Наиме, на данашњи дан пре сто двадесет година је храм у потпуностиобновљен и освећен. По предању је, управо на храмовну славу, вероватноу доба Другог српског устанка, храм у потпуности порушен и запаљен, асав народ побијен од стране Турака. Друга је радост била то што је у портихрама освећена чесма. А трећа је радост то што је Епископ шумадијскиГосподин Г. Јован, уз саслуживање четворице свештеника, управо наданашњи дан посетио вернике овога села и служио Свету Архијерејску Литургију и принео Бескрвну Жртву. Света Литургија је служена под записому порти храма уз активно учешће свих присутних, што показује и велики бројпричасника, нарочито деце.

У својој беседи Владика нас је подсетио колико је велики угодникБожији био свети пророк Илија, говорећи о томе како је молитвом од Богаизмолио да три ипо годинене падне киша. Поучио нас је и да никакванаука, философија или култура не могу заменити Бога, као што то и данасмноги мисле. Никоме од нас не вреди никаква наука, философија иликултура ако немамо Бога у себи.

После резања славског колача изведен је пригодан културно-уметнички програм, уз учешће више културно-уметничких друштава ипевачких група из околних села. Потом се прешло у црквену салу где јеприређена Трпеза љубави, коју су Црквена општина Грбице уз усрдну помоћколачара господина Горана Беговића и господина Милана Беговића сањиховим породицама са љубављу припремили. Колач за следећу годинује примио господин Милован Гавриловић из Грбица, иначе председникЦрквене општине Грбице.

Видело са на лицима свих да је народ овога краја жељан оваквих сабрања, где се тежи да се народна вера, као и традиција, очува и не заборави.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Грбицама

јереј Милан Петровић