Мноштво верника овог дана донело је кувано жито и мноштво имена својих упокојених, сећајући се тако својих сродника, пријатеља, учитеља и свих оних са којима нас је смрт раставила. Наша вера сведочи се и у томе колико помињемо своје упокојене, јер је човек биће сећања. Сећајући се својих упокојених, сећамо се и своје пролазности у овом свету. Молећи се за мртве ми их сусрећемо у Христу. У Христу нема разлике између живих и мртвих, јер су у Њему сви живи. Љубећи Христа, љубимо све оне који су у Њему; љубећи оне који су у Њему, ми љубимо Христа. Наша љубав у Христу одржава их живим. Једина наша веза између уснулих и нас јесте молитва. Када се молимо ми их се онда сећамо, када се молимо ми их не заборављамо.