Митрополиту су саслуживали Архимандрит Петар (Драгојловић) настојатељ манастира Пиносава и манастира Благовештења, затим, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј – ставрофор Драгомир Кеџић, протонамесник Слободан Радивојевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.

За певницом су појали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

Након прочитаног Јеванђеља кроз беседу верни народ поучио је владика Јован:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог, браћо и сестре!

Срећан данашњи празник Благовести. Срећна слава овом манастиру. Срећан и благословен ваш долазак у ову Благовештенску светињу која нас је данас сабрала да овде служимо Божанствену Литургију и да се помолимо Пресветој Богородици. Она је наша Мајка. Она је родила Спаситеља света. Она је Мајка Христова, а све оно што је Христово то је и мајчино. Зато је она и Христова и наша мајка. Она је посредница наша пред Богом. Она је наша молитвеница и наша заступница. Браћо и сестре, ако имамо било какву недоумицу у животу а немамо духовне снаге, немамо довољно смирења и молитве да решимо било какве проблеме, онда заиста треба у смирењу да клекнемо на колена и да се молимо Мајци Божијој јер је она оличење смирења. Треба да се молимо њој и у исто време да питамо Цркву. Да се руководимо Црквом а не да као што нажалост бива и дан данас да поједини хоће да исправљају Цркву. Човече, ко смо и ти и ја да исправљамо Цркву. Можемо, али под условом да прво исправимо себе. Како ћемо знати да ли смо исправили себе. Онда ћемо себе видети кроз Јеванђеље. Видећемо да ли слушамо Јеванђеље или слушамо тамо неку баку или деку уз сво поштовање. Говоримо о другом тамо који је нешто сањао, па дошао у Цркву или манастир па каже ја сам сањао и то је готово. Браћо и сестре, снови су лажни, Бог је истина, тако говори српски народ. Ако хоћемо да будемо у Цркви, без двоумљења треба да слушамо Цркву. Црква је непогрешива, јер управо Дух Свети води и руководи Црквом. Црква је Света. Ми јесмо грешни, али зато и долазимо у Цркву као у Тело Христово. Сабирамо се и постајемо једно тело са Њим, ако слушамо Цркву. Ван Цркве нема спасења. Можеш бити најпаметнији човек овога света, али ако ниси у Цркви и са Црквом него блудиш тако што мислиш, не, Цркву треба поправљати.

Чујем данас у овом смутном времену, што се Црква неопредељује за ове или за оне. Нема Црква за кога да се опредељује. Она се определила за вечност. За Бога, браћо и сестре. Црква не може да се опредељује ни за ове ни за оне, јер су за Цркву сви чланови који су крштени. Како онда Црква може да се прилагоди овима и онима? Зар Црква треба да хушка брата на брата.

Не, Црква је Црква мира и спокоја. Црква је Црква љубави. Црква је Црква јер је Црква Христова, а не неког другога.

Сабрали смо се данас да се замолимо Пресветој Богородици која уствари симболише Цркву. Она је родила осниваоца Цркве Господа нашег Исуса Христа. Баш зато Пресвета Богородица има толики значај у спасењу рода људског. Она има огроман значај у домостроју, у плану како Бог спасава свет. После Господа нашега Исуса Христа у овоме свету најзначајније биће је Пресвета Богородица. Она је родила Спаситеља света, зато и овај празник који данас прослављамо уздиже Пресвету Богородицу мимо свих других створења људских. Она је својим подвигом и предавањем своје воље, вољи Божијој суделовала у име рода људскога у спасењу света.

Она је вољу своју предала Богу. Зашто ми не предамо своју вољу Богу? Не да нам гордост. Не да нам сујета. Не да нам злоба. Не да нам мржња. Мржња је тамо где нема љубави. Тамо где је љубав нема мржње. Љубав подједнако све воли, и грешног и праведног и доброг и лошег. Љубав покрива мноштво грехова. Чим видимо да се породица не слаже то значи да нема љубави. Пресвета Богородица је својом послушношћу исправила непослушност прве Еве. Зато је могла да каже Архангелу Гаврилу: “Ево слушкиње Господње”. Да бисмо постали слуге Божије морамо се одрећи своје воље. Требамо да се одрекнемо свога ега. Ако се одрекнемо своје воље и свога ега, онда никада ружну реч нећемо изговорити на другога. Онда се нећу гордити.

Ми овај празник називамо Благовести. Диван реч, блага вест. Има ли у дрчном човеку благости? Нема. О чему је блага вест? На првом месту блага вест о спасењу. Хиљаде и хиљаде година људски род је ишчекивао да чује ову благу вест. Да дође до благе вести, када ће Архангел Гаврило објавити прво Њој, а онда и целом роду да ће се родити Спаситељ света. Где је Спаситељ тамо је и спасење. Ово је празник смисла нашег постојања овде на земљи. Кроз то схватамо да нисмо само неки случајни пролазници у овоме свету, већ смо саздани као иконе Божије. Ако смо иконе Божије, онда треба да поштујемо ту икону Божију у себи. Како прилазимо овим иконама? Па, прилазимо у смирењу, побожности, са вером, са љубављу, зато их и целивамо. Зато је човек икона Божија. Ако не целивамо човека, џаба нам је што целивамо и ове иконе, браћо и сестре. Човек је на првом месту икона Божија. Али ако смо замаглили ту икону Божију у себи, онда смо замаглили и лик другога поред нас. Онда не видимо његов лик. Него видимо само свој лик. Богородица је извор нашег спасења, она је корен који сеже у рај. Како кажу Свети Оци. Ако хоћемо у рај онда приђимо мајци Божијој. Клекнимо пред Њом. Неко ће казати када бих видео мајку Божију, ја бих клекнуо. Е, моли се мајци Божијој , али моли се онако како те Црква учи. Да ти отвори духовне очи, па ћеш угледати мајку Божију. Браћо и сестре, Бог никада не чини насиље над људском слободом. Није Бог учинио насиље ни над Пресветом Богородицом када је Архангел Гаврило дошао да јави ту радосну вест да ће она да роди Спаситеља света. Не, Бог то не чини. Зато када је Архангел Гаврило јавио Пресветој Богородици она је у чуђењу чула речи: “Радуј се благодатна, Господ је с тобом”. Богородица није разумела о чему се ради. Али имала је дубинску веру у реч Божију која је давно казана да ће доћи Спаситељ света и апсолутно поверење у Њега. Она је без размишљања са пуним поверењем и без сумње изговора јединствено: “Нека ми буде по вољи Твојој”. Предала се вољи Божијој. Где се врши воља Божија ту је све добро. У овим речима Пресвета Богородица је у име читавог рода људскога изговорила: “Да, да, Господе, хоћу да се врши воља Твоја, а не моја”. Зато следујмо мајци Божијој. Она непрестано моли Господа Бога нашег да нас спасе. Она је жртва за све нас. Најчешће оно што је воља Божија, нама често није све јасно. Није нам ни потпуно разумљиво. Ни самим Апостолима није позната истина о Христу, док није Дух Свети сишао на њих и просветио их и осветио их. Ако пројавимо поверење у Бога, ако имамо став који је управо зацртала Пресвета Богородица у наше име пре или касније оно што је израз воље Божије откриће нам се. Откриће нам се да је то спасоносни пут за све нас. Један је пут који води у Царство Небеско. Истина он је узак, трновит, али благословен. Онај је широк који води у вечну пропаст. Људи често бирају тај широки пут. Ми треба да стигнемо до циља кроз труд и подвиг. Кроз послушност и смирење. Идући тим трновити путем ми треба да знамо да на његовом крају чека нас Господ. Тамо нас чека и Мајка Божија да нас награди управо што смо ишли тим трновитим путем. Тај пут нам је пропутио Исус Христос. За нас Хришћане реч Божија јесте уствари реч Јеванђеља.

Данас човек прилагођава Јеванђеље себи, а неће себе да прилагоди Јеванђељу. Он просто на тај начин измишља Јеванђеље, а Јеванђеље је једно то је Господ наш Исус Христос. И ако човек хоће да провери себе, своју духовност, молитвеност, подвиг, пост, послушност нема му другог огледала до огледала Светог Јеванђеља. Зато да учинимо да Јеванђеље буде наш начин живота. Да живимо по Јеванђељу. Све ћемо то достићи, ако нисмо угасили Духа Божијега у нама. Духа Светога који нас води и руководи. Зато се молимо да дође Дух Свети да се усели у нас и да нас очисти од сваке нечистоте и да спасе душе наше. Не можемо се прљати стално, а мислити да смо у чистоти. Као што се Дух Свети излио на Апостоле излива се Он и на душе наше и на срца наша, ако вршимо вољу Његову, а не нашу. По примеру Пресвете Богородице треба и ми да се смиравамо. Шта је Њу учинило Богородицом? Па, управо смирење. Да није била смирена не би послушала речи Светог Архангела Гаврила. Требамо да будемо спремни на испуњавање воље Божије, како нас учи Пресвета Богородица. Да служећи Богу и ближњима добијемо своје спасење. Шта би било да Пресвета Богородица није послушала речи Архангела Гаврила? Шта би од ње било? Па, ништа, била би обична праведна, чештита жена. Али не би нам родила Спаситеља света. Она је своје тело позајмила Њему. Он Бог кроз смирење се спушта и улази у утробу најчистију и како кажу Свети Оци да је Она носила Христа, Христос је заправо носио Њу. Када је Пресвета Богородица прихватила тај благослов она је постала Храм из кога се оваплотио сам Господ наш Исус Христос. Многи Свети Оци кажу да хришћанин не само да ништа не би смео да ради без благослова, већ да не би смело ни да умру без благослова. Нека је благословен данашњи празник. Да нам буде на спасење причешће којим ћемо се причестити и молитве да нам буду на спасење. Не само сада док смо у овом храму и празнику, него увек кад се молимо. То могу да раде и писмени и неписмени. Волимо Пресвету Богородицу као што дете воли своју мајку и жели да му она нешто да. А шта ми желимо? Па, спасење. Желимо вечни живот јер смо за то створени. Створени смо за вечност, а не за пролазност. Нека Бог да, да никада не буде по нашој вољи, него по вољи Божијој. Ако се у томе трудимо, онда ћемо личити на Пресвету Богородицу. Онда ће она видећи то, молити се још више за све нас појединачно и за цео род људски. Мајка, она не може да мрзи ни оно одлутало дете своје. Него се моли. Ми када се молимо спасавамо душу своју од смрти. Зато је Господ рекао, молите се непрестано. Ми да мало дамо труда кроз молитву, а оно што не можемо, што смо слаби, пали, ту је Мајка Божија да нас укрепи, да нас поткрепи. Када се молимо да се молимо ватрено. Да верујемо у речи које изговарамо. Да то не чинимо само језиком и устима, него да чинимо то срцем и умом својим.

Бог вас благословио, срећан празник и свако добро од Бога”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Верни народ причестио се Светим Тајнама Христовим. На крају Свете Литургије уследила је литија на којој је испред храма владика Јован осветио славске дарове и пресекао славски колач. Настојатељ манастира Архимандрит Петар заједно са монахињама овог свештеног манастира угостио је славским ручком све оне који су се данас сабрали у овој светој обитељи.

Стеван Илић, ђакон