Ово Свето сабрање су својим појањем увеличали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца. Након читања Светога Јеванђеља Епископ је окупљене вернике поучио својом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа,

Браћо и сестре, наша Света Православна Црква данас прославља свете оце Првог Васељенског сабора. Слави их Црква зато што су они сачували, озаконили и у Символ вере унели истину о Господу нашем Исусу Христу. Која је то истина о Богу, браћо и сестре? То је истина на првом месту, Његовог оваплоћења јер се Бог родио у телу, Бог је примио тело и постао човек, али остао Бог. Као Бог, дао је живот свету и живот свима онима који верују у Њега како рече данашње Јеванђеље које смо данас овде чули. Заиста браћо и сестре, Свети оци су се потрудили да истину унесу у Символ вере и да је оставе као тестамент у цркви Христовој. У Символу вере који ми читамо свакодневно на сваком богослужењу сажето ја оно што би Хришћани требали да знају, али не само то него да се том истином уче и живе и да ту истину примају и да том истином задобију живот вечни, а истина је једна, нема две истине, једна је, а то је наш Господ Исус Христос, кога су Свети Оци објавили. Свети Оци драга браћо и сестре и нису ништа ново дали свету већ само потврдили и сачували истину о Господу и предали својим потомцима како би они могли да испуне своје животе. Живот човеков ако није испуњен Богом је празан, његов је живот промашен, а свети оци су ту истину о животу потврдили својим животима. Немамо потребу да лутамо, да тако кажем, да се мучимо да ли је то тако или није, Свети оци су то потврдили својим животом као и сви светитељи божији и угодници божији. Сваки који мисли да живи у истини, а одриче се Христа, тај заправо обмањује себе. Сваки крштени Хришћанин који не темељи свој живот на Господу нашем Исусу Христу и Јеванђељу узалуд троши свој живот, јер је његова истина пре свега обмана самога себе, а такав човек обмањује и друге око себе. Од свих вођа који су се представљали овоме свету једино је Господ наш Исус Христос могао да каже: “Ја сам Пут, Истина и Живот”. Прави живот се једино темељи на истини Христовој. Зато и нема других истина осим једне која се темељи на Цркви Христовој и зато ту истине не можемо нигде да нађемо ван Цркве и ван Јеванђеља.

Ове недеље прослављамо Свете оце Првог Васељенског сабора који је одржан 325. године у једном малом граду Никеји. Ту се сабрало 318 епископа како би рекли истину о Богу и на тај начин разорили све неистине оних који су до тада о Богу учили погрешно. Тако је неки свештеник Арије почео да учи да Господ Исус Христос није Бог већ да је неко створење, а може ли створење неко да створи живот? Не може. Свети оци су се састали како би нам рекли управо истину вере која је Христова истина. Христос није само Бог, нити само човек, Христос је Бог и човек, јер је на себе узео и људску природу и тиме омогућио себи да разуме човека зато што има људску природу, да разуме човека и његове проблеме у животу. Ја хоћу таквог Бога који разуме моје слабости, моје падове, али разуме и моје покајање и моју исповест. То Бог може да разуме јер је он и Бог и човек. Зато су Свети оци на свим Васељенским саборима говорили да је најважнија познати истину и најважније живети истином. Људи се плаше истине зато што нису спремни да себи погледају у очи и да себи кажу шта је истина, а шта није. Зато се људи скривају иза истине, неће да признају, а истина значи признати, веровати и признати да је једина истина у Богу, браћу и сестре. У животу је најважније познање истине, зато је Господ Исус Христос и рекао: “Познајте истину и истина ће вас ослободити”. Не може лаж да нас ослободи никада, кад-тад, све ће изаћи на видело. Не вреди нам да се заваравамо и да живимо у лажима, а ми често баш хоћемо да заобиђемо истину, да се не би сукобили сами са собом, јер знамо да смо нешто учинили што није истина, али нећемо да признамо. Гордост нам не да да то признамо. Без истине нема спасења и без истине нема Богопознања. Ако хоћемо Бога да познамо треба да живим у истини. Без Богопознања нема истине. Бога не можемо да спознамо из неких уџбеника, као што не можемо да спознамо ни човека ако само прочитамо његову биографију и зато треба са човеком живети у истини и у међусобној љубави и онда ће се човек човеку слободно отворити. Када човек зна да тај други живи истином онда ће истину да му призна, али зато треба међусобно да живимо у истини, међусобно да живимо у љубави, да би се управо између себе упознали. Истина и љубав је та која сједињује човека са човеком. Истина и љубав је та која упознаје и спознаје човека. Само кроз љубав можемо да разумемо човека. А то значи да једино ако га волимо ми ћемо разумети његове падове али једино ако се труди ако је пао да устане. Ми ћемо га онда разумети и у његовом устајању, то јест подизању из палости.

Зато драга браћо и сестре, помолимо се на овај Светој Литургији окупљени како би нам Бог дао онолико колико је нама потребно за спасење. Бог нам се открива онолико колико нам је потребно, Он се открива у Цркви својој Јер је Црква Тело Његово. Сваки од нас види Бога и осећа Бога онолико колико живи Богом, колико Га имамо у своме срцу зато Бог не може ни да обитава, нити да станује у човековом срцу ако је човеково срце прљаво, испрљано ружним мислима, речима или делима. Неће Бог у таквом срцу да обитава јер је речено у Јеванђељу, “Благо нима који су чистога срца, јер ће Бога видети.”

Нека нам и Свети Оци које данас прослављамо помогну и нека се и они помоле Богу за нас како оно што су они потврдили и што су они озаконили да не буде то само неко мртво слово на папиру, већ да буде жива реч у нашим срцима, у нашим душама, у нашим мислима и према Богу и према ближњима.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Епископ је овога дана освештао и темеље за нову салу при парохијском дому у Даросави. Након Свете Литургије је за верне у парохијском дому уприличена Трпеза Љубави.

јереј Немања Искић