У наставку свете литургије после прочитаног Јеванђеља, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски обратио се верном народу надахнутом беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћo и сестре, Јеванђеље које смо сада чули, веома је повучно, рекао бих, некако се подудара на сам почетак овог Петровског поста који смо започели данас да постимо, а у данашним Јеванђељу, пошто је пост, у ствари, уздржање, пост који нам помаже да усмеримо и душу, и тело, и мисли, и речи, и дела за спасење. И зато, данашње Јеванђеље нам, како Господ кроз данашње Јеванђеље нам каже: „Не брините се, дакле, говорећи шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути, јер, каже, све ово траже, незнабожци ишту, а зна, каже, Отац ваш, Небески, да вама треба све ово, него иштите најпре Царства Божијега и правде Негове, а све ће вам, се каже, друго додати. Браћу и сестре, нама Господ наш Исус Христос не брани да употребљавамо храну која нам је потребна за одржавање тела, али не би требало да нам буде то главна преокупација у животу, а посебно у току поста, да све бриге сведемо само на храну за тело, а да при том не оставимо места бриги за душу, или о души.

А ово значи да треба искати оно што је најпотребније за душу. А шта је најпотребније за душу? Као што рече Јеванђеље, Царство Божије и правда Његова. То је у ствари тај Богочовечански пут живота, боље речено то је пут и Јеванђелски. Овде нас Христос упозорава да не треба да идемо од тела ка души и да је то у ствари пут Божански, како каже Јеванђеље. Богочовечански пут је супротан. Он, Богочовечански пут, иде се од душе ка телу, од Бога ка човеку. Душа је главно, а тело је додатак души, кажу свети оци. Тело је створено да душом живи, да му душа изводи од Бога вечне вредности. Смисао човековог живота је управо наћи Царство Божије, испунити душу Царством Божијим и правдом његовом и тако оживити тело небеским животом и вечним животом.

Човек, када иште будућа блага о којима нам говори данашње Јеванђеље, онда ће он добити и садашња блага. Садашња блага су као нека, како то опет рече један велики умни човек Цркве, нека врста, каже мираза, који се даје ономе који најпре иште Царство Божије и правду Божију, а у Царству Божијем земаљска блага добијају праву вредност. Без Царства Божијега она су смртна, она су саблазан, јер Царство Божије, како каже Господу Еванђељу, није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Божијем.

Да, како је то дивно да се радујемо у Господу. Зато Апостол Павле каже, „Радујте се у Господу и опет велим радујте се“. Данашње Јеванђеље такође каже браћо и сестре, не брините се за сутра, јер сваком је дану, каже, доста зла свога.

Овде нас Господ кроз Јеванђеље упозорава да гледамо, да баш, како бих рекао, данашњи дан, као на дан у коме требамо да нађемо то Царство Божије. Данас, сада, сутра може да буде касно. Зато св. Апостол Павле каже, сад је дан спасења. Овај тренутак је наш време спасења, браћо и сестре, јер ми не знамо, дани ни времена нису у нашим рукама. Ми не знамо, хоћемо ли сутра осванути, па да бринемо за сутра.

Да гледамо на данашњи дан, као на последњи дан у који треба да стекнемо вечност, јер ту вечност сутра можемо да изгубимо, ако нас Господ и зове Себе, а ми нисмо нашли то Царство. Зато они каже, иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго додати. И као одговор на ово да се не бринемо за сутра, опет Господ каже, доста је сваком дану зла свога, то је сваком дану невоља, мука и брига које нас веже, и зато оставимо мало бриге или више бриге за душу и за наше спасење.

И као што рекох на почетку, браћо и сестре, данас је почетак Петровског поста. А шта је у ствари циљ поста? Циљ поста, браћо и сестре, јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти и, наравно, и прослављање Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има, као што ви боље знате од мене, те две стране, телесну и духовну.

И састоји се како у узржању од мрсне хране. Онда, браћо и сестре, тако је узржавање од рђавих мисли, рђавих жеља, рђавих дела, а умножавање молитава, доброчинстава у вршењу свих Јеванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики нас опомиње и каже, корист од поста не ограничавај само на узржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. Не треба ми да изнуравамо тело до те мере да тело онемоћа, а кад онемоћа тело, онда нисмо способни ни да се молимо. Али да изнуравамо своје страсти, на то треба да обратимо пажње. То јесте да мислимо добре мисли, да имамо добре мисли, лепе речи, да имамо, браће и сестре, љубав, да нам се кроз пост и молитву управо умножава и љубав, и нада, и вера. Нека би нам Господ помогао и свети апостоли Петар и Павле да у овом посту, браће и сестре, да започнемо овај пост молитвом и постом. Да започнемо овај пост у смирењу и да се радујемо постом. Јер постом ми, браће и сестре, како бих рекао, стоварамо са себе бремена, тешка од греха, од наслага, свих врста, зато имајмо на уму да пост без молитве није у потпуности, а молитва не иде без поста. Пост и молитва, опет, како кажу свети оци, то су два крила којим нам помажу да се мало уздигнемо, да се подигнемо. А човек је призван да се подиже, браће и сестре, да се уподобљава у пуноћи раста Христовога.

Нека је срећан, благословен и лак пост.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Митрополит Јован је причестио верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић