Високопреосвећеном су саслуживали: ректор богословије протојере-ставроф ор др Зоран Крстић, јереј Бранислав Матић, и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су: Никола Марковић и Владан Степовић, док су за певницом били оци Александар Мирковић и јереј Иван Антонијевић са верним народом.
По прочитаном Јеванђељу по Матеју, Високопреосвећени се обратио верном народу следећим речима:
„Света Ангелина верно је пратила свога мужа, и у Србији и у Албанији... јер су их прогонили и мучили. Она је са правом названа мајком Ангелином. Заиста, њен живот је био хришћански живот и јеванђелски живот. Онда можемо поставити питање: шта је то земаљски живот? Земаљски живот није ништа него до припрема за вечни живот. Живот на земљи је непрестано спремање за живот на небу. Хришћани ходају земљом, али мисле на небо. Када је човеку мисао усмерена ка Богу, онда тај човек живи небеским животом. Живот је то непрестано спремање, а то спремање за вечни живот врши се помоћу светих тајни и светих врлина. Господ наш Исус Христос који је сишао са неба на земљу постао човек, узео људску природу на себе, трпео све што ми људи трпимо, и понижавања и злоостављања. Управо то што је Господ узео човечанску природу и живео овде на земљи, Он најбоље разуме човека, његове падове и успоне. Драга браћо и сестре те врлине нам је донео Господ Христос, и нама је показао да и ми без обзира што носимо тело и душу, ми можемо да испунимо јеванђелске врлине, јер нам Господ није натурао и стављао више него што можемо. А Он је срцезналац Који више зна о нама него што ми о себи знамо, Он зна колико ће коме шта дати, и колико човек може носити терета и муке и невоље, и зна колико коме треба да да од тих вечних божанских дарова. Taj највећи дар који нам је Бог дао јесте наша душа, за коју је Христос рекао у Јеванђељу: „Шта човеку вреди да читав свет задобије а да својој души науди?“. Душа се онебеси врлинама и тако постаје достојна небескога царства. Зато треба да пустимо да душа која је богочежњива да је не ометамо нашом злобом пакошћу и мржњом него да она која је богочежњива, да буде стално повезана са Богом да је не зазидамо у наше прљаво срце. Људи су грешни, падамо и пропадамо али када имамо Христа и када тонемо и падамо и када мислимо да је све пропало, призови Спаситеља свога и Он ће те спасти. Ми морамо да носимо Спаситеља у себи и да знамо тамо где је Спаситељ тамо је и спасење. Говори нам и ово данашње јеванђеље које нам је Господ рекао: „Царство Небеско ће бити као пет лудих и пет мудрих девојака.“ То нам Господ у овој Јеванђелској причи упућује да имамо примере тих десет девојака. Тих пет мудрих и пет лудих. Којих мудрих? Оних који су стално Хрсита носили у себи и стражили над својом душом и гледали да у њихово кандило вере досипају то уље и дарове, молитву пост и све остало за разлику од других који нису стражарили над собом па су заспале. Када је дошло време да долази жених Христос, наше су душе небеске и зато је Христос наш жених, Христос је дошао и закуцао, и оне које су биле будне отвориле су врата. Христос је дошао и сместио се у њих, а када су закуцале ове друге, Христос је рекао: „Не познајем вас“. Све ово говори да ми треба да чувамо те наше светиљке у нама које је сам Господ запалио у нама да се не угасе, него да нам осветљавају пут у овоме свету који у злу лежи, да нам осветљавају пут у свим нашим приликама и неприликама, и да се трудимо да стално доливамо уље у кандило наше вере. Да доливамо добра дела, а на првом месту милостињу. И зашто је Христос рекао овим другим пет девојака да их не познаје? Зато што нису имале милостиње до себе. Све врлине доводе човека хришћанина до врата раја. А милостиња уствари отвара Рај. Дакле, браћо и сестре ово нама све говори да ми треба да чувамо ту боголику душу која у тами овога света осветљава наш пут. А Христос је наша светлост. Нека нам Господ помогне да имамо пример јеванђелске приче о мудрим и лудим девојкама како треба да живимо и како треба да се трудимо а Господ ће нам додати и снаге и моћи и мудрости. Да треба мудро да живимо да овај живот не проћердамо да у овом животу започињемо да задобијамо Царство Небеско. Да нам Господ помогне да будемо на путу Царства Небеског, и да нам Господ помогне и молитве свете Ангелине, и да нам она буде пример каква је била Ангелина, а од свих врлина имала највише је имала смирења. И зато је све лако подносила, имала је Христа у себе и смиравала се. Како Апостол каже: „Бог се гордима противи а смиренима даје благодат“.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије, Високопреосвећени митрополит Јован причестио је верни народ, и поделио иконице као молитвено сећање на данашње сабрање.
