У среду, 10. децембра 2025. године, када Црква молитвено прославља Светог Јакова Персијанца и Светог Јакова епископа ростовског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски, Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, уз саслужење братства храма.
После прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени се обратио верном народу надахнутом беседом:
„Браћо и сестре и драга децо, човек је сам по себи слабић, он је немоћан, јер је наша људска природа огреховљена, а тамо где је грех, тамо је у ствари слабост. Човек није моћан и није јак — ни у својим знањима, ни у положајима, ни у имању, ни у богатству. Човек, тим пре хришћанин, јак је само у Богу и са Богом, јер ко је у Богу, он је у сили. Дакле, не вреди да се силимо собом и у себе, ако у нама нема Бога. А Бог је сила, Бог је моћ. И зато порука светог апостола Павла, коју смо сада чули, говори нам како човек може да ојача, како можемо да се одржимо у искушењима, а искушења је било, јесте и биће. Како да се одржимо у невољама ми који смо слаби и немоћни, да се одупремо свим недаћама у животу и у свету у коме живимо. Апостол Павле нам даје диван савет када каже: „јачајте у Господу и у сили и у моћи Његовој“. И додаје: „обуците се у све оружје Божије да бисте се могли успротивити против лукавства ђавољег“. Ако узмемо у обзир нашу људску немоћ, искушења, муке и патње које нас у животу сналазе, а у исто време и нашу слабост, видећемо да нисмо у снази да се сами боримо са свим тим невољама. Тада схватамо да нам је заиста потребна моћ и помоћ Божија и да је апостол Павле у праву када саветује да јачамо у Господу. Ове речи апостола Павла изговорене су пре две хиљаде година, а актуелне су и данас и биће актуелне до свршетка света. Као да апостол Павле живи у времену у коме ми живимо. Зато нас саветује да јачамо у Господу и да се боримо против лукавства ђавољега. А како можемо да јачамо у Господу? Тако што ћемо се испуњавати силом Господњом. Сила Господња се налази у Богу. Сила Господња налази се у Светим тајнама и у Светим врлинама. Јачамо у Господу тако што у нама треба да ојача вера у Бога. Вера је та која нас учвршћује у Господу. Колика нам је вера, толико имамо и Бога у себи. Јер вером усељавамо Бога у себе. Зато је вера моћна и силна. Христос је рекао: све је могуће ономе који има вере. Без вере може ли се човек назвати човеком? Има ли човека без вере? Рекао бих да нема. Има људи који верују у правога Бога, има оних који не верују у правога Бога, има и оних који измишљају своју веру и хоће да живе по својој измишљеној вери, а не по вери Цркве и светих отаца. Ми кроз веру јачамо у Богу; јачамо и кроз јеванђелски живот. Зато апостол Павле каже: чувајте веру, да би вера чувала вас. Како вера може да нас чува? Тако што верујемо у Онога који је створио небо и земљу. Хришћани се управо тиме одликују — исповедањем вере. Када кажемо „верујем у једнога Господа Бога“, то не сме бити само реч; када верујем и живим том вером, онда могу. Ако верујемо у Бога и да ће нам Бог помоћи да учинимо што нам је потребно — Бог ће нам дати снаге. Али вера не стоји само на језику и уснама. Вера се показује делима. Ако верујемо, тако треба и да живимо. А ако само говорим да верујем, а живим супротно, каква ми је корист? Никаква. Хришћанину не приличи да верује у Бога, а да живи као да Бога нема. То ђаво хоће — да нас убеди да Бога нема. Када нам ђаво ишчупа веру, када вера ослаби, онда нас сналазе невоље и муке, па се питамо шта нам је. Ослабила вера. А када ослаби вера, ослабила је и Божија сила у нама. Када ојачамо веру, Бога ојачавамо у себи. Онда се у нама ојачавају све добре силе. Човек који живи по Христу, који се обуче у Христа, постаје јак у Господу. Апостол Павле каже: кад сам слаб, онда сам јак. То је парадоксално, али истинито. Када сам слаб да учиним зло, тада се у мене усељава сила Божија. Човек је једино јак у Господу. Многа искушења и невоље сналазе нас због нашег удаљавања од Бога. Свети оци уче да човек има три непријатеља: грех, смрт и ђавола. А човек је сам себи највећи непријатељ. Свети оци кажу: лако је владати другима, али најтеже је владати собом — нарочито човеком пуним гордости, сујете и саможивости. Апостол Павле каже да је ђаво лукав. Лукавство ђавоље велико је и он човеку нуди себе уместо Бога. Лукав човек никада није добар човек; лукав човек није искрен, није поштен. Ђаво нам нуди да верујемо да Бога нема, да треба да чинимо зло. А апостол Павле каже: добро чините, да вам се не досади. Добра никад није много, а зла — и једна кап је превише. Ако човек ту кап зла не избаци из себе, она се множи. Тада човек не види себе, него види само друге; о другима све зна, а о себи неће ни да погледа. А када би погледао себе, не би осуђивао другога. Ђаво хоће да поверујемо да после овог живота нема ничега. Али ми, православни, исповедамо: чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. То се не може схватити без вере; вера се стиче животом и врлинама. Вера је огромна наука — човек је изучава целог живота. Када апостол Павле каже да је ђаво лукав, то значи да лукавствује да би преварио човека. Препреден човек вара и себе и другога. Будимо са Богом да би Бог био са нама. Када је Бог са нама, човек је заиста моћан — али не сматра себе моћним, него зна да му Бог помаже да чини добро. Живети у добру не може се без Бога, јер је Бог једини истински добар. Људи су добри, хвала Богу, али нико није добар као Бог. Зато тражимо од Бога помоћ и силу, ма шта нас у животу снашло: болест, немаштина, одбаченост. Само да нас Бог не остави — а Бог не оставља онога који Њега не оставља. И онда ће Бог просветити и оне који нас остављају, да схвате да зло не може донети добро.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ као у ученике верске наставе ОШ „Вук Стефановић Караџић“, а на крају Митрополит Јован је присутнима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.
ђакон Немања Стојковић
