Чланци поређани по датуму: март 2025

Верни народе Српске Православне Цркве,
браћо и сестре,
децо Светога Саве,

Чујемо гласове о могућим сукобима у нашем народу и то нас веома забрињава. Црква позива све који су на било који начин укључени у актуелна збивања да у времену Васкршњег поста, времену покајања и праштања, сагледају сопствене грехе и покажу плодове покајања, како би свако од нас био бољи и како би Христове речи: „Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима” (Лк 6, 31) биле наше златно правило.

У петак друге недеље Часног поста, 14. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци, архијерејско намесништво јасеничко.

Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архимандрит Евтимије (Јутрша), који је непосредно пред Литургију исповедио свештенство јасеничког намесништва, архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј Драган Икић, протонамесник Далибор Новаковић, протонамесник Срђан Ковачевић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 1/2025

У среду друге недеље Часног поста, 12. марта, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру Ћелије колубарске надомак Лазаревца.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су архимандрит Онуфрије и протосинђел Евстатије, протођакони Иван Гашић и Никола Урошевић.

И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе;
И казиваше им реч.
И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он бејаше,
и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
А Исус видевши веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји!
А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?
И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе, рече узетоме:
Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи:
Никада тако што невидесмо.

(Свето Јеванђеље по Марку 2, 1-12)

У понедељак 10. марта 2025. године Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован посетио је заједницу за лечење и ресоцијализацију оболелих од болести зависности “Земља живих” у Брајковцу.

На дан смрти једног од стотину најзнаменитијих Срба, 10. марта 2025. године, на градском гробљу у Јагодини, свештенство Јагодинских градских цркава одржало је парастос Светозару Марковићу.

Овим је отпочело обележавање великог јубилеја – век и по од његове смрти и то на месту где је нашао вечни починак: на његовом гробу у граду који је безмало пола века носио име по њему.

У поподневним часовима, 9. марта 2025. године, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, протојереј Дејан Марковић, старешина храма, началствовао је вечерњим богослужењем, након којег је уследила традиционална литија са иконама у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине и вере православне.  

По благослову Његовог Високопреосвештенства митрополита шумадијског и по устаљеној пракси, братство храма Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром започело је циклус предавања у току Великог Поста.

Први предавач у недељу православља, после свете литургије био је отац Немања Младеновић на тему „Отров осуђивања“.

У Недељу Православља 9. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење: протојереја–ставрофора Зарија Божовића, протојереја Дејана Марковића, старешине Саборног храма, братства катедралног храма, протођакона Ивана Гашића и ђакона Лазара Марјановића.

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.

Благословене и свете душе одредише овај дан да нас подсећа на многобројне победе наше вере, да нас подсете да не заборавимо, да нас охрабре да не клонемо, да нас загреју да се не охладимо, и да нам отворе вид духовни да не заслепимо и у слепилу се не предамо непријатељу.

У прву суботу Великог поста – Теодорову суботу, 8. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Силаска Светог Духа у крагујевачком насељу Корићани.

Митрополиту су саслуживали: протојереј ставрофор Милорад Тимотијевић, старешина храма, протојереј Дејан Марковић, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Синиша Раденковић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

У петак прве седмице Часног поста, 7. марта 2025. године, када Православна црква прославља Светог Папија Јерапољског и Обретење моштију Светих мученика у Евгенији, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Митрополиту су саслуживали: протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма, протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Слободан Савић, протођакон Иван Гашић и ђакон Лазар Марјановић.

На почетку Великог поста затражили смо опроштај једни од других, а од Господа смо замолили и молимо да нам подари дух целомудрености, љубави и праштања. Позвани смо дакле на целовитост ума, на искреност, достојанство, на поштовање себе и других. Позвани смо и на љубав јер нас она води ка истини која је за хришћане сусрет са Христом до кога се долази тек онда када једни другима опростимо. Наравно опроштај подразумева покајање, признање свога греха, јер ко свој грех не признаје тај опроштај не може ни примити ни пружити.

Све ово наводимо у данима медијске хајке на Цркву Божију у Шумадији, у данима најблаже речено недопустивог понашања појединаца који су себи дали за слободу и право да 27. фебруара 2025. године, без одобрења у порти храма у Вучковици организују протест под називом “Скуп подршке оцу Николи у борби против зла”, а затим и да 28. фебруара 2025. године, исти скуп одрже у порти Саборног храма у Крагујевцу и да на њему, ни мање ни више него виком, галамом, разноразним погрдним речима, увредама, показивањем средњег прста па чак и пљувањем појединих свештеника, затраже: да им се Митрополит обрати и објасни зашто је свештеник Никола Симић смењен са тог места, иако су ти разлози већ били јавно објављени.

У манастиру Светог Великомученика Георгија на Липару Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г.Г. Јован служио је у среду, 5. марта 2025. године Велико повечерје, прочитавши Велики покајни канон Светог Андреја Критског, који се чита током прва четири дана Великог поста.

Литургија Пређеосвећених дарова се приписује светом Григорију Двојеслову, папи римском (VI век), иако њени корени сежу у много старија времена. Њена суштина лежи у томе да се током ње не врши претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову, већ се причешћујемо већ освећеним даровима који су припремљени на претходној Литургији Светог Василија Великог или Светог Јована Златоустог.

Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији. Његов биограф каже: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше". У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.