За торжественост и благољепије сабрања били су задужени “Србски православни појци” из Београда.

Честитавши празник Спасовдан окупљеним верницима и храмовну славу мештанима села Рудовци, Владика Јован је богонадахнуто беседио:

“У самој речи Вазнесење, како то сведоче свети оци, трепери нека чудна радост. Та реч представља изазов законима природе. Тај закон човека увек вуче наниже, у падање ка земљи. А у речи Вазнесење све је супротно, јер тамо где хоће Бог побеђују се закони природе. Вазнесење тако представља лакоћу покрета ка навише, и наше бесконачно узношење у висину. То и јесте заповест нама хришћанима да се уздижемо ка слави Господњој. На то нас успињање у небеске висине стално позива Црква литургијским речима: “Горе имајмо срца!” Чувши ове речи ми се морамо трудити да наша срца заиста и уздигнемо горе, вером и љубављу, којима се читаво човеково биће подиже ка небу, тамо где се Господ вазнео и одакле је сишао на земљу. Тамо нам је Господ свима припремио место. Од нас зависи да ли ћемо сести на то место које нам је припремљено. Да ли се заиста одазивамо позиву Божијем и Цркве да горе уздигнемо срца? Наше срце, душа и биће морају мислити о ономе што је горе, тамо где је наш Господ Исус Христос отишао, али нас није оставио да пропаднемо у злу овога света. На данашњи дан се то и потврдило. Јер Господ је приликом свог Вазнесења рекао својим апостолима, а преко њих и свима нама који падамо и посрћемо, да их неће оставити и да ће бити са њима у све дане до свршетка света и века. Господ је са нама онолико колико смо ми са њим, колика је вера наша у Господа, колико га тражимо и молимо да нас не остави. Људи нас често остављају, али је важно да нас Господ не остави. Господ је свуда, на сваком месту, а највише у Цркви у којој је сабрана цела васељена, у Светим Тајнама и врлинама. Само је питање колико га ми призивамо и осећамо. Ту у Цркви кроз Свето Причешће ми се сједињујемо са Богом и тако учествујемо у Литургији. Литургија је Светиња над светињама, Тајна Цркве која се служи за све, не за неког посебно, или неку издвојену групу. Призив сваког крштеног човека је да чува јединство цркве и да је не разара. Ко поквари Цркву, њега ће покварити Бог. Тамо где се православно живи тамо је Црква, тамо је љубав, праштање и искрено покајање. Христос и Црква су неодвојиви једно од другог. У томе је велико чудо данашњег празника Вазнесења. Господ се вазнео на небо, али је и остао са нама у Цркви. Он је земљу онебесио својим Вазнесењем, палу људску природу је Вазнесењем уздигао у божанске висине, врато нас из небића у биће и показао нам пут којим треба да идемо ако желимо да се спасимо. До Вазнесења Господњег нисмо зтнали ни истину, ни смисао, ни назначење нашег тела. А смисао је у спасењу и душе и тела, јер тело је рам душе. Човек је лик и икона Божија, кога је Бог урамио за вечност. Тако нам је Господ показао да ћемо и ми бити узнети на небо. Васкрснуће свако тело да се поново сједини са душом. Душа је била у телу па је природно да и душа и тело приме заједно своју плату. А то, васкрсло тело ће бити измењено, освећено. Смисао нашег живота је да се сјединимо са Господом. Зато је на неки начин растанак са Господом приликом Вазнесења био радостан, јер је Господ обећао својим ученицима другог Утешитеља, Духа Светог, који нас умудрује, очишћује, управља ка Царству Небеском.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После Свете Божанствене Литургије Преосвећени Епископ Господин Јован поделио је Свој архијерејски благослов верном народу, а литургијско сабрање је настављено трпезом љубави коју је за окупљене уприличио парох рудовачки протојереј Родољуб Војиновић.