У уторак, 12. маја 2026. године, када наша Света Црква прославља и слави Светог Василија Острошког Чудотворца, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Тајну Јелеосвећења и Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленићу.
Архијереју су саслуживали протосинђел Пајсије (Илић), протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Александар Гајић, протојереј Срђан Кандић, јереј Зоран Гојић, јереј Срђан Ђорђевић, јереј Стефан Васиљевић, јереј Миодраг Марковић, јереј Никола Иванковић и протођакон Иван Гашић.
За певницом су били ученици богословије „Светог Јована Златоустог“.
По заамвоној молитви пресечен је славски колач.
Преосвећени се после Свете Литургије обратиo присутнима:
„Христос Васкрсе браћо и сестре. Нека је слава Богу који нас је сабрао данас у овој Каленићкој светињи, да служимо Божанствену Литургију, a Литургија је највеће дело које је Бог могао да да човеку. Јер је Литургија она која сабира прошлост-прошло време, садашње време и све претаче у будуће. И наш је живот будући живот. Зато и кажемо на крају символа вере: „чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин.“
Ми смо се данас сабрали да служимо Свету Литургију, да се причестимо, да се сјединимо са Богом. Замислите, браћо и сестре, колики је дар Бог дао човеку. Дао му је дар да прима Христа у себе, да у себе усељава Христа. А Бог је већи и од неба и од земље и од васионе; Он је несместив, а Бог је учинио да га ми сместимо у моје срце. Зато причешће је на отпуштење грехова и за живот вечни, а то значи да кад год се причестимо да смо ми нови људи, јер новога Христа примамо у себе. А ничег нема под сунцем ново, осим Господа нашега Исуса Христа. Причешће треба да нас уведе у себе саме, браћо и сестре, да размислимо о себи да ли ћемо бити мало бар бољи или ћемо наставити као да нисмо ништа друго учинили. Причестити се значи живети причешћем. Доћи на литургију значи живети литургијски, а то значи да се литургија никада не прекида. Зато Свети Оци кажу да ће и свет постојати док се у свету служи литургија. Колико требамо да будемо Богу благодарни што нам је дао себе, дао нам цркву као тело своје. Дао нам је разум да разликујемо шта је добро, а шта лоше, шта је здраво, а шта болесно. И то може да разликује човек који има здрав разум, који има чист разум, а ми се молимо да нам Господ подари здрав разум. Ми се молимо да Дух Свету уђе у нас, а највише улази у нас када се причешћујемо. Зато бити на литургији значи бити на небу. Можда вам ово звучи мало „незгодно“, али јесте тако. Понављам, бити на литургији значи бити на небу. Зашто? Зато што свака литургија спушта небо на земљу, а земљу уздиже на небо. Ми долазимо на литургију да служимо литургију, јер ми сви заједно служимо литургију, али долазимо и да видимо лице један другога. Долазимо на литургију да са Богом разговарамо кроз молитву, а не да причамо за време литургије. Ко прича за време литургије? Онај који нема осећај светиње, да је стао у светињу. Ми смо се данас такође сабрали у овој светињи Каленићкој и одслужили смо Свету тајну јелеосвећења. Она се служи за здравље, за исцељење и душе и тела. И не само то, него је Света тајна јелеосвећења наша исповест. Ако сте пажљиво слушали ове молитве које смо читали на јелеосвећењу могли сте да запазите како се за све молимо: и за душу, и за тело, и за другога-једни за друге.
Зато нека је благословен наш долазак у светињу Каленићку, да примимо благослов светиње, јер су наши преци вековима овде се сабирали и вековима примали благослов ове светиње. Шта нам је најважније? Најважније је када дођемо у светињу да себе преиспитамо да ли нас светиња прима и да ли ми примамо светињу. Ако то осећање имамо онда заиста светиња нас грли, зато што је светиња Господња. На свакој литургији, чули сте, када свештеник каже: „Светиње Светима“. Којим то светима? Не онима који су данас на небу, него нама. А јесмо ли свети? Нисмо сигурно, али смо позвани да будемо свети. Призвани смо да будемо свети, да се трудимо. Јер и они Светитељи који су данас на небу, нису одмах постали светитељи по рођењу, него су се трудили, имали су подвиг, имали су љубави, имали милосрђа, примали Свете тајне и врлине и живели црквом, живели Христом. Нека нам Господ и Свети Василије Острошки кога данас прослављамо, да и овде чудотвори као што чудотвори у Острошкој Светињи. А чудотвориће он у нама и са нама и међу нама ако га призивамо, ако му се молимо, ако знамо да је он Божији угодник, да га је Бог обдарио, да преко нетрулежног његовог тела Дух Свети чини чуда. Живео сам скоро три године у Острогу и све три године јесам био телом у Острогу, али моје мисли су повезивале Острог и Студеницу. Зашто? Зато што Студеница има неколико Светитеља нетрулежних, као што је нертулежно тело Светог Василија. Стално сам осећао то, браћо и сестра како Господ не гледа ко је ко, не гледа ни које боје смо, него гледа срца наша. Зашто Вам то говорим? Колико сам пута имао прилике да видим и у Студеници и на Острогу како долазе не само православни, него и муслимани и католици и сви долазе да по мери вере своје у Бога и у Светог Василија или Светог Симона Монаха, чије је тело било у овој Светињи Каленићкој, добију исцељења. Браћо и сестре, велики је Бог, зато и кажемо: „Велики је Бог у Светима Својим“. Заиста је велики Бог, јер сам гледао како људе доносе на ћебадима и носилима и у Острог и у Студеницу, а после као козе скачу од радости што су исцељени. Али то је само вера. Нека нам Господ и Свети Василије Острошки помогну да вера у нама расте, да вером узрастамо, јер вером познајемо Бога и вером усељавамо Бога у себе. Срећан вам дан и нека је благословено Свето Причешће, нека је благословено јелеосвећење, нека је благослов Божији на вама и благослов ове Светиње.
Бог вас благословио и Христос Васкрсе.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Подељено је освећено уље и брашно, а након послужења за све присутне уследила је трпеза љубави коју је својим залагањем и љубављу приредила игуманија манастира Каленића мати Нектарија са својим сестринством.
Александар Јаћимовић, јереј
