Чланци поређани по датуму: јун 2022

14. и 15. Јуна Лета Господњег 2022. у порти Старе Цркве крагујевачке са благословом Његовог преосвештенства владике шумадијског Господина Јована а у продукцији Центра “Абрашевић” одржан је по први пут Традиција фест, а све то у нади да наредних година ово буде један од препознатљивих фестивала који гаји српску музику и песму која је наше културно благо и одсјај нашег постојања.

Величанственим концертом Првог београдског певачког друштва у суботу 18. јуна 2022. године у порти Старе цркве завршене су свечаности којима је прослављен велики празник Силазак Светог Духа на Апостоле. Концерт је својим присуством увеличао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован као и председник Скупштине града Крагујевца господин Мирослав Петрашиновић.

У уторак, 21. јуна 2022. године, када наша Црква молитвено прославља Светог великомученика Теодора Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Великомученика Димитрија у насељу Сушица уз саслужење братства овога светога храма.

У понедељак, други по Духовима, када наша Света Црква прославља светог Теодота Анкирског, Преосвећени Епископ Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећеном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, протонамесник Бранислав Матић, јерођакон Василије Старовлах, јерођакон Јован Прокин, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: Милош Коцић, Василије Тешић, и Сава Конатар. За певницом је појало братство храма са верним народом.

У недељу Свих Светих, прву после Педесетнице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован благоизволео је осветити храм Свих Светих на брду Светиња, надомак Крагујевца.

Овом приликом, Епископу су саслуживали бројни свештеници и ђакони из крагујевачког, лепеничког и опленачког намесништва, као и гости из других епархија.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Недељи свих Светих, 19. јуна 2022. године, у Рековцу одржан је Фестивал хорова Епархије шумадијске.

Чланови хорова су се у поподневним часовима окупили у порти храма Светог Романа у Рековцу. Фестивал је отпочео молитвом благодарности Богу за сва добра којима нас Господ обасипа. Епископ Јован, је осветио славске дарове и са окупљенима пререзао славски колач. Присуство великог броја верника из Левча посведочило је велику заинтересованост окупљених за ово дешавање.

„Оче Свети, Лекару душа и тела, Ти си послао Свога Јединороднога Сина, Господа нашега Исуса Христа, Који лечи сваку болести и искупљује од смрти...“
(Молитва на Светој тајни Јелеосвећења)

Ова молитва се 19. јуна 2022. године по први пут чула у Лапову (бар по записаним сведочанствима) под тристагодишњим дудом- записом испод кога је служена Света тајна Јелеосвећења у порти цркве Свете Петке.

Милановчани су показали да умеју да цене хуманост, доброчинитељство, да негују права пријатељства. А и не само Милановчани.

На вечери посвећеној Јовану Томовићу, коју је организовао Музеј рудничко-таковског краја поводом његовог 90. рођендана говорили су његови дугогодишњи пријатељи а и они нешто млађи које је усправни живот Јована Томовића дотакао.

Госте је најавио Александар Марушић и истакао да смо вече организовали у Кући српско-норвешког пријатељства, не само зато што је она однедавно под надлештвом музеја, већ управо зато што је камен темељац за ову прелепу грађевину која је препознатљивост наше вароши, поставио Јован Томовић за време мандата председника општине Горњи Милановац, заједно са норвешким амбасадором.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прве суботе по Духовима, 18. јуна 2022. године, пред храмом Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу обновљена је Сушичка литија, молитвени догађај који вуче корене још из 19. века. Према сведочанствима књига Старе крагујевачке цркве, 1824. године помињу се Милош и Здравка, једни од првих житеља Сушице, села које је 1834. године припојено Крагујевцу. Сушица је тада имала свега 22 куће, док је Крагујевац према попису из нешто касније 1846. године имао 639 кућа и свега 2376 становника.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је, у суботу 18.јуна, на гробљу у Сибници, годишњи помен протојереју-ставрофору Славиши Поп-Лазићу.

Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници и ђакони епархије шумадисјке уз присуство великог броја пријатеља и кумова породице Поп-Лазић.

У суботу прву по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован богослужио је у манастиру Брезовац.

На Светој Архијерејској Литургији, Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник орашачки Протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, архијерејски намесник опленачки Протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Љубиша Ђураш, протонамесник Александар Миловановић, протођакон Иван Гашић и ђакон Александар Бабић.

 Нови број часописа “Каленић” отвара беседа Светог Лава Римског на Педесетницу, коју је са руског језика превео Небојша Стевановић, студент мастер студија Богословског факултета. “Свим вернима добро је познато, љубљени, да данашње празновање треба поштовати у равни са другим посебним празницима и не сумњамо у велико поштовање које приличи овом дану, јер га је сâм Дух Свети осветио изванредним чудом свог дара”, овим речима своју беседу започиње Свети папа Лав Римски.

Са благословом епископа шумадијског г. Јована, у суботу 18. јуна 2022. године, у порти цркве Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору одржано је такмичење у спремању гулаша.

Такмичење је за циљ имало прикупљање средстава за обнову цркве, парохијког дома и парохијске куће. Позиву се одазвало преко 40 екипа, које су дошле са свих страна Србије.

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 3/2022

Дана 17. јуна Српска црква и Епархија шумадијска сећају се тренутка када се у Господу представио други Епископ шумадијски др Сава (Вуковић). Тога дана, са надом у Васкрсење, скончао је један од најзначајнијих архијереја друге половине XX века. Од момента упокојења протекла је 21 година, међутим, сећање на Владику Саву и даље је веома живо. Њега се сећају његова браћа архијереји, свештенство, културни радници, богослови, историчари црквене и световне историје, али и поверена му и одана паства Епархије шумадијске и града Крагујевца, будући да је „свима био све, да како год неке спасе“ (1Кор 9, 22).