МИТРОПОЛИТ ЈОВАН: СВЕТОСТ ЈЕ ОДЛИКА БОЖАНСКЕ ПРИРОДЕ

МИТРОПОЛИТ ЈОВАН: СВЕТОСТ ЈЕ ОДЛИКА БОЖАНСКЕ ПРИРОДЕ

У суботу, 12. октобра 2024. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Киријака Отшелника (Михољдан), Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Вољавча.

Митрополиту су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, јеромонах Пајсије (Илић) настојатељ манастира Светог Пајсија Светогорца, протојереј Остоја Пешић, јеромонах Лонгин (Крајишник), протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

Лепоти богослужења допринело је и певачко друштво „Србски православни појци“ из Београда.

После прочитаног јеванђелског зачала, верном народу у својој богонадахнутој беседи обратио се владика Јован:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, браћо и сестре. Срећна слава овог Светог манастира. Благодат Духа Светога сабрала нас је данас у овом свештеном манастиру да служимо Божанствену Литургију. Да се причестимо Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа. Када служимо Литургију ми приносимо бескрвну жртву за наше спасење, за Царство Небеско, за опроштај грехова и у знак благодарности за ону крвну жртву коју је Господ принео за нас. Он је крвљу својом опрао грехе наше на крсту. Зато ће апостол Павле рећи свим хришћанима да воде рачуна јер су скупом ценом плаћени. А та цена је крв Господа нашег Исуса Христа. Сабрали смо се данас да се молимо да нам Бог подари спасење, здравље, напредак, мир, слогу и међусобну љубав братску. То нам данас баш недостаје и све мање и мање тога бива. Сабрали смо се и да се помолимо Св. Киријаку Отшелнику и да благодаримо Богу што нам је дарова дар Божији да можемо са љубављу да целивамо његове мошти. Молитве праведника спасавају душе наше. Ми се молимо једни за друге, а тек колико су пред Богом јаке молитве оних угодника Божијих. Њихове молитве нам помажу да се боримо против греха, невоља, страсти, искушења, немоћи. Ми те невоље не можемо да носимо сами. Морамо их ставити пред Господа. Да бисмо то урадили морамо се прво смирити пред Богом. У смирењу морамо тражити помоћ од Бога, од наших светитеља и од Св. Киријака Отшелника нашег посредника пред Богом. Светитељи су наша браћа. Они треба да нам буду пример како би и ми постали светитељи. Људи данас мисле да је немогуће постати светитељ. То је тако зато што је људима данас слаба вера и зато што се не живи по учењу Цркве. Али када човек жели тако да живи, онда му и Бог помаже. Живот светитеља је сав био уподобљен Богу. Они су се угледали на Бога и живели су по Богу и зато их је Бог даровао узвишеним даром светитељства. Пророк Давид је написао да је Диван Бог у светима својим, Бог Израиљев. Бог је предиван и у оцу нашем Киријаку кога данас славимо. Ове речи пророка Давида уводе нас у саму суштину наше вере о светости и светитељима Божијим. Наша вера је заснована на Откровењу Божијем. То нам је дато кроз Свето Писмо и Свето Предање. У Цркви се живи богослужењем и послушношћу. Ако слушамо Цркву слушамо самога Господа Христа. Црква је Тело Христово. Светост је одлика Божанске природе. Бог је сишао да подигне палу људску природу и да је узнесе на престо Царства Небеског. Бог нас без изузетка призива на светост. Позвани смо и призвани на просвећење и освећење. Светитељи су за Цркву носиоци Духа Светога. Све у Цркви бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Духа Светога смо примили на крштењу и обнављамо га у себи кроз Свете Тајне и Свете врлине, али и кроз смирену молитву. Ако немамо смирења, нећемо имати ни вере, ни љубави ни наде. Смирење је тај темељ, на коме требамо да се назиђавамо. Светитељи су истински сведоци пројаве Божије у нама. Светитељи су савршени Божији људи који су подвигом у благодати Божијој постигли обожење. На то обожење смо ми сви призвани. Ми смо сарадници Божији. Светитељи су сачували непомућену сличност са Божијом иконом по којој су и створени. Светитељи припадају човечанству и представљају заштитнике рода људског. Они нам притичу у помоћ и односе наше невоље. Они нас воле као што нас Бог воли. Они својом светошћу постају пример и узор верницима, тако да се радујемо човекољубивој заједници са Богом и са светима. Светитељи имају истинско човекопознање. Они познају стварну величину тешкоћа и искушења на путу спасења. Замолимо Св. Киријака да се он моли за нас, за сав род људски, за овај свештени манастир и његове житеље. Да нас упути како да се молимо. Како да се преображавамо, да се мењамо. Да будемо искрени сарадници Божији. Многе су препреке на путу спасења, али оне су ништа за Бога. Грех је ништа пред Богом. Да би окајали грехе своје треба да се покајемо. Морамо осетити грижу савест. Да осетимо бол. Да нас заболи што смо се огрешили о Онога ко нас највише воли, а то је Господ наш Исус Христос. Он који је рекао, ако и мајка заборави пород свој, Ја те нећу заборавити. Ето наде, брате и сестро. Нека је срећна слава овом свештеном манастиру. Нека нам Свети Киријак Отшелник помогне да се одржимо као народ Божији. Ми треба да се угледамо на наше светитеље. Бог нас је благословио да у нашем роду имамо такву плејаду светитеља Божијих. Морамо оправдати своје призвање, а сваки је човек у овоме свету призван на спасење.

Дај Боже да се спасемо“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На позив „Са страхом Божијим и вером приступите“ велики број верног народа причестио се Светим Тајнама Христовим. Након заамвоне молитве владика Јован осветио је славске дарове и пресекао славски колач у славу Божију, а на молитвено сећање на Светог Киријака Отшелника чији део моштију чува ова Света Обитељ.

Као наставак евхаристијског сабрања уследио је славски ручак којим је настојатељица Евгенија са великом љубављу угостила све оне који су се данас сабрали у овај свештени манастир.

Стеван Илић, ђакон

Више из ове категорије « ОСВЕЋЕЊЕ КРСТА У ДУЛЕНИМА