У петак, трећи по Васкрсу, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.
После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:
„Христос васкрсе, браћо и сестре!
Одељак из данашњег Јеванђеља по св. Јовану говори нам како је Господ рекао: „Ја сам хлеб живота; и ово је хлеб који силази са неба, да који од њега једе не умре, него да има живот вечни.“ И на крају данашњег овог кратког Јеванђеља, Господ, као одговор Јеврејима који су казали: „Како може овај да нам даје хлеб?“, каже: „Ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.“ Веома кратко ово данашње Јеванђеље, али веома поучно. И оно нам говори, браћо и сестре, о Христу као хлебу живота, као хлебу који није од овога света, него хлебу који је сишао са неба.
Ове Христове речи, браћо и сестре, не можемо да схватимо нити да их примимо ако не верујемо у Христа. Ако не верујемо у Христа, да је Он, заправо, та наша права храна којом нас Он храни — али за живот вечни. И тиме наглашава да се Он, као хлеб и његова храна, разликује од ове наше свакодневне хране коју употребљавамо да хранимо тело своје. А видите, Господ нам је дао себе да се њиме хранимо. И Он је рекао: „Ко не једе мога тела и не пије моје крви, тај нема живота у себи.“ И заиста, браћо и сестре, човек без Христа није прави човек.
Човек без Христа — то је ништа. То је само она спољашност, само она љуштура, што бисмо рекли, која чак и споља може да изгледа лепо, али шта вреди? Дрво може да буде и лепо, и процветало, има лепо лишће, али шта вреди ако нема плодова? Оно остаје само дрво и ништа више. А Христос је то дрво живота са кога ми беремо ту небеску храну. И заиста, зато кажем, све ово што рече данашње Јеванђеље можемо да разумемо само ако имамо веру. Јер вера је та која нас приводи Христу. Вера је та која усељава Бога у нас.
Вера је сила која целог човека, браћо и сестре, доводи Христу — доводи Христу Богу и преноси га ка Богу. Дакле, да човек осећа да мисли и дела за Христа — такав човек више није сам који верује. Он је са Богом. И што је још важније, онда је Бог у њему, браћо и сестре. Бог је у том човеку који верује, јер када је човек у Богу и Бог у човеку, онда је и човекова мисао — Богом мисао, како каже св. старац Јустин Ћелијски. И каже да је осећање таквог човека — Богоосећање. Он Богом осећа, он Богом мисли. А онај који Бога осећа и Бога мисли, он занемарује себе у смислу да не горди себе, да не уздиже себе као нешто велико.
Дакле, браћо и сестре, такав човек осећа свим својим бићем да је Богочовек — тај хлеб живота. И зато каже у данашњем Јеванђељу: „Оци ваши једоше ману у пустињи и помреше.“ Мана је била оно што је Бог дао израиљском народу када су лутали по пустињи четрдесет година. Али то је била само храна за тело. А храна за душу је сам Господ наш Исус Христос. Дакле, браћо и сестре, Богочовек је хлеб живота. И када се човек храни њиме, он постаје вечан, постаје бесмртан. Јер сва сила тога хлеба јесте да лечи од смрти и да даје живот вечни.
И Бог нас је створио не за смрт, него за живот — и то не овај пролазни, него вечни. Тога хлеба, браћо и сестре, нема на земљи. Зато што га је смрт онемогућила. Зато он у личности Богочовека силази са неба — са једним циљем: да ко од њега једе никада не умре. Пазите, шта значи хранити се Христом? Вером. А онда — причешћем, браћо и сестре. То је та храна Господа Христа. Ми се причешћујемо ради опроштаја грехова и ради живота вечног.
И оно што је важно да извучемо из овог Јеванђеља јесте да је Бог постао човек да би као човек дао људима средства и силу да победе смрт. Ми не можемо смрт победити својом снагом — него Христом. Христос је победилац. Али и човек је победилац ако Христа носи у себи и ако Христом живи. И све што имамо за спасење — све је сишло са неба: Бог, вера, љубав. Са Христом је дошло све што испуњава човека.
А шта је живот? Да се човек храни Богом живим — телом и крвљу Христовом. Без тога нема живота. Зато је Христос и рекао: „Ако не једете тела Сина Човечјега и не пијете крви његове, живота немате у себи.“ Ако човек не живи Христом, нека погледа у себе — видеће да у њему није живот, него смрт. Где је Христос — тамо смрти нема. А када човек почне да се храни Христом, осетиће како живот струји у њему — и то не обичан живот, него вечни.
Тело и крв Христова сједињују човека са Богом тако присно да Богочовек живи у човеку и човек у Богочовеку. И зато, браћо и сестре, ако Христа немамо у себи — немамо ништа. Можемо имати цео свет, али џаба је — јер ништа не може да замени веру и љубав према Богу.
Христос је у Цркви својој, и зато смо ми крштени — удови тог тела. И зато смо одговорни једни за друге. Не смемо рећи: „Шта ме брига за другога.“ Јер ако нас није брига за друге — ни Бога неће бити брига за нас. Зато је речено: ако напојиш жедног, нахраниш гладног, обучеш голог, обиђеш болесног — Христу си учинио. Сети се, каже св. Јован Златоусти, кад седнеш за богату трпезу — да неко нема ништа. Ако поделиш — поделио си са Богом. Бог воли осећајне људе, не безбрижне.
Нека нам Господ помогне да се хранимо животом вечним — то јест да се хранимо Христом Богом.
Амин. Бог вас благословио.“
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
