После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу:

„У име Оца и Сина, и Светога Духа. Браћо и сестре, у малопре прочитаном Апостолу Свети апостол Павле нам даје један диван савет и поуку у којој каже: „Одбаците лаж, говорите истину сваки са својим ближњим јер смо уди један другога“. Отац лажи је ђаво. Он је и прве људе слагао када им је рекао да не слушају Бога и да узму да једу од плода који је био забрањен. Још их ђаво лаже и каже да ако буду окусили од тога плода да ће постати као богови. Заиста, ђаво се служи лажима. На жалост, често пута се и људи служе лажима. Зашто? Зато што нису утврђени у Истини. Нису спознали Истину и нису се обукли у новога човека човека који је Истина, а то је Господ наш Исус Христос. Када све ово кажем можемо се и запитати зашто нам апостол Павле поручује да се служимо истином?

Зато што смо ми нови људи у Христу. Зато што смо саздани по Богу, што смо боголики и христолики. Што смо се обукли у Христа и научили Истину управо од Христа. Он је једини могао да каже: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. Још и зато да би показали нови живот. Живот по Богу. Живот у праведности и светости истине. Истина је истина својом праведношћу и својом светошћу. Стари човек је сав од лажи и својим лажима он најпре себе вара па онда и друге и распада се у својим лажима. Човек се служи лажима и неистинама када хоће себе да прикаже у светлијем издању него што јесте. Овим човек не обмањује другога колико обмањује самога себе. Нови човек је сав од Бога. Он је од оног Новог Адама који ураста у Христа као у богочовечанско тело Његово тојест Цркву. Сачињавајући једно тело ми живимо једним духом, једним срцем и једном Истином и живимо једним животом. Сваки живи у свима и ради свих. Зато је свако одговоран за све и сви су одговорни за свакога. Припадајући Цркви сваки припада свима и сви свакоме јер смо сви једно тело, једна душа и једно срце. Зато се у Делима Апостолским и каже: „Имађаху једну душу и једно срце. Имађаху једну мисао коју су усмеравали ка Господу Исусу Христу. Данас нам, такође, Апостол Павле каже: Гневите се и не грешите и да сунце не зађе у гневу вашем“. Зашто ово каже Апостол Павле? Зато што можда нећемо осванути дан него ћемо умрети у гневу и лажима. Зато нам Апостол Павле каже да владамо мудро свим својим осећањима и свим својим расположењима. Осећања су веома опасна када се претворе у грех. Опасна су када се извију у грех. Зато треба стражити над својим осећањима. Не стражи ли човек над својим осећањима та га осећања за час пренесу у разне грехе и страсти и тако га однесу као река. Све ово најбоље можемо да сузбијемо истином у Христу. Да сузбијемо молитвом, постом и смирењем. Даље Св. апостол каже да никаква рђава реч да не излази из уста наших него само добра, за изграђивање онога што је потребно, да доноси благодат онима који слушају. Ако се служимо истином задобијамо благодат. И они који нас слушају такође задобијају благодат ако је само од истине. Ево још једне јеванђелске особине новога човека, а то значи да свака наша реч треба да буде реч вере. Реч вере, реч истине и реч благостања. Хришћанин треба да будно мотри над сваким својим покретом. Да будно мотри на сваку своју реч јер свака реч, док је нисмо изговорили, је у нама и ми смо господари те речи али када је изговоримо онда више нисмо господари јер одлази у етар. Свако прихвата и тумачи нашу реч на свој начин. Прави хришћанин, све што је рђаво у њему, још у зачетку сузбија и уништава у корену. Грех је као дивља пиревина која много брже расте од траве и жита и гуши. Хришћанин зна да све што није од вере то је од греха. Када истина није од Христа онда је она лаж. На дан Суда људи ће дати одговор за сваку празну реч. О, када би се ми овога сећали онда би заиста водили рачуна шта говоримо. Онда би препели језик за зубе. Апостол Павле каже: „Ко мисли да је побожан а не обузда језика свога, његова је побожност лажна“. Или како то пословица каже: „Језик нема костију а све кости поломи“. Ако чувамо језик чуваћемо и своју мисао. Чуваћемо себе и сећаћемо се дивне поуке Св. Антонија који каже: „Кад сам год ћутао никад се нисам покајао али кад сам год проговорио увек сам се покајао“ – то је могао да каже Св. Антоније који је стражарио над својим речима да се не би те речи искоритиле и да не би отишле тамо где не треба јер човек речима хвали Бога али га и ружи. Човек речима хвали човека али га и ружи. Не ружи, у ствари, тог другог човека него ружи самога себе.

Зато да се помолимо Богу да нам помогне да се чувамо лажи и да на место лажи поставимо истину. Познајте истину и истина ће вас ослободити, каже Господ.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У заједничкој молитви су учествовали и ученици Основне школе Свети Сава са својим вероучитељем протођаконом Мирославом Василијевићем.

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић