Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Марковић старешина храма, протојереј Сретко Петковић, протојереј Горан Ђерковић и ђакон Недељко Дикић.

За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док је чтецирао вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитаног јеванђељског зачала верном народу се надахнутим беседом обратио Митрополит Јован:

“Драга браћо и сестре, данас Црква слави Светог апостола Јакова, он је био брат Светог апостола Матеја. Овај апостол Јаков био је очевидац свих догађаја из живота Господа Нашега Исуса Христа, његовог страдања и његовог искупитељског дела. Послат је био у Египат(Мисир) да проповеда Јеванђеље. Тамо је много привео Христу, али тамо је и мученички страдао. Данас такође славимо једног светитеља из рода нашега а то је Свети деспот Стефан Слепи, син Ђурђа и Јерине. Са својом сестром Маром провео је прилично времена на турском двору. У повратку у Једренима су ослепели њега и његовог брата. Као такав слеп прешао је у Албанију и тамо се оженио са Ангелином. Свети деспот Стефан је имао смирења, ослепљен, извађене су ми очи, а он је све то са смирењем подносио и зато је постао светитељ. Дивно је ово данашње Јеванђеље посвећено Светом апостолу Јакову, видимо како је Господ слао своје апостоле да проповедају Јеванђеље. Јесу они речима проповедали Јеванђеље, али су они те речи потврђивали својим делима, и то је за народ било важније него речи. Христос је послао своје апостоле да проповедају али и да оздрављују људе. Данашње Јеванђеље браћо и сестре исто каже да су се апостоли радосно враћали са своје мисије. Они су се чували од своје надмености, од своје гордости. Све нам ово говори да све што урадимо нешто добро да не приписујемо себи, него да приписујемо Богу. Јер ако припишемо себи одмах ће да нас ухвати гордост, сујета. Да ли су наша имена уписана у књигу живота? Наша имена су уписана у књигу живота нашим крштењем, уласком у Цркву, али да ли одржавамо то име у књизи живота. Папир нас неће спасти већ живот. Ми у крштењу се одричемо демонских сила и прихватамо Господа за свога Спаситеља, јер се у Име Христово крштавамо. Да би све ово схавтили треба да имамо веру. На пример сад када би се овде појавила отровна змија, јел би смо ми имали снаге да јој приђемо? Не, уплашили би се. Ви данас имате у једном храму у Грчкој, где на Велику Госпојину улазе змију у Цркву, пуно их има али ни једна не повреди вернике јер су они на Литургији. А шта се догађа на Литургији Богојављење, Бог силази. Ми Литургију не служимо сами већ са свима светима. Литургија тражи целог човека, сабраног човека. Осетићемо силу Божју и моћ зависно каква нам је вера. Вера без дела су мртва, а и дела без вере су мртва. Свети Симеон каже добро ако се не уради на прави начин није добро. У данашњем Јеванђељу Бог се одрадовао што су апостоли испунули његову заповест. Обрадова ће се и нама ако осећамо Литургију као светињу, да будемо као Митар и да говоримо Боже Милостив буди мени грешноме. Спаситељ се обрадовао што су се апостоли удостојили таквих добара. Питајмо себе, чиме ми обрадујемо Бога? Обрадајмо Бога тако да ћемо напредовати у узрастању, у хришћанским врлинама чињењем добра. Дакле, обрадујмо Христа тиме што ћемо га сместити у наше срце, што ћемо Христом ходати, живети, Христом дисати браћо и сестре. Да га сместимо у наше срце, као што се он био сместио у пећини када се родио. Бог се није бунио што се родио у пећини и у јаслама. Бог нам показају смирење да нам покаже да је смирење основ нашег спасења. Где је смирење тамо је трпљење, а тамо где је трпљење тамо је и спасење”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у пантелејмонском храму .

Вероучитељ Марко Гаљак