У четвртак 25. децембра 2025. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога хрaма.
Беседом се верном народу обратио Високопреосвећени Митрополит Јован рекавши:
„Данас прослављамо једног великог угодника Божијега, великог молитвеника, светог Спиридона Чудотворца. Прослављајући њега, ми у ствари прослављамо, браћо и сестре, његову једну дивну врлину хришћанску, а то јесте управо смирење. Овај човек заиста био је смирен. И то се смиравао не само према људима, него и према непријатељима. Смиравао се и пред лоповима, смиравао се пред сваким човеком, јер је добро знао уколико се не смири пред другим, неће бити ни смирен ни пред Богом. И заиста ми прослављамо овог светитеља, који, како видимо из његовог житија, је постао обиталиште Духа Светога. И, како смо чули у данашњем прокимену овде, каже, чија су уста говорила премудрост. Не мудрост овога света, него премудрост Божију. Чија су уста, браћо и сесте, и чије је срце било испуњено, како бих рекао, разуму, знањем, вечним и непролазним познавањем тајни овога света и познање тајне онога света. И, што је још важније, прослављамо светитеља, који је заиста спознао смисао људског живота. И знање о томе, како треба човек, браћо и сестре, да живи овде на Земљи. И, како треба, у ствари, браћо и сестре, да живи са Богом и са ближњима.
Зашто истичем то са Богом и са ближњима? Па зато, браћо и сестре, онај који нема ближњега у себе, нема верујте ни Бога. Тај ближњи, то је мој и твој спаситељ. Како поступамо према томе ближњем, тако ће и Бог поступати према нама. И, заиста, браћо и сестре, овај светитељ је био пун знања о живом и вечном Богу. Свети Спиредоан био је епископ на Кипру, тамо је и роћен. Био је, како поједини кажу, веома био учен и био образован. И, управо, као такав био је позван да учествује на Првом Васељенском Сабору, ове године прослављано 1700. година, и запажено је његово излагање на Првом Васељенском Сабору, запажено је његово учење о Светој Тројици, чиме је, у ствари, и многе јеретике обратио у веру. Дакле, браће и сестре, но иако је био учен, иако је био образован, једна од основних својстава, која се украсила Светог Спиридона, јесте та како видимо из његовог житија, једноставност. Једноставност и простота, а изнад свега дубока вера и чисто срце. Да, једноставност и простота. Није лако да очувамо једноставност и простоту у себе. Поготово није лако онима да то очувају који мисле да много што шта знају. Људи знају много што шта, и учени су, хвала Богу што имамо таквих људи. Али, сва знања овога света не могу се упоредити са знањем о Богу, о Цркви, о вечном животу. Е, то је највећа наука. Јер ко научи ту науку о вечном животу, та је заиста изучио, што бих рекао, ако могу тако да кажем, све науке овога света. Јер је он открио кроз веру, кроз управо смирење, кроз простоту, кроз једнодушност, открио је оно што је најважније, шта је открио свети Спиридон? Открио је Бога у себи.
А он је открио Бога тако у себе, што је браћо и сестре сместио Бога у себе. Живео Богом и живео са Богом. Он је непрестано разговарао са Богом кроз молитву, кроз доброту, кроз љубав, кроз веру, кроз милосрђе. И кроз давање себе Богу и другима. Иако је био пастир безсловесних оваца тј. народа, којему је Црква као епископу поверила, и којему је Бог поверио, он је био и пастир безсловесног стада. Чувао је козе, чувао је овце. И сад замислите, такав један учен човек. Он се смирава и чува и козе и овце. Чувао је браћо и сестре козе и овце и од тога се хранио. Од тога се браћо и сестре издржавао и себе, али и ближње. За себе је, каже, узимао оно што му је најпотребније био. А све је друго давао онима којему је била потребита помоћ. Али узимао је себе, каже, само и гледао добро, да и ту нешто присвоји себе више него што му ствари требао. Значи, Свети Спиридон, другим речима нашим језиком, речено браћо и сестре, Свети Спиридон је имао меру. У свему је имао веру. У свему је разумно поступао. Имао је и разумну веру, и наду, и љубав. Имао је и разумно осећање тог ближњега поре себе. Више је бринуо о другоме, о том ближњему, него што је бринуо о себи. Дакле, видимо да је он био пастир, као што реко, безсловесног стада и да је чувао козе. Сва блага коју је он стекао кроз чување коза и оваца, свата блага браћо и сестре коју је Бог подарио, он је делио, каже, сиромашнима. А богаташу није лако да се одвоји од свог блага, јер он у свом богатству види све. Јер он сматра, имам све, имам богатство, па сам моћан. А онда човек, кад помисли да је моћан, помисли да је силан. А кад помислимо да смо моћни, да смо силни, онда не видимо другога. Онда не осећамо другога, браћо и сестре. А хришћански је да осетимо другога као себе. Да осетимо првенствено радост тог другога када се радује и да се радујемо са њим. Али исто тако треба да осећамо и његову тугу. Зато Апостол Павле позива хришћане и каже, са радоснима будите радосни, радујте се са радоснима, а са тужнима тугујте. Тугујте управо не да спадате у очајање, него да тугујете што му не можете још више помоћи него што му помажете. Дакле, браћо и сестре, свети Спиридон, кажем, делио је сиромашнима. Он је био човек велике љубави, али је био исто човек великог богољубља, браћо и сестре. И био човек великог братољубља. Јер само онај који има љубав према Богу, а Бог је љубав, он ће имати љубав према другима. Па чак и према непријатељима. Јер онај човек који има љубав према Богу, он слуша Бога. Он слуша и оне божије речи када је Господ рекао љубите и непријатеље своје. Можемо ли себе да победимо? Да волимо и непријатеља свога. Ако то успемо, па ми смо већ закорачили у Царство Небеско, браћо и сестре. Јер чим смо заволели непријатеља, значи избацио сам из себе гордост, избацио сам из себе сујету, избацио сам из себе оно своје его, које ми стално ме то его моје унутрашње гони да се приказујем бољим него што јесам. Паметнијим него што јесам. И све док човек се не одрекне свога ега, а човек се најлакше може одрећи свога ега кад то своје ја замени са ти, кад му је тај испред мене, тај други кад је испред мене. Јер, браћо и сестре, ми се не спасавамо као појединци. Можемо не знам каква дела и чинити и имати, али ако нисмо у заједници Бога и људи, ништа нам од тога не користи.
Дакле, Свети Спиридон имао је и Богољубље, имао је и Братољубље. У његовом житију је остало записано неколико дивних догађаја и дивних поука, који би хтео само бар две, да овде с вама да нас заједно да се подсетимо и да вам кажем. Свети Спиридон је продао једном неком трговцу сто оваца, сто коза, а овај, видећи овог простог старца, шта је урадио? Закинуо му за једну овцу, или козу, није важно. Кад је терао то стадо које купио, једна се, каже, стално враћала. Никако да пође са осталим стадом. А овај свети старац, прост за друге, али за Бога, Духом Светим просвећеним, он приђе том трговцу и каже, брате, пази добро да ниси, каже, можда случајно затајио новац за ову овцу. Јел видиш, каже, она се неће да иде са својим стадом. А до тада се није одвајала свога стада. Е, овај, кад је видео да овај човек, старац, за њега прост, као што рекох, види да је он прозрео, он је управо казао, опрости све старче. Закинуо сам, ево. И, каже, овца је, или коза, опет, понављам, пошла без да је овај узео да је припоји ономе стаду које је повео. А има један, опет, други диван случај, пример, који је записан у његовом житију, а то је, браћо и сестре, каже, кад су дошли лопови у његове торове да краду стоку. Ушли су у тор, али, каже, да их је нека сила, невидљива сила, закопала за земљу. Нити су могли да изађу из тора, а нису могли ништа, ни једну овцу или козу да узму. И тако су, каже, целу ноћ пребродили. Изјутра долази, каже, свети Спиридон да обиђе свој стадо, да нахрани свој стадо и види лопове у свом тору. Прикован, закован е за земљу, што би рече. И он им каже, шта им он каже, зашто тако радите, зашто хоћете да једете хлеб са туђих леђа, зашто нећете да сами себе зарађујете кору хлеба. А наш народ то лепо каже, да је најслађа кора хлеба, не она коју сам скинуо са леђа другога, него она кора хлеба коју сам зарадио у зноју лица свога. И каже, тако их он прекори и каже, немојте, браћо, да крадете.
Имате код св. Лазара Четвородневнога, кога је Господ, знате, васкрсао после 4 дана, који је такође био епископ на Кипру. И каже, да се он после васкрсења никад у животу Лазар није насмејао. Никога није видео да се насмејао. Једном приликом, каже, пролази са својим ђаконом, тамо где се грнчарија, где се прави продаје и тако даље. И на један пут старац, каже, поче да се смеје. Збуњен његов ђакон, па каже, Владико, никад се до сате нисмо видели да се насмејао. Шта је узрок, шта је разлог да се ти данас насмејеш? А зашто се насмејао св. Лазар? Гледао је како други краду грнчарију. Па каже, смејем се, како, каже, блато, краде блато. Значи, узимаш оно што де ти је срце. И заиста, браћо и сестре, да се опет вратим на светог Спиридона. Кад је он видео, он се помоли Богу и лопови устају и полазе. А знате шта им је рекао Спиридон? Пошто сте, каже, целу ноћ пребродили и били на том, по знацима под својим бдењем, да не би, каже, остали ненаграђени. Ево вам, узмите једног најбољег овна да вам не попадне труд. Е, па, видите како је то, браћо и сестре.
Имате опет један диван пример од Келиота у Светој Гори. Тамо они живе, знате, по неприступачним теренима, кућицама они, колибама. И сад један, каже, тај од Келиота, стараца, изашао из Келије, пошао другом брату у Келију икада се вратио он сретне лопове, који су му све узели из Келије. Нису њега ни препознали, он је ћутао, видео да му ствари, то су његове, уђе, каже, у Келију, па види да нису све узели. А онда тај Келиот узме те ствари, па каже, е, ово сте заборавили. Пазите ви то. А то може само верујући човек. То може човек само смирења. То може човек само од љубави браћо и сестре.
Дакле, да се помолимо Богу и светом Спиридону, чудотворцу, чије мошти и данас браћо и сестре нетрулежно почивају. Ево, овде ми рече свештеник Владан, да имао прилику да види и да се поклонити тим моштима. А они на дан светог Спиридона те мошти износе, па их носе около Крфа. А ми знамо шта за нас Србе значи Крф. Чува свети Спиридон и оне душе наших људи, свих они који су пострадали за веру и бацани у море. Чува свети Спиридон њих. Чуваће и нас свети Спиридон ако му се молимо и ако се потрудимо, браћо и сестре, да бар колико толико следујемо његовим примером. Јер примери су много јачи и снажнији од речи.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Митрополит Јован је и присутнима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.
протођакон Мирослав Василијевић
