У својој архипастирској беседи владика Јован је рекао:
Данас црква одаје благодарност највећем празнику Христовог Васкрсења. У поздраву “Христос Васкрсе” можемо видети да је Васкрсење основ наше вере, темељ живота и темељ наше наде. Христос је наша нада јер се надамо у Њега да ће нас Он спасити. Круна нашег символа вере јесте чекање васкрсења мртвих, а ми не треба да постављамо питање како то, јер је Богу све могуће. Наша се вера поред Васкрсења темељи и на загробном животу јер је из гроба Христовог засијала светлост, а Христос каже да док има Светлости верујемо у њу да бисмо били синови Светлости. Ако је Христос наша светлост и ако смо Христови, ми светлимо светлошћу Христовом. Улога човека у овом свету је да својим делима задобије Светлост и да Она засија кроз њега. Човек треба да чува ту Светлост да не би ходао у тами, а тама не воли светлост јер када Светлост дође у таму можемо видети све шта се у тами ради. Христова светлост је она која прогони таму и тама јој не може прићи. Светлост светли за цео људски род, али светли зато што у свету има праведника Божијих. Човек који хоће да чује себе, неће да чује Бога који стално говори да прођемо и узмемо светлост. Такав човек који је обузет тамом не може да поднесе човека који светли светлошћу Христовом, а камол и Бога који је истинска Светлост. Светлост коју смо добили нека светли и нама да бисмо одагнали таму у души нашој јер она поробљава човека а светлост га ослобађа. Тако ћемо живети ако знамо шта је црква, а црква је тело христово и радујмо се сто смо део ње овакви какви јесмо.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Преосвећни је у наставку литургије причестио верни народ, остављајући их у миру и љубави Божијој.
Василије Тешић