Преосвећеном епископу саслуживали су: високопреподобни архимандрит Онуфрије, игуман манастира Денковац, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, старешина овог свештеног храма, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачи, протојереј-ставрофор Спасоје Јанковић, пензионисани парох крагујевачки, протојереј-ставрофор Драган Брашанац, старешина храма Свете Петке у Крагујевцу, протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички, јереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма у Крагујевцу, јереј Ненад Милојевић, протођакон Иван Гашић, ђакон Немања Стојковић.
Чтецирали су: Борко Богићевић, Илија Арсенијевић, Василије Андрић и Лазар Антонијевић.
Молитвено су Светој литургији присуствовале и игуманија Нектарија из манастира Каленић, игуманија Анастасија из манастира Дивостина, као и сестринство манастира Липар, као и многобројни верни народ овог насеља.
После прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, верни народ је својом богонадахнутом и веома садржајном беседом поучио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, притом рекавши (беседу Његовог Преосвештенства, Епископа шумадијског Господина Јована преносимо у целости):
„Драга браћо и сестре, срећна слава братству, нама и вама који сте се данас овде сабрали, да прославимо овај за нас Србе велики празник, празник Видовдан, браћо и сестре. И наша срца и наше душе су испуњене радошћу Духа Светога, јер нас је Господ као што рекох сабрао да прославимо Видовдан, да прославимо оно што Видовдан носи собом, што је био, што јесте и што ће бити. А шта то Видовдан носи собом? Носи, браћо и сестре опредељење наше јесмо ли за небеско или земаљско царство. Зато сваки Видовдан када прослављамо ми треба да се запитамо где сам ја? За кога сам се определио? Јесам ли за вечно царство или за пролазно? Јесам ли се определио за Христа и Цркву Његову или сам се определио за нешто што није Христово и што није Црквом? Ово је, као што ви знате 684 Видовдан, кога прослављамо и који нас стално подсећа, браћо и сестре, на наше опредељење и уједно полагање испита, да ли смо се чврсто определили за Царскво небеско попут Светог кнеза Лазара и осталих Светих мученика српских. Свети кнез Лазар, браћо и сестре, он се на првом месту определио за веру, а не за вечеру, он се определио за Христа, а не само за мучеништво. Данас смо се сабрали да прославимо Светог Лазара и све мученике од Косова до дана данашњега. И данас има мученика српских који подносе заиста прогонство, лицемерство од других, зато ми на свим богослужења, поготово на литургији да се молимо за наше страдално Косово, за Цркву на косову, да се молимо за мученички народ који тамо живи. Дакле, данас смо се овде сабрали да молитвено обележимо овај празник, и да потврдимо косовски завет који се управо темељи на Христово завету, на Новом Завету, на светосавском завештању, и то је прилика да проверимо себе. Коме се заветујемо, и коме припадамо. За нас је косвоски завет, као што рекох, Нови Завет или косовски подвиг, а он се толико векова пројављује, а подвиг подражавања и израстања у Христу, у сваком добру и врлином, браћо и сестре, зато је за нас важан Видовдан као празник, али је важно поимање тога завета на Лазарев завет односно Христов наук. Косовски завет, браћо и сестре није имао за циљ да било кога елиминише, да га избрише, него напротив да управо утемељи људске вредности које се могу скупити у две врлине, а оне су: љубав према Богу свим бићем својим, и према другима као према самоме себи. Љубите ближњега као себе самога, каже Господ наш Исус Христос. То је знак да треба да узрастамо у Христу. Јер само је у Христу истина, само је у Христу, правда, само је у Христу љубав. Ако није тако онда је знак да треба да преиспитујемо себе. Онај који не приспитује себе, он се утопи, утопио се у метеж овога света и њему је све исто. Дакле, зато је Косово, како су рекли многи умни људи, Косово је место нашег рођење. На Косову смо се родили за Христа, за Цркву Његову, односно родили смо се за Јеванђеље. Родили смо се за систем вредности, браћо и сестре, који је другачији, који хоће да нам се наметну и да нам наметну неко друго јеванђеље, а то друго Јеванђеље, није јеванђеље љубави,, него јеванђеље мржње, и само видимо из те мржње шта произилази проливање крви, но ми не смемо да се обесхрабримо. Ми треба да знамо, да опипамо и вером доживимо, да је Христос уз нас, само ако смо ми уз Христа, а ко је уз Христа он кад тад односи победу, али победу, не ову људску него победу правде, вере, љубави да желим ономе другоме што желимо сами себи. У Светом Јеванђељу записано су речи Христове „камен који одбацише зидари постаде камен од угла“, односно постаде камен васионе, камен неба и земље. Тај крајугаони камен који се помиње у Светом писму темељ је свему ономе што се догађало и што се догађа у историји до наших времена и што ће се догађати у будућности, а то је управо Господ Исус Христос. У знаку његовог распећа и васкрсења, а српски народ је на распећу, Црква је Христова на распећу, али немој да се обесхрабрујемо због тога, него напротив док смо год на крсту пред нама је победа, сиђемо ли са крста, не слуђимо ли крсту и Христу онда нам нема победе. Христос је преко крста ушао у Васкрсење, преко крста победио зло, победио грех, победио смрт и зато је браћо и сестре Косово и смрт. Зато је и Косово и српски народ у знаку Распећа и Васкресења, и у томе је у ствари судбина свега, људске историје и свега истинског и свега што је право било, што јесте и што ће бити обасјано управо Христовом живоносним гробом и часним крстом. Док је год народ Српски и сваки други хришћански народ крст стављао испред себе и крст носио у себи, крст га није оставио. Сваки је човек и сваки народ победник управо ако је са Христом и који је са крстом Христовим. Живи сведок тога управо јесте оавј свети дан који прослављамо, који је празник нашег народа, који празнуије Цветог цара Лазара и свете мученике косовске и не само косовске већ све мученике дод данашњег дана. Само онај народ, онај човек и оно време које гради своју грађевину на том крајеугаоном камену, то јесте на Господу Исусу Христу, само тај народ зна за шта живи на овој земљи и какав је смисао овог земаљског живота. Браћо и сестре зато се помолимо Богу да нам да више вере, више поштења, више труда и више родољубља. Када је то троје у питању онда је све у питању. Вера – Поштење – Родољубље!како је свети владика Николај рекао „ Када ова три не видљива мотора ослабе, цела видљива машина живота неправилно ради.“ Зато и сваки од нас који смо у цркви, који смо крштени, који смо позвани да живимо у зејдници Тела Цркве Христове, сваки од нас када не доприноси тој заједници, то је издајник. Несвесни издајници Косова, те свете земље и Светих отаца наших, могу бити само они људи који хоће да исправе спољашњу машинерију нашег живота. Њима је важно да функционише тај спољашњи закон који није закон вере и љубави, него закон мржње, прогона и убистава. Такви људи презиру управо ова три невидљива мотора, веру, поштење и родољубље. Ми смо данас позвани на све то бил да ђивимо на Косову и Метохији или да живимо овде у шумадији или било где, сви смо позван да волимо Бога да волимо људе, да волимо родољубље и да доприносимо да Црква Христова узраста и расте. Благо свима онима који су у духу народа, служе свом народу у овом тешлом времену по Српски народ, и по свету земљу Косовску. Ако нисмо вични у политици, треба да будемо вични у вери, у осталом Христос никога није учио политици, већ да воли Бога и да воли људе. Зато одговорност лежи на свима нама. све што нам се догађа, што се догађало и што се недавно догађало у Србији је одговорност свих нас. Не можемо рећи шта ме брига јер си човече члан те заједнице, то је породица. На свима нама лежи одговорност. ако немамо довољно политичке памети, можемо имати два друга моћна средства, а то су молитва и љубав. Да имамо љубав прво према Богу па и једни према другима, да имамо љубав и молитву и за наш народ на Косову и Метохији, за наше светиње Косовске који су у ствари наши биљези, који нам говоре да нисмо Балканци у оном смислу дивљаци, јер дивљак никада није ништа стварао већ само рушио, а погледајте кажу да је на Косову некада било преко 1600 олата. на 1600места служила се Света Литургуија и приносила се бескрвна жртва, а то не може тако лако да прође. Зато Косово треба да буде у нашем срцу и нашој жељи и моћи колико можемо да помогнемо нашем народу на Косову и Метохији. Молитва и љубав су неисцрпне, молитва која и брда покреће и баца у море и љубав која смрт побеђује, а у исто време и мртве васкрсава. Молитвом ћемо бацити у море брдо мржње међу нама, а љубављу ћемо васкрснути све оне који сваки дан мржњом убијају. Мржња убија, а љубав оживљава браћо и сестре. Знање надима, а љубав изграђује. Када је реч о молитви и љубави онда морамо сви примити одговорност за све што се догађа појединцу или целоме народу. сви се морамо дати на изгаћивање себе у заједници Тела Христовога то јесте Цркве, да се дамо на посао да свако од нас доприносе да сачувамо веру у себи и веру у другима, да сацувамо и љубав у себи и да том љубављу зрачимо према другоме. Ко има љубав према Богу имаће је и према Цркви, он има љубави и према другоме, јер њега љубав просто гони да чини добро, да доприноси добро, а не да препушта некоме другоме, јер свако од нас је послан у овај свет са неким задатком и треба да испуни тај задатак. У свему овоме помоћи ће нам Бог, помоћи ће нам молитве Светог кнеза Лазара и осталих мученика Српских. Помоћи ће Бог ако смо уз Бога и са Богом. Када су патријарха Павла питали хоће ли нам помоћи Бог, рекао је хоће ако буде имао коме. Зато ми морамо бити ревносни и у молитви, у посту, у подвигу и у љубави, јер је лењост велика болест која доводи до невоља великих. Ми имамо Бога, имамо Цркву, свој народ, имамо светитеље који се моле за нас, али и ми треба да их молимо да се они моле за нас.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У току Свете Божанствене литургије, Његово Преосвештенство благоизволео је рукоположити ипођакона Стефана Јанковића у чин ђакона. Том приликом га је духовно поучио о даљој служби Цркви, Богу и народу.
Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
По резању славског колача, додела Архијереских грамата признања и захвалности, приложницима овог Светог храма, уприличена је трпеза љубави за све присутне госте трудом и залагањем свештенства овог Светог храма и домаћина Драгана Продановића.
чтец Илија Арсенијевић