И изиђоше фарисеји и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.
И уздахнувши духом својим рече: „Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: 'Неће се дати знак роду овоме.'”
И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну. И заборавише ученици његови узети хлебове.
И немаху са собом у лађи до један хлеб. И опомињаше их говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.”
(Мк, 8, 11-21)
У понедељак, тридесети по Духовима, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић (ректор богословије), протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић (архијерејски намесник крагујевачки), јеромонах Јован (Прокин), протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су: Никола Марковић, Петар Василијевић, Сава Конатар и Дамјан Васиљевић.
За певницом су били оци храма са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу по Марку, Високопреосвећени Митрополит обратио се присутнима надахнутом беседом:
„Христос браћо и сестре, увек је говорио да није дошао да оснује царство земаљско, већ Царство Небеско. Зашто је то тако? Зато што је у време Христово месијанско очекивање било снажно, народ је чврсто веровао да ће Месија постати цар јудејски који ће обновити државу и протерати римску окупацију. Но, Господ је више пута поновио да Царство Његово није од овога света, нити је дошао да ослобађа ни фарисеје, ни јудеје од власти већ Он говори да Он ослобађа од силе греха, које цело човечанство држи у власти смрти. Заиста Господ нас је ослободио од ропства греху, Он је узео грехе наше и приковао на Крст, браћо и сестре, и шта више чудима које је Господ учинио нејеврејима, Христос показује да је Он дошао у свет ради свих људи, да није дошао само ради Јевреја него ради свих људи и није дошао у свет ради свих људи и није дошао ни ради једног човека ни ради једног народа, него је дошао ради целокупног рода људског, да спаси род људски, да ослободи род људски од ропства, греху ђавола и смрти. Фарисеји су од Христа тражили знак са неба, као што је некада Исус Навин зауставио Сунце. Ко је тај земаљски цар? Фарисеји су мислили су да, ако Христос не учини знак са неба, да Он није обећани цар земаљски. И казују да Христос није чинио чуда као Бог и да није чинио својом влашћу и силом него кажу да је Он то чинио помоћу Велзевула , тј помоћу ђавола браћо и сестре. Али Христос, међутим, не удовољава њиховом захтеву, јер је време небеских знамења остављено за други Његов долазак, када ће, како Јеванђеље каже, ‘муња са неба сијати до земље’ и простре до земље, када ће се покренути силе небеске, месец помрчати, звезде отпадати, и гробови се отварати. Такав ће бити други долазак Господњи. Дакле, овим одговорима фарисејима Господ каже да не тражимо знакове са неба, већ да се молимо и стражимо јер ми не знамо ни дана ни часа у који ће Господ доћи, али је зато наше да стражимо, да ишчекујемо као да неће сад доћи или неће доћи. Али Он ће доћи, то треба да буде вера наша, да ће Христос доћи браћо и сестре. Господ одлази од фарисеја као што чусмо из данашњег Јеванђеља, који су били непоправљивог срца, како кажу свети оци.
Овим Христос хоће да каже да када год код кога не постоји нада и не постоји вера да га ми не можемо убедити и не треба да га убеђујемо. Ми не треба никога силом убеђивати да верује – али је наше да нашим животом уствари помогнемо да други верују браћо и сестре у Бога. У човеку постоји и добро и зло код човека је могућа и поправка и исправка. Онај ко каже ‘не могу да се променим’ – већ је одустао. Чим си рекао да не можеш то значи да ниси ни тражио помоћ Божију ниси тражио ни силу Божију. Ко тражи Божју помоћ, добиће је, јер Бог помаже ономе који на пут покајања, на пут исправке и на пут поправке. Зато су покајање и смирење први корак да желимо да се исправимо и да прихватамо исправку. Горд човек не прихвата укор, он мисли да је тај који треба да исправља све друге, да другима налази мане, да другима налази недостатке али да завири у себе то иде мало теже, односно да признам себи себе. , јер када желимо да се исправимо да се мењамо на боље, онда ћемо са послушношћу и у смирењу прихватити поправку и тако оправдати и Бога и себе, што ћемо се исправљати. Зато не тражимо знакове, већ се молимо Богу, стражимо и будимо будни и очекујмо као што рекох тај Други Долазак јер ће Господ доћи драга браћо и сестре. Када ће Господ доћи то ником није познато до Богу Оцу Богу Сину и Богу Духу Светоме, наше је да се молимо да се трудимо да иммао подвига у себи, да имамо поста јер управо овај период Божићњег поста нас позива на покајање, исправку и смирење, да би кроз пост, молитву и добра дела појачана била у нама била вера. Уједно и овај пост који нам служи да очистимо и душу и тело, као што бисмо чисти душом и телом браћо и сестре дочекали празник Рођења Христовога, празник љубави, празник радости.
Бог вас благословио“.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
После освећивања дарова, Високопреосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господа Христа.
ђакон Александар Ђорђевић
