Нека је срећан овај дан и благословен празник Светога пророка Илије, срећна слава овоме светоме храму и свима који данас прослављају Светог пророка Илију као своју крсну славу, или га славе као свој имендан. Нека је срећно и Богом благословено наше сабрање овде у име Господа Исуса Христа, јер смо се састали да принесемо благодарност Њему преко хлеба и вина на које Дух Свети силази и освећује их, претварајући хлеб и вино у истинито Тело и у истиниту Крв Христову којима се ми причешћујемо и тако, на најнепосреднији начин, долазимо у јединство са самим нашим Господом Исусом Христом посредством Духа Светога који је говорио кроз пророке, како исповедамо и говоримо и Символу Вере.
Заиста, Дух Свети је говорио кроз пророке као и кроз светог пророка Илију којег данас прослављамо, који је својом молитвом, као што знамо, зауставио да три и по године не падне киша на земљу. Исто тако, и молитвом је низвео кишу да пада на земљу. Ово нам је најбољи пример да се уверимо како је велико дејство молитве. Али, није свака молитва велика! А величина молитве не мери се по времену трајања, него је она велика по чистоти срца, по смирености нашој... То не значи да не треба да се и дуже молимо, напротив. Али молитва, браћо и сестре, тражи целога човека. Молитва тражи сабраног човека, човека који испред себе има Бога, човека који има вере да је Бог свуда присутан, да је свевидећи, свезнајући. Отуда, прави молитвеник се моли скрушеног срца. Он више гледа испред себе, него у другога. Прави молитвеник осећа да молитва низводи благодат Божију у њега. Зато је он кроз молитву и у молитви везан само за оно што је горе. Ето, такву је ревносну молитву имао свети пророк Илија који је, као што рекох, не само низвео кишу и зауставио кишу, него је и васкрсао сина удовице у Сарепти. Све то нам говори како јака и силна може бити молитва. У исто време, овај пример нам говори како је молитва најача код оних праведника Божијих, код оних угодника Божијих који су Богу угодили. А Њему је управо угодио свети пророк Илија кога данас овде прослављамо.
Свети пророк Илија је био претеча Господа Исуса Христа, због чега се он у Светом писму и назива претечом. Али је пророк Илија и онај који ће доћи пред Други долазак Господа Христа – и тада ће бити Његов претеча! Доћи ће пророк Илија у најтеже време! Које је то време? Време одступништва од Бога, време одступништва од Цркве.
Браћо и сестре, пророк Илија је управо показао ко је Живи Бог, ко је благословени Бог. Показао је ко је личносни Бог, Бог Јахве како се у Староме завету назива. Показао је управо пророк Илија тог Живог Бога, пред оним лажним боговима, пред оним лажним Валовим пророцима. У Светом писму се каже да су се сакупили они који нису пророци да сами себе проглашавају пророцима. И знате добро како је то било на гори Кармил када су они говорили Илији да су они прави пророци. А шта им је он рекао? Хајде да видимо чије је Бог прави Бог. Знате и сами ону дивну библијску причу шта је Илија рекао тим лажним Валовим пророцима:
„Изберите себи једнога јунца, и ви први приготовите жртву, јер вас је много, а ја ћу приготовити после, пошто сам један. А када положите јунца на дрва, огањ не потпаљујте, него се молите вашем богу Валу, да он с неба пошље огањ и сажеже вашу жртву. Бестидни пророци тако и поступише. Бацивши коцку они узеше јунца, начинише жртвеник, наређаше на њему много дрва, заклаше јунца, исекоше га на делове, положише их на жртвеник преко дрва, па се стадоше молити своме Валу, да пошље огањ на њихову жртву. И призиваху име Валово од јутра до подне вичући: Услиши нас, Вале! Услиши нас! Но, не би ни гласа, ни одговора. И скакаху они око свог жртвеника, али све узалуд. А кад би у подне, стаде им се пророк Божји Илија ругати, и рече: Вичите јаче, да би вас чуо бог ваш! Ваљда се нешто замислио, или је у послу, или с неким разговара, или пирује, или спава; вичите дакле што јаче, да бисте га пробудили! И викаху лажни пророци из гласа и по обичају свом параху себе ножевима, а други бичеваху себе до крви. Пошто прође подне и дан нагињаше к вечеру, а бесрамни жреци ништа не успеше, рече им свети Илија Тесвићанин: Умукните једном и престаните! Већ је време да ја принесем жртву. И умукоше поштоваоци Вала. Тада пророк Илија, обраћајући се народу, рече: Приступите к мени! И приступише к њему сви. И узе Илија дванаест камена према броју племена Израиљевих, начини од њих жртвеник Господњи, нареди дрва на жртвеник, исече јунца на комаде, метну их на дрва, ископа ров око жртвеника, и нареди људима да четири ведра воде излију на жртву и на дрва. И они тако урадише. Илија им рече: Учините још једном! И они учинише још једном. Илија им опет рече: Учините и трећи пут. И они учинише, те вода потече око жртвеника и ров се напуни воде. И завапи Илија к Богу, гледајући у небо, и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Јаковљев! Услиши сада мене, слугу Твога и пошљи с неба огањ на жртву, да би сви ови људи данас познали да си Ти једини Господ Бог у Израиљу, а ја - слуга Твој, и Теби принесох ову жртву! Услиши ме, Господе, услиши ме, да би се срца ових људи опет обратила к Теби!“
Видите, браћо и сестре, молитвом Илијином почела је и вода да гори и све је изгорело. Видели су присутни који је прави Бог. И узвикнули су, Бог је Бог Илијин, Бог је Бог Живи...
Свети Илија ничега, како каже његово житије, није имао до свога тела и оних својих крпица на себи. Али, био је прави богаташ. Био је такав, да га је Бог слушао, да је услишавао његове молитве. Свети пророк Илија је, из своје ревности, ако смем тако да кажем, посебно приступао Богу. Био је огњени човек. Био је човек темперамента као и свети апостол Петар. Али, приступао је Богу у смирењу, у љубави, кроз веру, кроз милост. А ми често, браћо и сестре, знамо да приступамо Богу као најамници, као они који иду да приме плату.
Којег се Бога треба бојати? Правога Бога не! Али, чега се треба бојати? Греха, злобе, пакости, тврдоглавости, што би рекао наш народ. Тога се треба бојати! А Бог је мислостив, Бог је љубав. Али, ако смо ти и ја тврдоглави, тврдокорног срца, онда ће Бог поступити према томе какав сам ја изнутра. Међутим, најузвишенији приступ Богу јесте синовски, када се из љубави, а не страха, приступа Богу. Али, као да је људској природи потребно да прође све ове заметне степене, како би дошла до узвишеног служења Богу. За то су нам диван пример пророк Илија и његове молитве.
Тако ће свети апостол Јаков казати: Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ: и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човек исти као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој (Јаковљева, 5, 13-18).
Нека буду те молитве светога пророка Илије и нама на помоћи, на наше избављење, на нашу ревност, да служимо Једном Истинитом Богу. И знајмо, када му се обраћамо молитвама, да је он тако моћан и силан, да може измолити да нас Бог првенствено подигне из наше греховности, па онда из немоћи наше, из болести наше...
Светитељи и пророци Божији раде оно што је чинио и свети пророк Илија. Они служе истинитом Богу и проповедају истинитог Бога. А шта ради ђаво? Он измишља бога, измишља богове и вара људе да крену за тим лажним боговима. Будимо искрени и погледајмо шта ради овај свет? Ја бих рекао, више измишља богове, него што иде за правим Богом. Богу хвала, враћа се и наш српски народ правоме Богу. Али свет, браћо и сестре, уместо правог Бога, проглашава неку науку за Бога, неку философију, неку културу, проглашава партије за Бога. И онда, што се чудимо, како нам је и шта нам је. Нема ни културе, ни филозофије, ни партије, ако у њој нема Бога. Све је то варљиво, све је то рад за себе, за корист овоземаљску, а ни најмање за душу и за спасење. Зато се данас помолимо светом пророку Илији и свим Божијим угодницима, пророцима и светитељима да нам помогну да се одржимо у вери православној, да се одржимо као народ Божији. А наш опстанак је само у заједници кроз Бога и кроз Цркву.
Данас ће многи и поједине духовнике прогластити за Бога, па ће казати, мој је духовник већи од Христа. Е, јадно и његово духовство, а и моје и твоје, ако ишта претпоставимо Христу. Зато нам је преподобни отац Јустин говорио, да су светитељи Божији, угодници Божији све за Христа давали, али Христа ни за шта. Нека се у нама зацари Господ, а кад се у нама зацари Господ, онда ће се зацарити и мир, и љубав, и побожност. Али, она искрене побожност. Не спољашња, не фарисејска, не лицемерна, него она истинита побожност, помоћу које човек схвата да је најнемоћнији. А то значи да је немоћан да учини зло. По оној речи светог апостола Павла (... јер се сила моја у немоћи показује савршена, Друга Коринћанима 12, 9), будимо немоћни да чинимо зло, па ћемо видети како нас благодат Божија купа и даје нам снаге и моћи да будемо добри и ваљани људи.
Бог вас благословио!
