Пре Свете Литургије Митрополит је осветио новоосликану икону у припрати храма, коју је осликао г. Игор Пјанић из Зворника.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Митрополит се обратио верном народу речима:

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Помаже Бог, браћо и сестре. Срећан данашњи празник, чудо светог архангела Михаила у Хони, коме је и посвећен овај параклис, или како ми кажемо, капела у овоме манастиру. Нека је свећно и благословено наше сабрање овде, овој светињи која је посвећена Мајци Божијој. А коме ћемо се ми, браћо и сестре, у животу своме обраћати до самога Бога, Мајци Божијој и светима анђелима? Данас смо чули еванђеље које је у најмању руку веома потресно, еванђеље које захтева наше дубинско улажење у себе и да питамо сами себе: кога ми то данас слушамо? Шта Господ каже у данашњем еванђељу? Када је послао апостоле да проповедају еванђеље Христово, он им је рекао: “Ко вас слуша, мене слуша. Ако се одрекне вас, одрећи ће се и мене, али се одрећи и Онога који ме је послао, то јест Бога Оца”.

Браћо и сестре, шта значи слушати реч Божију? Значи испуњавати је. Речи “Ко вас слуша, мене слуша” нису речи обичног човека, ово су речи самога Бога. Реч Божија оживљава, и све бива на реч Божију. Зато се каже: “Да буде светлост” – и би светлост; “да буде дан” – и би дан. Слушати значи испуњавати реч Божију у смирењу, не своју вољу, него вољу Божију. Онај који слуша реч Божију има веру, а онај који не слуша, нема веру. Чује и брзо заборавља оно што чује. Онај који слуша, извршава све што му се каже са љубављу, а не из страха или обавезе. Послушност је усмирењу испуњавати реч Божију, а најбољи пример нам је дала Пресвета Богородица. Када јој је арханђел јавио да ће родити Спаситеља света, она је, иако збуњена и уплашена, рекла: “Нека ми буде по речи Твојој”. Управо смирење учинило ју је Богородицом. Могла је по својој слободи одбити реч арханђела, као што ми можемо одбити сваку послушност. А последице би биле велике: Господ се не би родио, не би примио тело, не би дошао у свет, не би страдао, не би спасио род људски. И ето видимо шта бива када слушамо реч Божију и испуњавамо је. Није довољно само научити, него испунити оно што смо научили. Зато Господ каже: “Благо онима који науче и испуне.” Све ово када каже Господ: “Ко вас слуша, мене слуша”, то је реч Божија која је спасоносна, реч Божија која је истина. Само онај ко познаје живот и живи том речју, ослобађа се неистине. Послушан је у истини, непослушан је у неистини. Истина је једна – то је Господ наш Исус Христос.

Често говорим, немамо ми две истине, него једну. Код човека пак има колико хоће истина. Зато је у Еванђељу записано: “Познајте истину и истина ће вас ослободити.” Истина ослобађа, лаж не ослобађа. Само је реч Божија вечна. Реч Божија је светлост, она је извор живота, и преко ње се све обнавља. Господ је створен свемир речју својом, опраштао је и опрашта грехе, излечивао болесне, заповедао морима и ветровима. Творевина слуша реч Божју, али човек слуша само ако својој речи даје предност пред својом вољом. Ако не слушамо реч Божију, не знамо шта је истина, а истина је једна. Реч Божија је светлост која обасјава свакога човека који долази на свет. Питање је само да ли се држимо те светлости Божије. Христову светлост не може сакрити никаква тама овога света. И у Светом Еванђељу каже се: “Ви сте очишћени речју коју вам говорим.” Речју је Господ стварао, обновљавао, опраштао, лечио и владао природом. Онај који слуша реч Божију, слуша Бога, и све што ради у животу мора бити у име Христово. Ако добра дела чините не у име Христово, она нису спасоносна, јер су учињена из гордости и ради похвале људи. Христос каже да се треба радовати више што су наша имена записана у књизи живота него што нам се демони покоравају. Сваки човек је добио књигу живота да својим животом исписује оно како живи. Страшније од тога нема ако имена нема у књизи живота, јер ће тада Христос рећи: “Ја те не познајем.” То је највећа осуда. Често заборављамо на љубав Божију и на жртву Његову. Бог нам тражи да узвратимо љубав Божију људском љубављу. Без боголубља нема човеколубља и обрнуто. Нека нам Господ помогне да се у нас усели реч Божија, да творимо реч Божију и будемо послушни Богу и ближњима. Како слушамо Бога, тако слушамо и другога, и обратно. Од нас Бог не тражи више него да чинимо добро својим ближњима, али не можемо чинити добро ако немамо вере, љубави и смирења. Страх од другога није потребан, али страх од себе да. Где је вера и љубав, ту нема страха. Вером лакше носимо невоље и тежине живота. Нека Господ и свети архангел Михаило који је чинио чудеса у Хони, помогну да и ми доживимо свој преображај. Као што су људи који су долазили у бању у Хони умивали се и били здрави, треба да се молимо за телесно и духовно здравље, јер духовно оздрављење олакшава и телесно. Вера уселјава Бога у нас, а наша људска реч често избацује Бога, нарочито када се хвалимо. Нека је срећан данашњи дан, срећна слава капеле, нека нас анђео Божи води и руководи, а он ће нас водити ако се молимо свом анђелу чувару. Сви смо добили свог анђела. Питање је само да ли се наш анђео радује или тужи кад не верујемо, немамо љубави или смирења и када Бога не славимо.

Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након заамвоне молитве пререзан је славски колач и одржан парастос преминулим монахињама, из сестринства овога манастира. Уследила је трпеза љубави.