта нам је даровано од Бога”. Ето тајне хрисцаноског Богосазнања. Без Духа Светога, не може нам се открити ништа што је божанско, што је Христово.

Хришћанин постаје и остаје када се дух човеков испуни Духом Светим. Ако се дух наш не испуни Духом Светим, наш дух луди, измишља Бога, не прима Духа Светога, а самим тим, не прима ништа што је божанско. Зато ми свако Богослужење почињемо призивањем Дуга Светога. Зато кажемо: “Дођи Душе Свети, усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте”. Значи Дух Свети нас чисти, а не наш дух. Наш дух нас прља. Дух овога времена неће Бога, он нам говори да је све што је настало, настало на овоме свету и да тако нестаје. Другим речима, ја сам настао на овом свету, овде и нестајем. Није тако. Јесмо настали на овоме свету, јесте нас Бог послао на овај свет, али да сведочимо Духа Светога, а не да ленствујемо, већ да радимо на свом спасењу. Бог је хришћане послао на овај свет да посведоче да овај свет може поново да постане као рај, уколико живомо као у рају. Хришћани ће живети у рају, ако у срцу имају раја. Ако немају, онда им је у срцу пакао, све им је тесно. Апостол Павле каже: “Није тесно вама у нама, него је вама тесно у срцима вашим”. Када нема Бога у нашем срцу, оно је скамењено, а на камену ништа не може да расте. Оно је хладно.

Срце наше једино Бог може да загреје. Зато морамо да се трудимо да заиста живимо по Богу и са Богом, тада ће нам се открити све ове дивне поуке. Волимо Бога. Љубимо Бога. Преко Бога ћемо љубити и ближњега свога. Волимо Бога, јер он нас воли. То треба да имамо увек на уму, али зато треба на ту божанску љубав, да узвратимо нашом човечанском. Љубав је двосмерна. Али ако се љубав даје са проценом, да треба да добијеш нешто заузврат, онда дајеш, а не добијаш ништа. То није жртвена љубав, која воли Бога, него је од интереса. Интерес данас јесте, сутра није. Зато молимо Господа да нам помогне да отворимо своје очи и уши, да отворимо своје срце, да се у њега усели Бог.
Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Ђакон Стефан Јанковић