Чланци поређани по датуму: среда, 28 јун 2023

У Јагодини је, на празник Светог великомученика кнеза Лазара, служен парастос борцима палим у ослободилачким ратовима. Парастос је служило свештенство јагодинских цркава, уз присуство верног народа, представника локалне самоуправе и градских удружења.

Свештенство свих цркава и верни народ, окупили су се у јагодинској Новој цркви, на парастосу који је традиционално служен на Видовдансвим палим борцима почевши од боја на Косову пољу, па до данас. Данашњим парастосом помињемо, са великим поштовањем, хероје који су дали своје животебранећи Србију и слободу, истакао је градоначелник Јагодине, Ратко Стевановић, напомињући да се, на жалост, Србија и дан данас бори за своју државу, што отвара велико питање за све историчаре: како је српски народ дошао у овај положај.

У среду 28. јуна, када наша Света Црква празнује молитвени спомен на пострадале јунаке у Косовском боју и Светог кнеза Лазара, али и све пострадале српске војнике и војсковође од Косовског боја до дана данашњега, у вечерњим часовима, у крагујевачком насељу Шумарице, одржано је сада већ традиционално Видовданско вече.

Звук звона означио је почетак програма, након чега је уследило интонирање Химне Републике Србије.

Свечаност поводом празника Видовдана и ове године одржана је у организацији Црквене општине Барајево и барајевског Центра за културу.

Тим сабрањем отпочело је и овогодишње барајевско културно лето. Велики број народа са децом окупио се у порти храма Спаљивања моштију Светог Саве у Барајеву.

На Видовдан 2023. године, када наша Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Светог великомученика косовског кнеза Лазара и Свете мученике и новомученике српске и Светог пророка Амоса, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, благоизволео је служити Божанствену Архијерејску литургију у храму посвећену овом светитељу у крагујевачком насељу Белошевац, поводом храмовне славе.

Празник Светог Вита (Вида), мученика из Диколецијановог доба са Сицилије, – Видовдан – има изузетно важно место у хришћанској и националној свести Срба, првенствено као дан спомена Косовског боја и Светог кнеза Лазара. Међутим, и пре Косовске битке, култ овог ранохришћанског мученика, био је код Срба израженији него међу осталим православним народима.

Још од V века (Јеронимов мартиролог), односно од VII, када је написан Витов Passio, на Западу су познати подаци о животу и страдању овог мученика. Свети Вит, седмогодишњи дечак са Сицилије, због снажне вере у Христа, стекао је у раном детињству исцелитељску моћ. Хришћанској вери дечака снажно и брутално се супростављао његов отац Иласије, угледни сенатор. Уз Божију помоћ, са васпитачем Модестом и дадиљом Крискентијом, бежи у Луканију где наставља исцељења. Када је Диоклецијановог сина обузео нечисти дух, запретио је да неће напустити царевића док не дође Вит Луканијски. Доведен у Рим, дечак је исцелио царевог сина, али није хтео да принесе жртву паганским боговима, што је био разлог да са пратиоцима буде подвргнут тортури. Током мучења анђео их чудесно односи у Луканију. И ту Вит позива Господа да прими душе страдалника, што је и услишано, тако да он и пратиоци умиру у миру. Кроз три дана, Вит се у чудесној визији јавио угледној хришћанки Флоренцији, која је тела мученика сахранила.

Лазарева победа

Манастир Раваница, 1389–1939.

Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29).

Тајанствена књига из Јерусалима подноси се на потпис свакоме од нас, драга браћо, свакога дана кроз цело земно време. При том нам се стављају увек два листа на избор. На једноме листу исписано је небесно царство Христово; на другоме је исписано земаљско царство Ирода, Пилата, и осталих чије је име Легион.