Чтецирали су Владан Степовић и Александар Цалић.

Након прочитаног јеванђеља Митрополит се обратио сакупљеном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, свети апостол јеванђелист Јован, апостол љубави, апостол који је цео свој живот био уз Христа, живео Христом и који га је спознао, даје нам дивне савете како и преко чега ми можемо да спознамо Христа. Ми увек, кад нас неко пита да ли познајемо Бога и да ли верујемо у Бога, одговоримо са да, али да ли заиста можемо толико да продремо у ту светињу, у суштину Господа Исуса Христа. Иако ми никада не можемо никада да продремо у саму суштину, дато нам је да спознамо онолико, колико нам је потребно за спасење и зато апостол јеванђелист Јован каже: ,,По томе знамо да га познајемо, ако заповести његове држимо”. Мерило нашег христознања је скоро просто, а то је мерило које је у исто време и провера: држање заповести Христових. Држи ли човек заповести његове, то значи да је човек у Христу, спознао Спаситеља, Бога. Свака испуњена заповест повећава човеково знање о Богу. Ако извршимо једну, две или три, а знате колико их имамо, то нам све помаже да спознамо Христа, јер испуњавамо његове заповести.

Најбоље Христа зна, онај који највише испуњава заповести. Џаба нам је да се молимо и шта све не, ако се не потрудимо да заповести извршавамо. Најбоље су испунили заповести светитељи. Христа могу упознати и учени и прости, школовани и нешколовани, писмени и неписмени, богати и сиромашни, само под условом да испуњавају заповести Божије. Можемо да стекнемо многа знања, ако не испуњавамо заповести, од њих немамо ништа, зато што се гордимо кад стекнемо таква сазнања, а у гордом човеку, нема Бога. Такав човек је својом гордошћу, себичношћу и саможивошћу, протерао Бога из себе. Бог се, како каже јеванђеље, гордима противи, а смиренима даје благодат. Што више благодати имамо у себи, лакше ћемо да испуњавамо Божије заповести, а самим тим ћемо лаке спознати Бога.

Шта је потребно да човек испуни заповести? На првом месту, потребна је љубав према Христу. Потребна је вера у Христа. Свети Јован Богослов каже: „Који говори да познаје Христа, а заповести његове не држи, лажа је и у њему нема истине“. Џаба што се ми бусамо у прса и кажемо да се ми не служимо лажима, али када не испуњаваш заповести Божије, ти уствари обмањујеш самога себе. Истина о Христу расте у човеку држањем заповести Христових. Истину о Христу знају само творци речи, а не слушаоци. Зато Христос није рекао: „Благо оном ко научи“, већ је рекао: „Благо оном ко научи и испуни“. Они који творе и живе по речи Божијој, имају смирење, јер насупрот гордости стоји смирење. До човека је шта ће он изабрати. Није лако пронаћи смирење и покорити себе, као ни ставити своју вољу под вољу другога. Сви ми хоћемо да испуњавамо пре вољу своју, него вољу Божију. Зато нам је потребна љубав. Када нешто заволимо, ми ћемо онда то и да урадимо. Ако заволимо Бога, ми ћемо га сместити у себе и ту га носити. Ако заволимо заповести, ми ћемо се трудити да их испунимо. Ако се потрудимо, онда ће нам Бог послати благодат своју, снагу и вољу. Тада ћемо из заповести улазити у заповест, једну за другом. Исто тако је и са врлинама. Човек не може све врлине одједном да испуњава, већ мора једну по једну. Кад усавршимо једну врлину, немој да бринеш за другу, јер ће је ова прва усавршена повући, па ћемо тако из врлине прелазити у врлину, исто као што из греха улазимо у грех, као што из гордости улазимо у све више гордости.

Љубав према Христу је сила која подстиче и даје моћи човеку да држи заповести. Због тога се молимо Богу да нам помогне да одржимо и испунимо заповест. Нису заповести толико тешке, јер да јесу, не бисмо их ни добили. Христос није рекао да чинимо ништа што не можемо, само је проблем у нама, што сами себи постављамо границе докле можемо. Чим кажеш да не можеш даље, ти даље нећеш ни моћи. Чим кажеш да данас нећеш да устанеш па ни нећеш. Човек није свестан колико може јер даје себи мерило и мери себе по себи. Зато наша мера јесте мера Христа. Наша мера треба да буде јеванђеље. Кад сам рекао да Бог даје човеку моћи да држи заповести његове, можемо се запитати: „Где је сила Божија?“ – У Богу. Кад човек схвати да он не може ништа сам од себе да учини осим да греши, кад схвати да не може без силе Божије, онда ће му Бог силу и послати.

Човеку је потребна помоћ другога и томе сведочи једна наша изрека: „Дрво се на дрво наслања, а човек на човека“. Страшно је када немамо на кога да се ослонимо, кад одвојимо себе од другога. Чим себе одвојимо од другога, значи да смо одвојили себе од Бога. Тада не признајемо ни оца, ни мајку, ни брата и сестру, ни жену, ни дете, ни комшију, ни пријатеља. Онда почињеш да их презиреш и осуђујеш. Када их волиш, онда се жртвујеш за другога. Зато нам је потребна љубав према другоме и љубав према Богу. Где је сила Божија, ту су и дарови Божији. Нама је Бог дао дарове. Нема човека без дара. Нама је Бог дао да их умножавамо, а не да их закопавамо. Рекао нам је да се трудимо, радимо и уживамо. Човек када се не труди да живи хришћански, он се не труди ни за спасење своје, него све мисли да он то не може и да му Бог није дао дар за то. Али, браћо и сестре, зна Бог који нам је дар дао и због чега. Малопре сам рекао, када умножавамо једну врлину, умножавамо и остале. Исто тако је и са даровима, када умножавамо један дар, умножавамо и остале. У руци Божијој су огромни дарови.

Онај који хоће да провери и измери себе и своје знање о Христу, нека погледа на своја јеванђелска дела. Ко хоће да провери љубав своју према Христу, нека их провери још једном. Јеванђеље је наша провера, наше огледало. Ако се ми не огледамо у јеванђељу, онда смо изгубили компас и узели оно друго огледало. Тада стојимо и дивимо се како смо лепи и ово и оно, али где су нам дела? Спољашња лепота је такође дар Божији, али је много важнија унутрашња. Када проверимо своја дела по јеванђељу, она ће нам тачно казати и колико љубави имамо према Богу, према Христу и према ближњему.

Ми увек када хоћемо да сазнамо нешто о човеку, ми тежимо да сазнамо његове лоше стране, оно што је негативно о њему. Не потрудимо се да видимо да у сваком човеку има и доброга. Како кажу Свети Оци: „Нема човека у коме је само зло и нема човека у коме је само добро, него и једно и друго“. Е сад човече, на шта се опредељујеш, добро или зло, то је твоје и моје. Је л’ се опредељујеш за гордост? Буди горд, то је твој избор. Само морамо размислити да ли нам је наш избор на спасење или не, да ли нам он помаже да поправимо однос према Богу и према ближњима. Ако си узео себе и ставио себе на свој пут, онда нећеш спознати пут Христов и бићеш сам на том путу. Лутаћеш и лутаћеш и на крају ћеш залутати, осим ако се не сетиш Господа и његових речи да јео н једини пут, истина и живот.

Браћо и сестре, нека нам Бог помогне да га спознамо, као што рече Свети апостол Јован, кроз држање заповести. Када држимо заповести, о какву радост човек осети у себи. Он је сав блажен, сав срећан и види само добро. Такав човек ће и у најгорем човеку видети само добро. Зато љубимо Бога, да бисмо га спознали. Што га више спознамо, то ћемо више спознати себе. Ми мислимо да себе спознајемо, али верујте ми, ми не спознајемо ни друге. Друге треба да спознајемо преко Бога, а Бога преко других. Зато ако желимо да спознамо себе, морамо се потрудити, да прво спознамо Бога, а он је љубав. Љубав све зна. Љубав све испуњава.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Ђакон Стефан Јанковић