Чтецирали су богослови светога училишта Светог Јована Златоустог, док је за певницом било братство храма Светога Саве и верни народ.

По прочитаном Јеванђељу по Матеју, Преосвећени Владика обратио се верном народу, најпре поуком о животу Светога Саве Другога: „Свети Сава Други био је мудри архијереј који је мудро водио Цркву на којег се могу у потпуности применити заповести блаженства. Можемо се радовати што имамо из рода нашега наше светитеља који могу да се моле Богу за нас, да буду посредници између нас и Бога. Ја бих хтео да се осврнем на реченицу Апостола Павла која се односи на времена. Остварење пуноће времена да се све састави у Христу оно што је на небу и оно што је на земљи у Њему, самоме Христу Богу нашем. Сви ми браћо и сестре налазимо се у разним стањима осећањима, расположењима, па и питањима шта ће на крају бити са нама, шта ће бити са светом, и уопште шта ће бити са свиме? Често се питамо ако о томе размишљамо шта Бог хоће са овим светом? Какав је циљ Божији у овоме свету? Шта Бог хоће са родом људским, шта хоће са човеком? Зашто је Бог створио овакав свет и човека у њему? Браћо и сестре на сва та питања, то ко може знати? То браћо и сестре не зна и не може знати никаква људска мудрост, разум, јер све то превазилази људски разум. То једино може знати облагодаћена мудрост Христова, и Христом облагодаћени разум, како нас уче свети оци. То богатство благодати своје Господ је заиста браћо и сестре излио на нас, објавивши нам тајну вољу своју у личности Господа Исуса Христа. Да нам Господ није објаснио, ми људи никада не би сазнали ове тајне, и ми никада не би могли да откријемо ове тајне, а самим тим и тајну наше људске воље а све тајне извиру из безграничне љубави Божије према човеку. Толико Бог воли човека да се Он оваплотио ради нас и нашега спасења. Бог воли човека, и то треба да имамо на уму и да узвратимо на ту љубав Божију тако што ћемо и ми волети Бога и човека. До даласка Господа нашега Исуса Христа у овај наш свет, људски род је био пуки сиромашак како каже преподобни Јустин Ћелијски јер није знао тајну воље Божије јер Воља Божија је да се свако спасе и да нико не погине. Није знао род људски шта то Бог хоће и са анђелима, са васионом, шта то Бог хоће са светом. А опет ћу поновити, Бог хоће да цео свет спасе. Он хоће цео род људски спасе и сваког човека понаособ, само тај људски род треба да вапије Богу за Његово спасење. А све то је род људски је сазнао појавом Богочовека на земљи. Господ Христос је управо тиме благословио род људски. Чиме га је благословио? Благословио га је сваким благословом духовним. Бог је благословио овај свет и човека у овоме свету. То је дужност сваког човека да живи у том благослову. Да чува благослов Божији да би му живот у овоме свету у којем је човек унео грех и смрт, да би свет био освећен и благословен благословом Божијим. А то значи да се свет спасава благословом Божијим, Његовом милошћу и љубављу. Зато браћо и сестре, благослов није то нешто што је профано, него је то суштинско. Прави хришћани зна да без благослова не сме ништа да ради. Он чак не сме ни да умре без благослова. Јер благослов је благослов Бога. Он треба да човека стално опомиње на гордост и сујету, тражећи благослов тражи и смирење. Нека нам Господ помогне да ми стално имамо на уму да Бог хоће да нас спасе, само треба ми да се припремимо и спасимо. Бог неће ни мени ни теби да забрани да идемо овим или оним путем, да будемо онакви или овакви. Бог нам не брани јер нас је створио као икону Божију и дао нам је разум да разумно живимо и разумно тражимо од Бога и од Цркве, да разумно тражимо благослов и да разумно живимо са благословом Божијим. Нека би нам Господ помогао да заиста браћо и сестре осећамо стално благослов Божији. Тај благослов Божији то је као вихор ветра, који стално дува помало да би човека освештао. Дакле, благословом Божијим ми се освежавамо. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић