У недељу, 29. септембра 2024. године, благословом Његовог Вискокопреосвештенства Митрополита шумадијског Господина Јована верници парохије глоговачке походили су светиње, задужбине средњевековних српских владара. Групу од педесетак верника предводио је свештеник Александар Радосављевић.

Прва светиња коју смо обишли био је манастир Студеница, коју је патријарх српски Герман описао речима: “Студеница је грађена да спаја Небо и земљу, да буде лествица која узводи људе са земље ка Небу, да слави Тросунчаног Бога у лепоти вишњега Јерусалима, у Царству небеском.”

Срдачну добродошлицу пожелео нам је кустос манастира који нас је угостио у манастирској трпезарији и изложио нам богату историју, духовност и културу овога манастира. Након тога верници су се поклонили светим моштима које се налазе у овој Светињи.

На уздигнутој заравни изнад Градачке реке, ободу шумовитих падина Голије налази се манастир Градац који је био наше друго стајалиште. Манастир Градац задужбина је Св. Јелене Анжујске. По обиласку манастриске цркве у којој су сви поклоници скромно узнели молитве Богу, обишли смо и гробно место чувеног старца Јулијана (Кнежевића).

Иако је наш пут био праћен кишом, по доласку у манастир Жичу сунчани зраци разбили су облаке и дозволили нам да у миру и благослову посетимо још једну нашу светињу. Манастир Жича, као колевка српске писмености и просвете, вековима је светионик српске културе почев од Светог Саве, који је поставио темељ српске православне духовности и самосталности српске цркве. У припрати манастирске цркве представљен нам је краткометражни филм о овој светињи, где смо сазнали важне историјске моменте из живота ове светиње.

Осетивши небеско спокојство у светињама које смо походили јесте оно што осмишљава човеков живот и што нам даје снагу да се изборимо са свим искушењима које нас сналазе у нашим животима. Духовно укрепљени и оснажени, верници из Глоговца су се вратили својим домовима.

Јован Ивановић, чтец