Беседом се верном народу обратио Високопреосвећени Митрополит Јован, рекавши да: 

“Данас прослављамо родитеље Светог Јована Крститеља, Светог праведног Захарију и Јелисавету. 

Као што чусмо во данашњем Јеванђељу, да су они обоје били праведни пред Богом и живели по заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. И заиста, браћо и сестре, о овом догађају рођења Јована Крститеља или боље речено у његовим родитељима, видимо веру. Видимо, браћо и сестре, како Бог где хоће, како каже Јеванђеље, побеђује поредак природе. Родитељи Јована Крститеља, као што знате, били су остарили, престарили за наше схватање и нису, каже, имали децу. Али су желели. Али, будући баш управо што су живели праведно и што су живели по закону Божијем, Бог им је услишио молитву. И они, када је Анђео јавио Захарији, оцу Јована Крститеља, да ће добити дете, он каже, како је то могуће? Ја сам престарио, моја је жена престарила. И Анђео га уверава да верује. И он је веровао. И поверовао, и ето Господ је дао да роде обично дете. Него да роде, браћо и сестре, онога који ће најавити долазак Христов у овај свет. Родиће онога који ће крстити Господа Исуса Христа на реци Јордан. Родиће онога који ће целом свету објавити Христа, када је казао, Јован: “Гле јагње Божије које узима грехе света на себе“. И заиста, браћо и сестре, по наређењу цара Ирода, злочестог цара који је убијао хришћане, онога који је хтео и Христа да убије, и Јована хтео да убије, он је прво убио Захарију, оца светог Јована Крститеља. И то где? У храму. А то говори шта је он радио у храму? Служио Богу, браћо и сестре. Молио се Богу. И њега је смрт затекла телесна, управо на молитви. И шта бива, како каже Јеванђеље, сирота Јелисавета, остаје са тек новорођеним дететом сама. И она се уплашила за живот свога детета, као свака мајка која се брине за своје дете. Шта чини? Узима дете и бежи у пустињу. Не обичну пустињу. То је пустиња где је она живела у правом смислу пустиња. Где највише има само зверова. И то оних најкрволочнијих. Но шта бива даље? Јелисавета умире. Оставља дете које није навршо ни 40 дана. Где га оставља? Оставља га у пустињи. Оставља га зверовима, на милост и немилост. Али Бог чува оне који се Богу моле. Бог чува оне који верују у Нега. И заиста је Господ је сачувао Светог Јована у пустињи. И био је у пустињи, како каже Јеванђеље, 30 година. Зашто 30 година? Па зато што је он требао да буде пророк и био је пророк. Зато што је он требао да буде учитељ. А по ондашњем закону, нико није могао да буде учитељ, док не наврши 30 година свога живота. И каже Јеванђеље, кад се наврши време, и кад је Свети Јован добио глас с Неба, да треба да изађе међу народ, да треба да проповеда Христа и долазак Христов, и заиста он је почео да проповеда народу за дочек Месије Спаситеља. 

Пазите, браћо и сестре, замислите само тај Старозаветни народ. Хиљаде и хиљаде година ишчекивали су долазак Христа. Неки су изгубили веру, али други нису. Када је корен здрав, онда је и стабло здраво. А кад је корен и стабло здраво, оно доноси плодове. И тако је и код Светог Јована, и код Светог Захарија, доносили су плодове, плодове којима и ми данас живимо, браћо и сестре. Дакле, кроз многе векове Бог је преко изабраника својих припремао и имао људски род за дочек и примање Месије, то јест Спаситеља, јединог победитеља греха. Да, јединог победитеља греха и смрти, и што је најважније, даваоца живота. То је Господ наш Исус Христос. Многи пророци су јасно и одређено предсказивали његов долазак, долазак Христов, и најизад се појавио, као што рекох Свети Јован Претеча, који је, каже, испуњење свакога пророштва. Да, свети Јован је испуњење свакога пророштва. Негово посланство, каже беше, да објави људима да им је управо већ дошао у походе очекивани Месија.

И можете замислити, онај верујући народ, који није изгубио веру о доласку Спаситеља, како је се обрадовао во овом вешћу, када им је Свети Јован рекао, долази Спаситељ, припремите се, поравните стазе његове. Шта то значи, припремити се? Припремити се да дочекаш Спаситеља. Исправите твоје грбаве путеве, поравните их. Дошао је Онај који је Избавитељ и од греха и од смрти. И заиста, браћо и сестре, када је Бог дошао међу људе, ови су били, тај народ је у великом броју, да тако кажем, био огрезао у најразноврсније грехе и пороке. Због тога им је било и тешко да поднесу и проповед Јована Крститеља, када је почео своју проповед речима, покајте се, јер се приближило Царство Небеско. Ту исту проповед почиње и Христос, тако почиње. Покајте се. Како да се покају а огрезли у сваком греху, како да се покају а немају смирења, како да се покају кад немају љубави, како да се покају кад немају вере. Али заиста, браћо и сестре, зато кажем, су тешко поднели и проповед, Па и тај Ирод зато је и тражио да убије и Христа као младенца Јована, Крститеља. Тешко им је било да издрже сусрет са Господом. Стога је било неопходно објавити долазак Месије. Тешко је било том народу да се сретну са праведним човеком. Па и данас човек који је одрезао у злу, у пороцима, у свим неваљалствима, бежи од праведног човека. Бежи, не може да поднесе тог праведног човека, јер га савест пече што чини то и то, а овај човек праведан. Дакле, браћо и сестре, праведни пред Богом беху управо ови Јованови родитељи Захарије и Јелисавета. Они нису изгледали праведни само пред очима људи, а људско око зна и да превари. Али су они били праведни у очима Господа Бога. Они су, браћо и сестре, кажем, били праведни пред очима Господњим, чије је, у ствари, суд увек истинит. Јер у истини је и правда. Тамо где је истина, тамо је правда. Тамо где је истина, тамо је и вера. Тамо где је истина, тамо је и љубав. И ето, ови родитељи, као што смо чули, нису губили наду. Нису губили веру да ће добити дете. И добили су. Као што и Јоаким и Ана нису губили наду да ће добити Богородицу. А, браћо, то је чудо за нас. По закону људском, то је било апсолутно чудо. Као и данас је то немогуће да човек од 100 година, или жена роди од 100 година старости. Али тамо где је вера, тамо је чудо. Тамо се чуда догађају. Тамо где нема вере, тамо нема ни чуда, јер немаш у шта да верујеш. Дакле, браћо и сестре, ова њихова праведност била је, кажем, последица извршења закона Божијег. Јер се каже да су живели по закону Божијем и испуњавали закон Божији. Дакле, браћо и сестре, каже живљаху по заповестима и уредбама Господњим, а до праведности се једино може доспети управо кроз испуњавање заповести Божијих.

А до праведности се, кажем, може доћи само ако живимо вером у Христа, ако живимо Јеванђељем, ако је Јеванђеље наше огледало, у коме се треба свако од нас да се огледа. Зашто нам служи огледало? Е, кад се загледамо у Јеванђеље, онда ми себе видимо изнутра. Само је питање хоћемо ли да признамо себи себе. То је мало, већ кажем, мало, много, много теже. Дакле, ако хоћемо да живимо у правди Божијој, треба да живимо по закону Божијем. А кад човек живи по закону Божијем, онда ће он да испуњава и сваки други прави закон браћо и сестре. Испуњаваће и ради тога се, каже, и сам закон Божи назива правдом. И зато да се ми данас замолимо Господу, да се замолимо праведним родитељима Јовановим, Захарију и Јелисавети, да нам помогну да живимо у праведности, браћо и сестре. Да колико толико праведно живимо, да колико толико праведно ходимо, да колико толико чинимо правду једним другима, а не зло једним другима. Дакле, да се замолимо Богу, браће и сестре, да нам они помогну да испунимо закон Божи. А Бог, кад је дао закон људима, он је знао шта треба да да и какав закон треба да буде. Ништа нама није Бог дао, браћо и сестре, да испунимо, а да не можемо то испунити. Ништа. Ништа. Јер Господ Христос је зато и постао човек и остао Бог. Имао све људске особине и људску природу у свему, осим у греху. И зато Он, који је осећао и бол и патњу, и тугу, и кад су га грдили, и кад су га камењем гађали, и кад су га разапели, све Он то и на себи доживео. И зато нам је све дао оно што ми можемо да испунимо. А можемо све да испунимо оно што Бог од нас тражи, ако живимо по вери. Ако живимо по Еванђељу и ако живимо царством, браћо и сестре. Нека би нам Господ помогао да ето и овај данашњи пример, и ово данашње Јеванђеље које говори о чуду Божијем, о чудесном рађању Светог Јована Крститеља. И нама ће се догађати она права чуда, ако смо са Христом и у Христу, и ако смо са вером, и ако веру потврђујемо Богом.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, Митрополит Јован је присутнима поделио иконице и свој Архијерејски благослов.