Денковац

ДЕНКОВАЦ – Успенија Пресвете Богородице

ДЕНКОВАЦ – Успенија Пресвете Богородице

Адреса: Манастир Денковац, 34206 Горња Сабанта

телефон (034) 6574-100

Најстарији писани запис говори да се манастир Денковац првобитно звао Северин, и помиње се у турском попису из 1530. године, као манастир у селу Денковцу у Крушевачкој нахији. Његова обнова је трајала од 1965. до 1987. године, када је окончана обнова Успенијског храма.

Историја, архитектура

На месту остатака средњовековног манастира, у долини Дуленске реке, недалеко од села Велике Пчелице, почела је 1965. године обнова манастира Денковца. Манастирски храм посвећен Успењу Пресвете Богородице освећен је 1986. године.

Један слој предања постанак манастира везује за време краља Драгутина (крај XIII и почетак XIV века), а други за турско доба, каду су три сестре истовремено подигле Денковац, Ралетинац и Саринац. Била је жива и традиција да је манастирско кубе било толико високо да се могло видети из велике даљине, односно да је у њему столовао Владика кога су због блага убили хајдуци. На путу од Денковца до Ралетинца и данас се налази гроб назван у народу Владичин гроб.

У једном делу литературе (Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172) наговештава се да би левачки манастири у околини Жупањевачког града могли припадати „преднемањићком времену“. Оваква пртпоставка наслања се, вероватно, на идеје о ранохришћанском пореклу храмова у Жупањевцу.

На основу турских пописних дефтера види се да је манастир током XVI века био активан као Северин код села Денковца у Крушевачкој нахији са два монаха. Претпоставља се да је запустео у XVII веку и да због удаљености од насеља и главних комуникација није обновљен у XIX веку као што је био случај са манастирима и црквама у околини. Сведочанство из друге половине XIX века говори како остаци упућују да је стари манастир имао правоугаону основу са три травеја и да је био ограђен зидом.

Данашња манастирска црква рађена је у моравском стилу као трихонокос са омалтерисаним и окреченим фасадама. Кров је полуобличаст, покривен бакарним лимом. На дуборезном иконостасу налазе се иконе из 1986. године. Нови конак је великих димензија и састоји се од приземља и спратног дела са четвоространим кровом.

Литература:

М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171-172.
Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984, 182.
В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 24.
П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 177-179.