У понедељак 22. јуна 2026. године, када прослављамо Светог Кирила Александријског, Његово Високопреосвештенство митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, јеромонах Јован Прокин и ђакон Дејан Јовановић.
За певницом су појали оци овога храма са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу надахнутом беседом обратио се Митрополит Јован:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре.
Одломак из Матејевог јеванђеља који смо сада чули, а у њему се каже како је Господ наш Исус Христос рекао својим апостолима, својим ученицима: „Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд, него на свећњак, те светли свима који су у кући“. Ове речи, Христове речи упућене апостолима, браћо и сестре, нису само упућене апостолима. Оне су упућене свим људима добре воље, свим хришћанима. И заиста, сваки је човек призван у светлост. И ми смо ту светлост, браћо и сестре, задобили на светој тајни крштења. Ми смо у крштењу не само да смо задобили светлост, него и просвећење. И заиста, светлост Христова просвећује свакога човека који долази на свет. Сад је само питање да ли човек одржава у себи ту светлост коју је задобио, а ми ту светлост, рекох, задобили смо на крштењу. И ми обнављамо ту светлост када чинимо добро, када радимо добро. Посебно обнављамо ту светлост у светим тајнама и светим врлинама. И заиста, браћо и сестре, човек или светли светлошћу, из њега излази светлост, или излази тама. И зато Господ каже да нити се ужиже светиљка, нити меће под суд, него да светли свима који су у кући.
На другом месту Господ Исус Христос каже: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да људи виде ваша добра дела и прославе Оца нашега који је на небесима“. Ако ми живимо том светлошћу Христовом, ми побуђујемо и друге да живе у светлости. А светлости нема ван Христа. Он је просвећење наше. И заиста, у овим кратким речима Христовим садржана је, у ствари, сва истина људског живота. У њима је садржана истина о свету, о човечанству, о ономе на шта је призван род људски и свако људско биће, а то је, браћо и сестре, да га обасјава светлост Христова. Ако нас не обасјава светлост Христова, онда ће нас сигурно обасјати, браћо и сестре – обасјава нас светлост, али оног другог, светлост таме. И зато каже се, браћо и сестре, да се у светлости Христовој све просвећује и све се освећује. У тој светлости Христовој, која сија са небеског, божанског лица, како кажу свети оци, и која је вечна светлост у којој сам Бог почива и преко које се Бог открива, у њој ми познајемо, у ствари, те тајне и неба и земље. Познајемо и тајне и овога и онога света. Тако да само они људи које обасјава та светлост знају управо све те дубине, ширине и висине живота. Само онај који зна шта је било на почетку и шта ће бити на крају, само тај нама може открити и показати нас у светлости. Те тајне неба и земље, које су и ширина, и висина, и дубина, те тајне откривају се онима који имају у себи управо светлост Христову и који су, у ствари, чистога срца.
Том божанском светлошћу Бог нас обасјава, рекох, у светој тајни крштења. Када се крштавамо, ми се облачимо у ту светлост. И заиста, ако Христа имамо у себи, ми зрачимо том светлошћу Христовом. Ако имамо Христа у себе, ми, браћо и сестре, знамо ко смо, знамо шта смо, знамо коме припадамо. И тако, браћо и сестре, ту светлост коју смо задобили у светој тајни крштења, и која је запечаћена Духом Светим, треба да чувамо. Да водимо рачуна да светлост не претворимо у таму. А тама је, у ствари, шта је? Тама је грех. А грех је оно што човека одваја од Бога. И не само од Бога, него га одваја од сваког ближњега. Светлост смо задобили, као што рекох, само је питање да ли ту светлост одржавамо, да ли живимо светлошћу Христовом, да ли живимо животом Христовим, да ли се радујемо светлости Христовој, као што се обрадујемо и светлости данашњега дана који смо угледали, браћо и сестре. Том светлошћу нас Бог обасјава сваки пут када испуњавамо заповести и када творимо врлине које су нам од Бога дате.
Даље нам Господ Исус Христос каже: „Док светлост имате, верујте у светлост, да будете синови светлости“. Дакле, човек је, браћо и сестре, или је син светлости или је син таме. Светлост је нешто толико, браћо и сестре, тајанствено, толико дивно, толико божанствено, да се мишљу људском, како кажу свети оци, не може описати, ни речима исказати и познати. У светлост се мора веровати, или треба да верујемо. Вером у светлост постајемо синови светлости. Шта ради светлост, браћо и сестре? Она разгони таму. Зато тама не воли светлост. Зашто? Зато што светлост открива све оно што се у тами, у мраку, чинило. И то је, у ствари, оно кад ми кажемо: „Ма, није Бог видео шта сам радио, шта сам погрешио“ и шта ти ја знам. Да, Бог је свевидећи, Бог је свезнајући. И Бог даје и теби и мени светлост, прво да сагледамо себе: јесмо ли ми у светлости? Да ли је сваки од нас у светлости? Али ако смо са Христом, и ако је Христос у нама, онда је заиста и светлост у нама. Дакле, браћо и сестре, да се Господу молимо да нам помогне да живимо у светлости. Јер кад живимо у светлости, ми спознајемо светлост Христову. Зато и Христос каже у Јеванђељу: светлост Христова просвећује свакога човека који долази на свет. Немојмо изговор да кажемо: „Ја нисам просвећен“. Јеси и просвећен и освећен кад си крштен, кад се причешћујеш. Е само, да ли одржаваш себе у светлости, да ли одржаваш себе у истини, да ли одржавамо себе у Христу, и да ли смо на путу Христовом или смо на путу онога другога, браћо и сестре.
Зато Господ каже: „Ја сам пут, истина и живот“. Немојмо тражити друге путеве, немојмо себе оптерећивати, него проверимо да ли смо на путу Христовом или смо на путу онога који је против Христа. А онај који је против Христа, он је и против човека који носи Христа у себи, браћо и сестре. Нека нам Господ помогне, рекох и понављам, да у светлости живимо. Јер кад у светлости живимо, онда светлимо. А кад нисмо у светлости, онда смо у мраку. А у мраку човек, како каже наш народ, тумара. У мраку не знамо никада кад можемо да паднемо у провалију. Зато је нама дата светлост, да она иде испред нас. А светлост ће ићи испред нас колико ми живимо у светлости Христовој.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је причестио верни народ. Након отпуста митрополит је благословио народ и поделио иконице, на благослов и молитвено сећање.
ђакон Дејан Јовановић
