Чтецирали су Дејан Костић, Василије Тешић, Димитрије Јаковљевић и Милан Михаиловић, док су за певницом појали чланови хора “Србски православни појци.”

Након Литургије, пререзан је славски колач и извршен чин освећења просторије - трпезарије храма у којој је г. Горан Чедић, овогодишњи колачар са својом породицом приготовио трпезу љубави. Услед обеда, о. Дејан, старешина храма, пожелео је добродошлицу свим гостима, са великом захвалношћу своме архијереју и свима онима који су својим трудом допринели изградњи новоосвештане трпезарије.

У својој беседи Преосвећени владика рекао је:

“Помаже вам Бог браћо и сестре. Срећан празник и срећна слава овоме храму који је посвећен једном Богу, посвећен Светој Тројици, Оцу и Сину и Духу Светоме. Тројици из које је све и због чега све постоји. Ово је трећи дан како празнујемо велики празник који се другачије зове у нашем народу Духови. То је празник, браћо и сестре, када је Господ у педесети дан после свога Васкрсења, са неба послао Светог Духа свога на апостоле, као што им је и обећао приликом свог Вазнесења на небо, када им је рекао да ће им послати другог Утешитеља који ће вас, каже, упутити на сваку истину. Довољно је само ово да запамтимо, браћо и сестре, да је Господ рекао да ће послати Другог Утешитеља који ће упутити на сваку истину. Другим речима, нема истине ако нас Дух Свети на ту истину не упути, јер Дух Свети је тај који је непогрешив, Дух Свети је тај у коме је сила, Дух Свети је тај који је васкрсао Господа Исуса Христа, Дух Свети је тај који се усељава у човека и човек прима Духа Светога када се крштава. Увек човек у себи повећава Духа Светога, да тако кажем, кроз Свете Тајне и Свете врлине. Дакле без Духа Божијега човек буквално не може да живи, бар духовно не може да живи. Зато ће Свети апостол Павле рећи “Духа Божијега не гасите у вама. Браћо и сестре, Дух Свети је тај који је Животодавац, који нас носи и кога ми као што рекох, задобијамо кроз Свете Тајне и Свете Врлине, кога задобијамо кроз хришћански живот, али браћо и сестре, Дух Свети се јако лако губи. Онда када дух човеков и дух овога времена постану изнад Духа Светога. Дух овога времена, он уствари неће Бога, он неће заједницу, он неће Цркву, он неће мир. Дух овога света хоће немир браћо и сестре, дух овога света неће љубав, хоће мржњу. Зар то не видимо на сваком кораку, браћо и сестре? Зато браћо и сестре кад год паднемо ми тада губимо Духа Светога, али кад год устајемо ми поново задобијамо Духа Светога. Зар то није благодат Божија, зар то није дар Божији који нам је Бог дао да и овакви какви смо људи, са слабостима својим, са слабом људском природом, када паднемо да нас Бог тада не одбацује. Напротив, Он чека да устанемо, браћо и сестре, а устајати се само од таквог пада може кроз искрено покајање, кроз веру. Господ чека, браћо и сестре да ми устанемо, да се подигнемо. Господ уствари чека да ми пожелимо да устанемо, а онда Господ шаље Духа Светога, шаље Силу Божију да управо ту нашу жељу, да тако кажем, укрепи, оснажи и да је подигне. Но, да ли само Дух Свети браћо и сестре, силази од године до године, од празника до празника? Он силази на сваку Литургију Зато је свака Литургија Педесетница, јер ми се на свакој Литургији молимо и призивамо Духа Светога да сиђе на Дарове које ми приносимо. То је онај хлеб и то је оно вино на које Дух Свети сиђе. Дух Свети претвара то обично тесто, да тако кажем, и то обично вино у истинито Тело, у истиниту Крв Христову. Зато браћо и сестре кад год дођемо на Свету Литургију, знајмо да долазимо на празник Духова, на празник Педесетнице. Браћо и сестре, када је Дух Свети сишао на апостоле Он их је управо испунио, како каже Јеванђење, Божанском благодаћу и умудрио их да проповедају и преносе у народу Јеванђеље Христово. Он их је умудрио, Дух Свети их је ослободио страха. Ако читамо Свето Писмо, видећемо какве су све невоље имали апостоли, како су страдали, како су их гонили, како су их прогонили, браћо и сестре. Али Дух Свети их је учинио неустрашиви, учинио их од тих обичних људи, рибара, неуких људи, учинио их је зналцима разних језика у дан Педесетнице. Видите, браћо и сестре, шта Дух Свети чини? Ако се ми предамо Духу Божијем и ми ћемо духовно ојачати, и ми ћемо се духовно умудрити. Онда ћемо мудровати не својом мудрошћу, него мудрошћу Духа Светога, а човек не може да мудрује Духом Светим ако нема смирења, ако нема послушности, ако нема покајања. Дакле, сваки од оних народа који су били на Светој Педесетници у Јерусалиму, а то је било народа са свих страна, који су говорили разним језицима, у тај дан разумели су управо проповед апостола. Дух Свети их је уразумио да управо разумеју оно што апостоли говоре без обзира на то што нису знали јеврејски језик. Дакле, браћо и сестре када кажем да је Дух Свети умудрио апостоле и да их је учинио неустрашивим. Но, ми знамо, када читамо из Светог Писма видимо како је апостол Петар, који је пред оном обичном слушкињом непосредно пред страдање Христово, уплашен одрекао се Христа. Пазите браћо и сестре, уплашио се и одрекао се Христа и рекао чак и да га не познаје, а био је са Христом. Видите шта значи страх? Али љубав изгони страх браћо и сестре. Дух Свети прогони страх из човека, а ако човек и поред тога има свој страх то значи да у њему нема Духа Светога, јер је Дух Свети неустрашив, браћо и сестре. Апостол Петар се уплашио и рекао да не познаје Христа, чак је рекао да није ни његов ученик, а био је његов ученик. Тај исти апостол Петар када је са осталим апостолима примио Духа Светога, он иступа неустрашиво пред свима оним непријатељима који су и тада на педесетници били у Јерусалиму, противници Христови и науке Христове. Он неустрашиво браћо и сестре, иступа и објашњава народу да оно што се управо тада догађало и што се догађа у дан Педесетнице, да је то браћо и сестре испуњење које је дато још пророцима у Старом Завету, да ће Господ послати Духа Светога на свако тело.Тако каже Свето Писмо, на свако тело, на свако људско биће. Противници Христови, кад су видели шта се догађа и шта апостоли говоре, шта апостол Петар говори, да би обеснажили моћ Христову, казали су да су апостоли пијани, где апостол Петар говори: ко се још напија у девет сати изјутра? Ово је пророштво које је предсказано много пре овог светог догађаја, а то је да ће Дух Свети доћи и да ће испунити свакога човека. Када су примили Духа Светога апостоли и када су Духа Светога примили и они који су били у Јерусалиму, примише науку Христову и повероваше у Христа. Из овога свега можемо видети шта значи када се у човека усели Дух Божији, Дух Свети. Тада човек постаје силан, али не собом него Духом Светим, тада човек постаје мудар, не својом мудрошћу коју ми стално нешто истичемо и показујемо, него постаје човек јак, постаје човек Духом Светим непоколебљив, постаје човек Светим Духом свети. На празник Духова Господ је, као што рекох, послао Духа Светога и благодат Духа Светога је сишла на апостоле. Они су сведочили Христа распетог, Христа васкрслог, њега као нашег Спаситеља. Зато су они који су поверовали примили Христа Спаситеља, уствари примили Њега као Цркву, као заједницу Бога и људи. Њега су примили као Царство Небеско, а Царство је Небеско Христос. Зато и Христос каже: Царство је Небеско у вама уколико мене имате у себи. Ту је онда и Царство Небеско, браћо и сестре. Они су примили Христа као једино мерило, а ако Христос није мерило у нашем животу нисмо на правом путу. Христос је наше мерило,а све докле човек себе проглашава за мерило, или узима неког другога за мерило, он није на правоме путу. Дакле, Христос је наше мерило и Христос треба да буде наше огледало у коме треба стално да се огледамо. Да видимо да ли можда није потамнео лик Божији у нама, због наше гордости, због наше сујете, због наших грехова. Дакле, имајмо Христа у себи на првом месту, а ако га имамо у себи онда ћемо га имати око себе као нашег путовођу, а Он ће нас одвести на прави пут, јер је само Христос могао за себе да каже: “Ја сам пут, истина и живот.” Многи су говорили: ја сам истина, али истина је једна, а то је Христос. Многи су говорили: ја сам пут, па се и наметали другима као правило живота, па су и једни и други пропали. Ништа од овога не можемо ни схватити ни применити без Духа Светога који нас упућује на сваку истину. Зато ће апостол Павле рећи, у Посланици Галатима: “ако Духом живимо, онда треба по Духу и да ходимо.” Овим речима апостол Павле хоће да каже да је прави хришћанин само онај који живи Духом Светим, ако се управља по Духу Светом, ако призива Духа Светога. Онда у нама нема места никаквој злоби. Нећемо бити злобни, нећемо бити пакосни, нећемо бити неискрени, трудићемо се, а Бог прегаоцу помаже, каже наш народ. Трудићемо се, браћо и сестре да мислимо добро, да мислимо о добру, да говоримо о добру и да чинимо добро, јер нас на то упућује Дух Свети, зато што Дух Свети оживљава и упућује нас на све оно што је свето, честито, праведно, што је Богу мило како каже наш народ. Браћо и сестре, благодат Духа Светога надомешћује све наше људске недостатке, а у свакоме од нас има недостатака. Али Дух свети надомешђује људске недостатке зато што нас Он освећује. Зато ми свако наше богослужење почињемо том молитвом Духу Светом: Царе Небески, утешитељу Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш. Ризницо добара, и Даваоче Живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси Благи душе наше. Нека нам Господ помогне да заиста стално тежимо ка томе да се Дух Свети усели у нас. Понављам, кад се Дух Свети усели у нас, Он ће онда и царовати у нама и ми царовати са Њим. Али ако немамо Духа Светога онда ће у нама царовати дух овог времена и онај наш људски дух који је превртљив, који не може човека да освети. Јер духом светим се све освећује. Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Дејан Костић