На дан смрти једног од стотину најзнаменитијих Срба, 10. марта 2025. године, на градском гробљу у Јагодини, свештенство Јагодинских градских цркава одржало је парастос Светозару Марковићу.

Овим је отпочело обележавање великог јубилеја – век и по од његове смрти и то на месту где је нашао вечни починак: на његовом гробу у граду који је безмало пола века носио име по њему.

По благослову Његовог Високопреосвештенства митрополита шумадијског и по устаљеној пракси, братство храма Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром започело је циклус предавања у току Великог Поста.

Први предавач у недељу православља, после свете литургије био је отац Немања Младеновић на тему „Отров осуђивања“.

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.

Благословене и свете душе одредише овај дан да нас подсећа на многобројне победе наше вере, да нас подсете да не заборавимо, да нас охрабре да не клонемо, да нас загреју да се не охладимо, и да нам отворе вид духовни да не заслепимо и у слепилу се не предамо непријатељу.

У петак прве седмице Часног поста, 7. марта 2025. године, када Православна црква прославља Светог Папија Јерапољског и Обретење моштију Светих мученика у Евгенији, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Митрополиту су саслуживали: протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Слободан Савић, протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

У манастиру Светог Великомученика Георгија на Липару Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г.Г. Јован служио је у среду, 5. марта 2025. године Велико повечерје, прочитавши Велики покајни канон Светог Андреја Критског, који се чита током прва четири дана Великог поста.

У суботу сирне недеље, 1. марта 2025. године, на празник Светих мученика Памфила, Порфирија и других дванаест мученика Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је свету архијерејску Лутургију у манастиру Драча поводом седме годишњице од упокојења монахиње Магдалине (Божовић).

Поводом иступања свештеника Николе Симића у средствима јавног информисања о политичкој позадини његовог случаја, Информативна служба Епархије шумадијске је већ саопштила да се по први пут сусреће са информацијом да свештеник Никола Симић трпи притиске из наше Епархије у вези са својим учешћем на студентским протестима и скуповима против компаније Рио Тинто.

Будући да јереј Никола Симић на тај начин износи тврдње и ставове који не одговарају чињеницама, обавештавамо све заинтересоване да је јереј Никола Симић са 1. мартом 2025. године, стављен под забрану свештенослужења и предат на даљу надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске због кршења Устава Српске Православне Цркве и нарушавања црквеног поретка, из следећих разлога:

• На основу извештаја Комисије Епархије шумадијске за испитивање законитости и исправности материјално-финансијског пословања (КЕУО бр. 313 од 3. фебруара 2024. године), констатовано је да у начину материјално-финансијског пословања ЦО вучковичко-брњичке, као и у њеном целокупном раду постоје преступи: чл. 191, 192, 201 т. 2, чл. 203, 206, 214 т. 2 и 3 и чл. 241 Устава Српске Православне Цркве, чл. 16, 24 и 69. Уредбе о рачуноводству СПЦ њених установа и фондова, чл. 12 Уредбе о парохијском свештенству СПЦ, чл. 15, 17, 22, 25, 32, 33, 34, 47, 48 и 49 Крвичних правила СПЦ.

На ове пропусте и преступе, у више наврата, указивао је Епархијски управни одбор Епархије шумадијске позивајући да се матријално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, упозоравајући притом на могуће последице (КЕУО бр. 2446/24; КЕУО бр. 2544/24; КЕУО бр. 2752/24; КЕУО бр. 3070/24; КЕУО бр. 313/25).

Будући да је на основу чл. 203 Устава СПЦ, за ове преступе и пропусте одговоран у првом реду секретар ЦО јереј Никола Симић, који је морао знати и поучити одборнике црквеним прописима или у случају неслагања изјавити жалбу, односно предузети све што је потребно да се материјално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, што именовани није учинио ни после два састанка одржана у просторијама Епархије шумадијске 29. јануара 2025. године и 10. фебруара 2025. године, донета је горе наведена одлука.

Ово је иначе трећи пут да се против јереја Николе Симића покреће црквеносудски поступак, који као ни прва два, нема апсолутно никакве везе са студентима ни са компанијом Рио Тинто.

Први пут црквеносудски поступак против јереја Николе Симића покренут је 3. јануара 2016. године, због основане сумње да је починио преступе: 25, 27, 42, 56. Апостолског правила, 64 и 82. правила Светог Василија Великог, чл. 176 т. 1, 3 и 8, чл. 214 т. 1, 2, 3 и 4. Устава Српске Православне Цркве и чл. 10, 24, 25, 30 и 39 т. 1. Правила и поступка за црквене судове, када је стављен под забрану свештенослужења и предат на надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске (Ебр. 1704 од 25. децембра 2015. године).

На основу уверавања одборника ЦО жабарске, изнетих на састанку од 29. јануара 2016. године и извештаја братства Архијерејског намесништва опленачког бр. 53 од 8. фебруара 2016. године и бр. 77 од 10. марта 2016. године, као и на основу уверавања Архијерејског намесника опленачког од 11. марта 2016. године, да је јереј Никола Симић увидео своје грешке и у знатној мери уподобио своје владање свештеном чину у коме се налази, на основу 102 канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ донета је одлука, којом је јереју Николи Симићу са 18. мартом 2016. године, скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године).

Истом одлуком јереју Николи Симићу је предочено да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због којих је од 3. јануара 2016. године предат у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15), као и у случају било каквих преступа који би били у супротности са хришћанским именом и свештеним чином, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.

Због нових преступа које је у међувремену починио (фалсификовње докумената, неовлашћено коришћење података црквеноадминистративних јединица Епархије шумадијске као и матичних података Епархије шумадијске, одрицање послушности...), као и због понављања преступа због којих је већ био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), сходно одлуци ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године, јереј Никола Симић је са 1. новембром 2021. године, по други пут предат на поступак и надлежност Црквеног суда Епархије шумадијске и истом одлуком је стављен под забрану свештенослужења (КЕбр. 1533 од 21. новембра 2021. године).

На основу покајног писма које је јереј Никола Симић поднео 14. марта 2022. године (бр. 21 од 14. марта 2022. године), а у коме је признао све почињене преступе изразивши кајање за исте, на основу 102. канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, донета је одлука којом је јереју Николи Симићу скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 52 од 15. марта 2022. године).

Истом одлуком јереју Николи Симићу је поново напоменуто да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због преступа због којих је у два наврата предаван у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15; КЕбр. 1533/21) или у случају било ког другог преступа дефинисаног канонским предањем Цркве, Уставом СПЦ и Кривчним правилима СПЦ, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.

Трећи пут црквеносудски поступак против Николе Симића биће покренут од 1. марта 2025. године из горе наведених разлога.

На крају наглашавамо да све црквене епитимије, имају за циљ духовно исцељење и повратак на прави пут и да оне никако нису казне којима је циљ одмазда према било коме. У том смислу изражавамо наду да ће и јереј Никола Симић у данима Великог поста који су пред нама, кроз покајање и молитву спознати своје преступе и да ће се вратити на пут истинског свештенослужитеља олтара Божијег.

Информативна служба Епархије шумадијске

Дана 27. фебруара 2025. године, у четвртак Сиропусне седмице, када наша Света Црква прославља Светог Кирила Словенског и Преподобног Авксентија, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ралетинац.

Високопреосвећеном Архијереју саслуживали су игуман манастира Денковац Високопреподобни архимандрит Онуфрије (Вранић), настојатељ манастира Шуљковац протосинђел Пајсије (Илић), архијерејски намесник левачки протојереј-ставрофор Милић Марковић и парох други рековачки јереј Милош Јелић.