У уторак, 23. децембра 2025. године, када Црква Христова молитвено прославља Светог мученика Мину Катуанског хришћанског светитеља из III века родом из Мисира и Светот деспота српског Јована из породице Бранковић брата деспота Ђурђа Бранковића, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету божанствену архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Панталејмона у Станову. Митрополиту је саслуживало братство овог светог храма.
Након прочитане јеванђељске перикопе верном народу се надахнутом беседом обратио Митрополит Јован:
„Драга браћо и сестре, данашње Јеванђеље нам говори како је сам наш Господ Исус Христос рекао за себе да је њему све предао Отац Небески, и зато каже све је мени предао Отац Небески и нико не зна Оца до Сина. Заиста, Бог Отац ми православни хришћани верујемо у Тројичног Бога, Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога и у томе се ми православни разликујемо о других што кажемо да верујемо у једнога Бога, ми подразумевамо да верујемо у Тројичног Бога.
Заиста браћо и сестре ако читамо Свето писмо видећемо како на небу живи Света Тројица, живи у хармонији, живи у љубави, живи у таквом односу да нико од никога ништа не узима браћо и сестре, и то би требало да буде пример нашег заједничког живота да живимо тако да желимо другоме оно што желимо себи, да чинимо другоме што би желили да другима нама чине, и заиста овим речима којим Господ каже да је мени све предао Отац који је на небесима, у ствари Господ наш Исус Христос овим речима утврђује Нови завет измећу Бога и човека и свету који одступа д Бога. Да свет одступа од Бога браћо и сестре, свет неће Бога.
Али, браћо и сестре, Бог нам нуди мир, оно што нам најпотребније у времену у којем живимо. Заиста, Бог Отац не суди свету него је сав суд предао Сину. Ово је поука за нас да се и ми предамо Богу, јер ако се не предамо Богу узеће нас онај други под своје и онда ће да нам почне да нам убацује гордост, сујету. Ми треба да се угелдамо на Бога да схватимо ма шта да нам се догоди у животу, то треба браћо и сестре да идемо ка Христу, Он је наш Спаситељ, он је наш Избавитељ, он је Богочовек, он у себи има божанску природу али узео је на себе и ту човечанску природу, нашу људску природу да је освети и принеси. Господ је милостив, заиста браћо и сестре кад било шта нас у животу снађе, коме ћемо да се обратимо? Треба да се обратимо човеку, треба јер је он наш брат. Зато наша изрека каже: "Дрво се на дрво наслања а човек на човека". Ми морамо да имамо човека поред себе, а да би имали човека поред себе ми морамо да буде прво човек, ја прво човек. Али човек у својој гордости мисли не треба ми ничија помоћ, могу све сам, без Бога не може ништа добро да учини. Да би имали љубав Божју треба да заслужујемо, а да би заслужили треба да се жртвујемо јер је љубав жртва. Зато браћо и сестре, Господ каже све је мени предао Отац небески. Господ наш открива Бога Оца колико је нама потребно и колика је наша вера. Браћо и сестре, колика је наша вера толико ми и спознајемо Бога. Вера се не састоји на језику и уснама, вера се састоји на делима, ако веру не потврђујемо делима онда нам је никакава вера. Јер вером усељавамо Бога у себе и спознајемо у Бога. Наш хришћански живот састоји се у томе да сами себи и једни друге Христу Богу предајмо. Да ми себе предамо Богу. Господ нас позива, да ли чујемо тај позив? ми смо данас на Литургији. Наше поуздање je да се уздамо у Христа браћо и сестре. Јарам Христов је наука Христова. А наш јарам то су наши греси,то је наша гордост, то је наша сујета.
Зато, браћо и сестре, да се молимо Богу, да замолимо деспота Јована српског кога данас славимо он је из рода нашег, ко је управо узео јарам Христов који га је управо носио у оном тешким временима у којем је живео, али је имао благослов Божји што је имао свете родитеље, мајку Ангелину и учио се од њих. Зато оно што често говорим је да мислимо где нам је породица и да обрати о пажњу где нам је породица,видите да нам је породица разбијена. Дакле, браћо и сестре да замолимо да се очувамо као народ Божји, да се очувамо као српски народ. Ова света породица је имала невоља у животу али је одржала веру у себе. Када год клонемо у животу смиримо се, и да друге не осуђујемо. Ми смо у овом Божићном посту и имамо празнике који су управо посвећене породици Детињци, Материце и Оци, зато их замолимо да се они моле за нас да веру очувамо у себи.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ.
