Да заблагодаримо сви Богу на Његовом дару и радости које нам је данас подарио, које смо осетили када смо се у овом новом, освештаном храму зарадовали. Да заблагодаримо Богу у Тројици, Духу Светоме, који нас је сабрао да се у овоме новом храму, освећеном, окупаном благодаћу Божијом, освештаном Духом Светим, окупани Силом Божијом, помолимо Њему. Велика је ово радост за Цркву православну, за Цркву Божију у Шумадији.
Богу треба увек благодарити на Његовом дару, али и народу који има веру да подиже храмове. Народу који има осећај, да када гради храм, гради свеопшту заједничку кућу, кућу у којој Бог почива, кућу у којој се дешавају најсветије Тајне, Тајна Цркве Божије, Тајна Литургије, Тајна да се у у сваком храму благодаћу Божијом оно што је природно претвара у натприродно, то јест, да благодат Духа Светога претвара хлеб и вино у истинито Тело и истиниту Крв. Знајте, браћо и сестре, децо духовна, кад се причешћујете, није то никаква симболика, Причешће није никаква традиција, не причешћујемо се зато што су се наши стари причешћивали; они то јесу радили, али са вером да примајући Тело Христово и Крв Христову, примају истинитог Бога у себе. Рекох, да заблагодаримо Богу да свештенодејства која се буду приносила у овоме храму, како се у оној молитви каже – од правоверних свештеника, свештеника који су сабрани и који се сабирају у Цркву, који су сабрани у заједницу епископа и народа – да се ти дарови који се сваке Литургије приносе и освећују, претварају у истинито Тело и истиниту Крв.
Хоћу да заблагодарим у име Цркве Божије у Шумадији, у име Епархије шумадијске, свима вама који сте и најмање допринели да се данас овај храм освешта. Вама који сте овде, а и онима који нису, а помагали су, као и онима који се упокојише током градње, а чије се душе сада радују – од Бога благодарност и захвалност. Највише ћу благодарити Богу за оне који ће од данас у овај освештани храм долазити на Свету Литургију и на службе Божије. Бићу најсрећнији владика ако ви, када будете чули звоно који вас позива на молитву, дођете у храм да се Богу помолите.
Хоћу да верујем да ми, када неко дело чинимо, да га не чинимо у име своје, ради своје славе, него ради Имена Божијег, ради Славе Божије. А Бог ће знати како ће узвраћати, јер се само од Њега могу добити прави дарови.
Овај храм мали је по величини, али то пред Богом ништа не значи. Пред Богом је важно колико душа има у овоме храму на молитви. Храм је грађен у славу Божију и немојте да се прекида радост која је данас започета благодаћу Духа Светога. Прекинуће се та радост ако вас не буде у храму.
Где ћемо да идемо данас, код кога да тражимо избављење, код кога да тражимо спасење, коме да се пожалимо? Може ли нам човек помоћи? Може унеколико, али Бог је тај који помаже. А Њега тражимо у срцу своме, у душама својим, али, наравно, и у храму, браћо и сестре, на заједничкој молитви. А Бог је рекао – Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима (Матеј 18, 20). Зато вас молим, започињите ту молитвену саборност у вашим домовима, са својом децом, учите их шта је Бог. Али, да би децу научили, морате прво ви да се научите, да би они знали шта је Црква, шта је Бог, шта је заједница; учите их шта је Свето Причешће, то им говорите, па ће онда деца радосно, као што је то, хвала Богу, данас све чешће, раширених руку и отворених уста прилазити да приме Свето Причешће, јер знаће онда да примају Господа Христа.
Данас славимо Духове, Тројични дан. Има много назива за овај велики празник, Духови, Тројични дан, Педесетница, и све су то исправни изрази. Али, суштина је да је благодат Духа Светога, сишавши на апостоле на данашњи дан, просветлила, умудрила, очистила, оснажила оне апостоле који су били уз Христа, али који су из страха људскога Њега напустили, побегли када је разапет. Али их је Дух Свети сабрао, испуњавајући оне Христове речи приликом вазнесења, када је рекао: И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавјек (Јован 14, 16), који ће вас храбрити, снажити – и заиста се то догодило на данашњи дан.
Ево, ти прости, неуки апостоли, постали су највећи научници рода људскога, који су нам пренели јеванђељску науку, науку једино спасоносну. Дух Свети освећује и просвећује, умудрује, јер смо Духа Светога примили у крштењу. Зато се данас помолимо Богу Утешитељу, Богу Једноме у Тројици, да нам се не угаси Дух Божији у нама, јер свети апостол Павле каже: Духа не гасите (Прва Солуњанима 5, 19).
Чиме човек гаси Духа Божијег у себи? Невером, неистином, мржњом, злобом, пакошћу... и да не набрајам. А када човек остане без Духа Божијега, он остаје и без свога духа, оног људског и онда је његово тело само мешина, што би рекао наш народ, јер нема шта да га испуњава. Дух је тај који нас испуњава и нека нам Господ помогне да се испунимо Духом Светим, да се радујемо Духу Светоме, да се радујемо Богу у Тројици и да се радујемо заједничкој служби, заједничком виђењу лица наших, да би преко заједничког виђења наших лица ми угледали Бога.
Да, Бога ћемо угледати само преко лица другога, а и друго лице преко Бога – не можемо другачије. Не можемо другачије – и зато свети Јован Златоусти каже да је прави хрићанин не онај који брине за своје спасење, него за спасење другога; и додаје Учитељ Цркве, ја не верујем у спасење онога човека који не ради на спасењу другога човека. Помозимо и себи и другима да се спасемо. Озбиљна су времена, преозбиљна времена, браћо и сестре, очувајмо своје достојанство, људско достојанство којим нас је Бог обдарио, чувајмо веру своју, веру православну да би она чувала нас.
Хвала свима вама на заједничкој молитви, хвала онима који су помогли да се овај храм доврши, хвала и свештенику Животи Марковићу који је довршио оно што су започели његови претходници. Нека свима њима и вама Бог да сваког изобиља и благослова.
